Okrugli sto o pravima i položaju Srba u Crnoj Gori

Srpski narod u Crnoj Gori suočen je sa brojnim izazovima, ugroženi su mu jezik i kultura, i preti mu asimilacija od strane vladajućih struktura države Crne Gore, ocenjeno je danas na okruglom stolu „Položaj i problemi srpskog naroda u Crnoj Gori“.

Učesnici su zaključili da je, uprkos lošem položaju i neizglednoj budućnosti Srba Crne Gore, za popravljanje stanja u različitim aspektima društvenog života, kako na političkom, tako i ekonomskom i kulturnom planu, potrebna pomoć zvaničnog Beograda.

Mitar Kovač, direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma koji je organizator skupa, rekao je da se pojačava intenzitet obespravljenosti Srpske pravoslavne crkve, jedne od ključnih institucija za opstanak Srba u Crnoj Gori, i da se nastavlja sa procesom izvrtanja istorijskih činjenica.

„Vlast se već opredelila da po svaku cenu promoviše novu naciju i vrši odnarođivanje od srpskog nacionalnog bića, indirektno praveći novu crkvu i novu veru, menjajući istorijski koren Srba na prostoru Crne Gore“, naveo je Kovač.

Prema njegovom mišljenju, vlasti u Beogradu i Banjaluci ne čine dovoljno da na pravi način govore o problemima Srba u Crnoj Gori i ne čine praktične korake da se ti problemi rešavaju.

Kovač ukazuje da je investicioni ambijent u sredinama gde žive Srbi nepovoljan, a Srbi odlaze zbog života u teškim socijalnim uslovima.

Profesor na FPN Časlav Koprivica ocenio je da su institucije države Srbije, „nedopustivo indolentne“ prema položaju crnogorskih Srba, u kontinuitetu još od 2006. godine.

S druge strane, smatra, pojedini predstavnici srpskog naroda imali su pogrešan pristup jer su odbijali uživanje prava kroz manjinsku politiku.

„Deo struktura i autoriteta Srba u Crnoj Gori odbijao je da koristi kolektivna prava zbog toga što se zvanično titulišu kao manjinska prava, a Srbi se ne osećaju kao manjina. To je pogrešno. Vi ili imate način na koji koristite ta prava ili ćete toga da se odreknete“, naglasio je Koprivica.

Potpredsednik Skupštine opštine Berane Goran Kiković istakao je kao frapantan podatak da je, po poslednjem popisu, Srba u Crnoj Gori svega 28,73 odsto, sa, kako je dodao, intencijom daljeg pada tog broja.

„Za 110 godina, od popisa 1909. godine gde je preko 90 odsto građana bilo izjašnjeno kao Srbi, i gde je Crna Gora bila karakterisana kao “pijemont srpstva“, “Srpska Sparta“, “draga srpska kruna“ i “buktinja srpske slobode“, što su i potencirali ugledni pisci i pesnici – Laza Lazarević, Aleksa Šantić, Simo Matavulj, Branko Radičević, došlo se do toga da takva Crna Gora živi samo u istorijskim spisima, dokumentima, knjigama, pesmama…“, naveo je Kiković.

On napominje da je istorijska vertikala Crne Gore prestala da postoji dolaskom komunističkog režima 1945. godine i pokretanja, kako je kazao, takozvanog crnogorskog pitanja.

Smatra da bi država Srbija trebalo da poradi na poboljšanju položaja, a predlaže status konstitutivnog naroda za Srbe.

„Srbi treba da imaju pravo na nacionalne, kulturne i prosvetne institucije i svoje udžbenike na srpskom jeziku. Ako se situacija nastavi pogoršavati, treba tražiti i srpske razrede u zajedničkim školama ili svoje nacionalne škole na srpskom jeziku“, istakao je Kiković.

Kao velike probleme, navodi i nedostatak kvalitetnog informisanja, i adekvatno političko predstavljanje.

„Srbi su u Crnoj Gori ekonomski ugroženi i bez ikakvog uticaja na kreiranje državne politike“, zaključio je Koković.

Predstavnik Mitropolije crnogorsko-primorske Jovan Plamenac kazao je da vladajući DPS na svom Osmom kongresu koji je najavljen 30. novembra, planira da krene u obnovu takozvane crnogorske crkve.

„To će predstavljati konačni obračun sa imovinom manastira i crkava SPC u Crnoj Gori“, rekao je on.

Istoričar Aleksandar Raković kaže da u, odnosu na postojeći položaj Srba u Crnoj Gori, a s obzirom da, kako tvrdi, današnja Crna Gora nema nijedan kriterijum i karakterni element državnosti nekadašnje Kraljevine Crne Gore, Srbi treba da se okrenu Beogradu i u saradnji sa njim pokušaju da poprave svoj status.