Ukoliko ste odlučili da u otadžbini kupite stan, od iduće godine više nećete morati da podnosite nijednu poresku prijavu koja se tiče prometa nekretnina.
Umesto vas to će raditi notari. Oni će podatke dostavljati katastru preko e- šaltera, a zatim će se dalje prosleđivati Poreskoj upravi koja će utvrditi visinu poreza. Sve ovo predviđaju nove izmene Zakona o porezu na imovinu, čija primena se očekuje od 1. januara iduće godine.
Šta to konkretno znači za kupca – nema više obaveze za građane koji kupuju ili pak prodaju nekretnine ili ih dobiju na poklon da podnose poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava. Nove izmene imaju za cilj da se građanima i poreskoj administraciji smanji dosadašnja spora procedura u poreskim poslovima. Mlađen Kovačević, ekonomista u izjavi za „Vesti“ kaže da je ovo korisna izmena zakona, koju u svakom slučaju treba pozdraviti.
– Bilo je dosta procedura u poreskim poslovima, ali je korisno i za građane i za poreznike da se sve ubrza i da se skrati procedura – ocenjuje dr Kovačević.
Da podsetimo, grad Beograd je podeljen u 13 gradskih zona stanovanja, a vrednosti nekretnina su porasle skoro u svakoj od njih.
Plaćanje na rate
Obveznici poreza na imovinu su građani, preduzetnici i preduzeća, a prikupljaju ga lokalne samouprave koje poreska rešenja za tekuću godinu počnu da uručuju od maja. Porez na imovinu se plaća u četiri rate – prva do 15. februara, druga do 15. maja, treća do 15. avgusta, a poslednja do 15. novembra. Za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu.
Inače, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda nove vlasnike za prvih šest meseci ove godine dobilo je oko 47.000 nepokretnosti, a najskuplji stan prodat je u Beogradu za 973.888 evra. Ukupna vrednost nekretnina prometovanih kupoprodajnim ugovorima u prvoj polovini ove godine veća je za 12 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Najskuplje nekretnine su u centru prestonice.
Prosek po kvadratu dostiže cenu od 3.100 evra na Obilićevem vencu, slede Topličin venac, Dorćol. Od drugih opština tu su tradicionalno skup Vračar, Savski venac i Novi Beograd.
Ali ako se srpska prestonica gleda kao celina, prosečna cena kvadrata u trećem kvartalu ove godine je iznosila 1.421 evra, što nije najviša cena kvadrata u Srbiji, u poređenju sa ostalim gradovima. Zanimljivo je da, uzimajući u obzir cene celih gradova, prosečno najskuplji kvadrat u trećem kvartalu bio je na Zlatiboru 1.472 evra, zatim sledi Beograd, Kopaonik 1.398 evra.
Jedini preostali grad čija cena kvadrata prelazi 1.000 evra je Novi Sad, jer prosečna cena iznosi 1.241 evra. Petar Bogosavljević, iz Pokreta potrošača Beograda kaže da je procena da će cena kvadrata u prestonici i dalje rasti zbog porasta potražnje.
Najčudniji porezi
Porez na sapun – u srednjem veku, neke države su oporezivale sapun i to je potrajalo prilično dugo. Na primer, Velika Britanija je taj porez ukinula tek 1835. godine. Porez na brade – ruski car Petar Veliki je 1705. godine nametnuo porez na brade. Nadao se da će tako naterati muškarce da prihvate izgled zapadnih Evropljana, koji su negovali sveže izbrijani izgled. Porez na so – Francuska je uvela porez na so koji je ljutio mnoge. Štaviše, bio je to jedan od faktora koji je uticao na Francusku revoluciju.
Porez na kamine – Englezi su 1660. uveli porez na kamine koji je opozvan 1689. godine. Ljudi su ciglama zagrađivali svoje kamine kako bi izbegli plaćanje poreza. Porez na prozore – godine 1696. Englezi su uveli porez na prozore. Veći broj prozora značio je i veći porez. Naravno, ljudi su nastojali da izbegnu porez i to je dovelo do smanjivanja broja prozora na kućama. Vremenom je to postao i zdravstveni problem, pa je porez ukinut 1851. godine. Porez na sveće – Englezi su 1789. godine uveli i ovaj porez. Ljudima je bilo zabranjeno da proizvode sopstvene sveće bez dozvole. Kada bi dobili dozvolu, naplaćivali su im porez na sveće koje bi napravili. Porez je ukinut 1831. godine
Dograđivanje
U prethodne dve godine u 44 opštine u Srbiji radilo je više od 300 popisivača koji su popisali oko 100.000 novih nekretnina. Najviše je bilo onih koji su imali nekretnine od 100 i više kvadrata, a plaćali su manji porez od realnog iznosa. U praksi je do toga došlo zato što su ljudi godinama dograđivali nekretnine, ali nisu to i prijavljivali.
Sombor na ceni
Najveći skok cene kvadrata u trećem kvartalu se dogodio u Somboru. Cena na ovoj lokaciji je skočila za 15,85 odsto. Među lokacijama sa značajnim porastom cena kvadrata nalaze se još i Smederevo, Zrenjanin, Valjevo, Kraljevo, Kruševac i Inđija. Među mestima koja su imala najveći pad cena nekretnina u trećem kvartalu su Zaječar, Ruma, Požarevac, Vrbas i Loznica.
