Aerodrom Tegel je decenijama bio omiljen među stanovnicima Zapadnog Berlina, bez obzira na to što su se njegove piste graničile sa okolnim naseljima. Avioni su sletali i poletali gotovo preko krovova kuća, ali je tu buku nadjačavala ljubav prema njegovom nesvakidašnjem položaju jer se brzo i lako stizalo na let ili vraćalo kući po dolasku.
Ceo svet je bio na dlanu sa tog ipak stišnjenog aerodroma, sa glavnom zgradom neobičnog osmougaonog oblika.
Došao mu je glave novi, predugo građeni megalomanski aerodrom „Vili Brant“ na obodu negdašnjeg istočnog Berlina, odnosno kraj bivše vazdušne luke Šenefeld. Taj poduhvat sa podizanjem reprezentativnog džinovskog prestoničkog aerodroma prekoračio je sve moguće rokove gradnje i opremanja, a pritom je uspeo da „ugasi“ sva tri dotadašnja berlinska aerodroma: Tegel, Tempelhof i Šenefeld.
Gradski oci Berlina dugo su većali o tome kako da iskoriste novodobijeni prostor u gradu, idealan za gradnju jer je ravan kao dlan, a nudi velike mogućnosti za nova naselja jer u okolini već postoji sva neophodna infrastruktura na koju se mogu povezati.
Tako je nastao Projekat TEGEL TXL (to je inače bila međunarodna oznaka za bivši aerodrom) za koji njegovi autori kažu da se radi o „urbanoj tehnološkoj republici“, odnosno da će na tih 500 hektara građevinskog zemljišta nastati dve celine – stambeno naselje „Šumaherova četvrt“ sa 5.000 stanova za do 12.000 ljudi i Naučno-istraživački i industrijski park, a sve to naravno uz mnogo zelenila koje će bar donekle ublažiti prelazak sa zelene poljane oko pista na neizbežnu prevlast betona i stakla.
U pomenutom parku planirano je useljenje oko 1.000 malih firmi sa oko 20.000 zaposlenih koji će istraživati i proizvoditi po propisima o čistoj tehnologiji. Doseliće se i 2.500 studenata Berlinske visoke tehničke škole koja će biti smeštena u zgradi nekadasnjeg aerodromskog terminala.
Stručnjaci koji su radili na izradi ovog projekta bez ustezanja napominju da je to jedinstven poduhvat u Evropi, a možda i u svetu.
Ipak, kritičari ovog njihovog posla imaju pregršt primedbi, pa i stručnih optužbi na taj „spisak želja“ jer da mnogo toga što je navedeno nije tačno ili nije moguće izvesti. Pominje se između ostalog zaklinjanje u novu formulu udobnog života u gradu – 15 minuta do posla, bez automobila. A sve bi trebalo da bude u susedstvu: radno mesto, lekarske prakse, prodavnice hrane.
Nemoguća misija je i povratak na gradnju kuća od drveta umesto betona, jer bi za to moralo da se iz korena promeni gazdovanje šumama u svetu jer u ovom času vlada nestašica građevinskog drveta.
Ključna zamerka je što je u sve ove planove bilo uključeno više pravnika nego inženjera i građevinaca.
Metropola da raste
Tvorci projekta su veoma jakim argumentima ubedili konkursnu komisiju da im odobri planove, pored ostalog i onima da će to njihovo „čedo“ pomoći glavnom gradu Nemačke da se održi u životu kao metropola koja naglo raste i širi se. Sve što je moderna tehnologija stavila na raspolaganje građevinarima, biće ugrađeno u naselje i park koji će zameniti aerodrom.
Ponuda noviteta
Na spisku za primenu u gradskom naselju 21. veka su dometi poput efikasnog korišćenja energije, načina gradnje, ekološki prihvatljivog kretanja stanovništva, reciklaže otpada, umreženog upravljanja sistemima, snabdevanja čistom vodom i ugrađivanja najnovijih materijala.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
