Ako neko negde može da zaradi nekoliko puta više nego u Srbiji, teško je sprečiti njegov odlazak. Da bi zadržala talente i visokostručnu radnu snagu, Srbija ekonomskim rečnikom mora da bude konkurentnija, kaže za Sputnjik stručnjak za migracije Vladimir Grečić na vest da Nemačkoj zbog manjka radne snage godišnje treba 400.000 useljenika.
Šef nemačke službe za zapošljavanje Detlef Šile već je zatražio od federalnih vlasti da dozvole ulazak novih migranata u tu zemlju. On je „Zidojče cajtungu“ izjavio da Nemačka svake godine ostaje bez 150.000 radnika zbog demografskih problema i da će ta situacija biti sve gora.
– Potrebno nam je 400.000 useljenika godišnje. Od negovateljica, preko majstora za klima-uređaje, transportnih radnika, do profesora. Manjak kvalifikovane radne snage postoji u svim strukama – rekao je Šile koji rešenje, kaže, vidi u migraciji koja bi popunila rupe na tržištu rada.
Hoće li u Nemačku novi talas srpskih radnika
Pošto je reč o brojci koja je daleko veća od ranijih procena o radnoj snazi potrebnoj Nemačkoj, vest je izazvala zapitanost da li to nagoveštava nove migracije iz Srbije i odlazak kvalifikovane radne snage koja ovde već neko vreme manjka.
Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević kaže da je to direktna posledica pandemije zbog koje je u proteklih godinu i po dana u Nemačku došao drastično manji broj ljudi nego što je to uobičajeno.
– Prošle godine ih je mnogo manje došlo iz birokratskih, tehničkih razloga. Skoro nijedna ambasada nije izdavala vize, ili je taj proces bio veoma usporen, čak i za one zemlje koje imaju najmanje prepreka za zapošljavanje u Nemačkoj, kao što je Srbija i uopšte zemlje Zapadnog Balkana, za koje je u februaru prošle godine čak došlo do promene propisa kojima im je dodatno olakšana mogućnost dolaska u Nemačku“, navodi Radičevic.
Olabaviti proceduru
Viza se teško dobijala, ili sa ogromnim čekanjem, tako da je ova vest, smatra on, više apel za ljude koji se bave zapošljavanjem u Nemačkoj da birokratija bude labavija.
On ne spori da manjak kvalifikovanih radnika postoji i da će toga tek biti i zato izjavu Šilea vidi više kao upozorenje za naredne godine, jer je broj onih koji su tražili da se njihove diplome nostrifikuju pao na nekih 40.000. To znači da je priliv mali, a koliko god to za Nemačku bila neugodna tema, njena budućnost i održavanje postignutog standarda, kako kaže, zavisi od priliva nove radne snage, novih migranata.
Radičević ipak ne očekuje neki dramatičan priliv iz Srbije i napominje da proces migracija nije lak, da ljudi dolaze, ali se i vraćaju. Ako se jedna osoba snađe, a ostatak porodice ne, onda je to pitanje ličnih sudbina, a ne samo finansijsko pitanje u vidu mesečne zarade, kaže Radičević.
Koliko se ljudi vraća?
Sličnog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta u penziji i član Koordinacionog tima za upravljanje migracijama Vladimir Grečić, koji ne veruje da bi to trebalo da predstavlja neku veliku opasnost po Srbiju po pitanju većih migracija.
– Ono što mi ne znamo i to ne samo Srbija, to je koliko se ljudi vraća. Znali smo samo na početku pandemije, ali ne znamo kvalifikacionu i obrazovnu strukturu onih koji se vraćaju, tako da ja ne očekujem ni sada posle ovoga da će biti neke velike promene u migracionim kretanjima Evrope – ocenio je Grečić.
Srbija mora da bude konkurentnija za kadrovski priliv, za privlačenje i zadržavanje kadrova, a jedan od mnogo faktora koji utiču na to je ono što se u ekonomiji zove cenovna konkurentnost, što znači da cena rada mora da bude viša.
– Ako neko može da zaradi dva-tri puta više negde drugde, gde će naravno da ima veće troškove, ali sigurno ne dva puta veće, otići će. Zato Srbija mora da bude konkurentnija za talente, za visokokvalifikovano, visokostručnu radnu snagu da bi je zadržala. To spada u stvaranje ambijenta da se zadrže kadrovi, ali i privuku oni iz drugih zemalja. Praktično sve zemlje u EU tako funkcionišu – istakao je Grečić.
