Održana Nedelja privatnosti

Pod simboličnim sloganom „Izaberi privatnost“ završena je danas godišnja konferencija „Nedelja privatnosti“ koju sprovodi organizacija Partneri Srbija.

Konferencija stavlja u fokus pitanja privatnosti i zaštite podataka o ličnosti, kroz diskusiju sa stručnjacima iz civilnog, privatnog i javnog sektora u cilju informisanje javnosti o izazovima u oblasti zaštite privatnosti i mogućnostima za njeno unapređenje.

Konferencija je počela uvodnim obraćanjem u okviru kog su govorili ambasador i šef misije OEBS-a u Srbiji Jan Bratu, koordinator regionalne mreže za vladavinu prava ambasade Kraljevine Holandije u Srbiji, Bart de Brujin, sekretarka ambasade Kraljevine Norveške u Srbiji, Eline Vague, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo Srbija, Miodrag Milosavljević i izvršna direktorka Partnera Srbija, Ana Toskić Cvetinović.

Paneli prvog dana Konferencije bili su posvećeni temama zaštite privatnosti tokom izbornih procesa kao i o zaštiti ovog prava pri medijskom izveštavanju. Osvrćući se na situaciju u Srbiji, članica pravnog tima organizacije CRTA, Angela Trajić rekla je kako je „primećen niz nepravilnosti tokom decembarskih izbora, koje su učinjene zloupotrebom ličnih podataka građana. Zloupotrebe ličnih podataka primećene su i u domovima za starija lica. Falsifikovani su i potpisi podrške konkretnim izbornim listama“.

Na panelu „Cena privatnosti“, BIRN je predstavio neke od rezultata istraživanja koji su pokazali da kršenje privatnosti počinje već u naslovima medijskih tekstova, a da se posebno manipulisalo osetljivim podacima, pre svega zdravstvenim. Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Aleksandra Krstić naglasila je da „istraživanja pokazuju da naknadno izlaganje žrtava medijskim sadržajima o traumatičnim događajima, izaziva ponovnu traumatizaciju. Ona je posebno pojačana kada su žrtve izložene lažnim vestima o sebi ili traumatičnom događaju“.

Drugog dana „Nedelje privatnosti“ razgovor je bio posvećen sudskoj praksi u oblasti zaštite prava na privatnost, kako u Srbiji tako i u zemljama Evropske unije. Kada su u pitanju mediji, učesnici su se usaglasili da je potrebna revizija postojećeih normi i njihovo prilagođavanje savremenoj praksi. Predstavljeno je istraživanje Partnera Srbija o sudskoj praksi, koje pokazuje da sudska praksa nije dovoljno razvijena u obe vrste sudskih postupaka-krivičnim i parničnim. Na povrede prava na privatnost, pa i krivičnih dela koji mogu da proizađu iz iste, se ne gleda sa hitnošću i sa aspekta žrtve koja je sve vreme izložena toj povredi, a problem predstavlja i što postupci traju predugo. Istog dana, održan je panel i o osvetničkoj pornografiji. Panel je otvoren prezentacijom novinarke koja kaže da su „na osnovu istraživanja Telegram grupa, saznali da od 2021. godine funkcioniše desetine grupa, putem kojih se dele slike i snimci žena koja za to nisu dale svoj pristanak, i čak ne znaju da ovi sadržaje dele javno“. Zatim je ukazala na reakciju tužilaštva rekavši da je „odbačena  krivična prijava protiv administratora Telegram grupe u kojoj su se delili intimni sadržaji bez dozvole žena, iz razloga što je on samo administrirao grupe, i nije lično postavljao sadržaj. Zaključak ovoj temi dala je jedna od žrtava ovog krivičnog dela koja je sudskim putem tražila zaštitu. Ona je podelila svoje iskustvo i stav da je neophodno unaprediti proces za zaštitu žrtava. Naglasila je da je potrebno je da taj proces bude efikasniji i da odgovara posledicama, da ne bude da se nasilnici tako lako provuku, a da žrtva ostane bez ikakve satisfakcije.

Drugog dana Nedelje privatnosti održana je i prezentacija „Cyber napad na kritične informacione infrastrukture kao oblik povrede podataka o ličnosti – slučaj Elektroprivrede Srbije (EPS)“, posebno aktuelna tema uoči hakerskog napada koji je zadesio ovo preduzeće. IT stručnjak i haker, Ivan Marković, rekao je da „da je verovatno da su prilikom hakerskog napada ukradeni i lični podaci građana, na osnovu uvida u podatke koje su objavili hakeri koji su izvršili  napad na EPS“.

Paneli koji su održani trećeg i poslednjeg dana Nedelje privatnosti bili su posvećeni budućnosti digitalnih tehnologija za nadzor i njihovoj zakonitosti, kao i zaštiti privatnosti u eri generativne veštačke inteligencije. Saradnica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Andrijana Ristić, ukazala je na to da je „u Srbiji pojačan trend slučajeva digitalnog nadzora, usled sve češćih protesta u našoj zemlji. U jednom od najskorijih protesta u decembru, imali smo situaciju da je nepoznata osoba imala pristup skeniranim ličnim kartama studenata“. Kada je u pitanju razvoj veštačke inteligencije, delegatkinja Saveta Evrope i savetnica Zamenika premijera u Ministarstvu za ekonomski razvoj i digitalizaciju Moldavije, Irina Buzu, kaže kako „veštačka inteligencija donekle preuzima naše živote. Daljim razvojem ovakvih sistema eventualno ćemo delegirati niz naših svakodnevnih obaveza na AI, čime se suzbija mogućnost kreativnog razvoja pojedinaca“. Ona naglašava da „ljudi moraju biti obavešteni o svim rizicima koje ovakvi sistemi mogu doneti“.

Zaključak ovogodišnje Nedelje privatnosti jeste da se oblasti zaštite prava na privatnost posvećuje više pažnje u odnosu na raniji period, ali da svakako još uvek postoji dosta prostora za unapređenje kako propisa tako i prakse sprovođenja već postojećih normi, posebno u domenu sudske zaštite privatnosti.