Epoha kad smo duhom bili Zapad

Vreme u kome se, kako je rekao muzičar kultnih Idola Srđan Šaper, mnogo razmišljalo, a još više sanjalo ostalo je davno iza nas.

Ovih dana navršava se 40 godina od kada su sloboda i urbani duh na velika vrata zauzeli kulturnu scenu Jugoslavije. „Novi talas“ tada je silovito zapljusnuo umetničko tle i upisao se u jugoslovensku istoriju muzike i kulture uopšte. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu obeležio je ovaj značajan jubilej kroz niz aktivnosti.

Manifestacija je započeta tribinom čiji su akteri bili upravo neki od stvaralaca novotalasnog pokreta, a završena koncertom benda koji su studenti FDU oformili samo za ovu priliku. Izvodili su se hitovi koji su obeležili ovu muzičku epohu. Pored muzike, posetioci su mogli da pogledaju i projekciju filma „Dečko koji obećava“ Miše Radivojevića. Svi oni koji su bili deo tog vremena, kao i oni koji o njemu samo slušaju, saglasni su u jednom: mladima danas je potreban neki novi Novi talas da ih prodrma, pokrene i probudi sva njihova čula.

Presudan uticaj na stvaranje jugoslovenskog Novog talasa imao je pank koji je već krajem sedamdesetih osvojio Zapad. Novi talas je obeležio čitavu jednu generaciju i, kako mnogi smatraju, najviše približio Beograd, Zagreb i Ljubljanu.

– Svašta nam je padalo na pamet, a u gradu su svi bili posebni što se i očekuje od dvadesetogodišnjaka u tom periodu. Nama se to poklopilo sa zanimljivim trenutkom u zemlji i svetom koji je obećavao bolju, lepšu budućnost. Tada smo osećali otvorenost, komunicirali smo uživo, dok danas, eto, imamo jednu krajnje razočaravajuću zatvorenost.

Ne verujem da smo onda kada smo počinjali time da se bavimo bili svesni toga da će to biti stvar koja će biti u našim životima najvrednija, u duhu onoga što znači, neka vrsta stalnog osvajanja slobode i da je on i dalje prisutan. Pesme iz tog perioda su i danas prisutne u situacijama kada je na neki način ugrožena sloboda – rekao je Šaper.

On dodaje da činjenica da ne postoji snimljen koncert Idola govori mnogo o stanju svesti u to vreme.

– Danas svaki događaj beleži stotinu kamera, sve ulazi u „cloud“ memoriju sveta, a nama je ostalo samo nekoliko kadrova jednog koncerta u SKC. To je danas ravno arheologiji. Mi nismo imali potrebu da beležimo događaje u kojima učestvujemo, bilo je bitno isključivo to da učestvujemo – objasnio je Šaper.

Iako Novi talas ljudi uglavnom vezuju za muziku, reč je o pokretu koji je bio mnogo više od toga. Ideje su se iz muzičkih instrumenata preselile i u književnost, slikarstvo, pa su vrlo prepoznatljive vrednosti i estetika celokupnog umetničkog opusa toga doba.

– Knjižara u Cetinjskoj je bila mesto gde su se skupljali ljudi iz različitih oblasti umetnosti. Sve je bilo alternativno. Mi smo svi živeli zajedno i mi smo imali naš svet na televiziji, imali smo neke koji su nam bili konkurenti, imali smo zašta da se borimo. Novi talas je bio autentičan jugoslovenski proizvod, koji je svoje mesto našao u svim sferama života. Predstavljao je neku vrstu utrkivanja sa sistemom. To vreme je bilo potpuno isto kao sada na neki način: svi smo bili očajni i dovijali smo se kako da pređemo „ljude u odelima“. Razvijali smo maštu neprekidno i tražili metode da zaobiđemo sistem. Prevazišli smo predsoblja u dramaturgiji i udarali direktno „u glavu“ – ispričao je reditelj Branimir Dimitrijević.

Niko nije sam

Zanimljiv slučaj cenzure dogodio se osamdesetih godina kada je Riblja Čorba objavila album „Osmi nervni slom“. Na tom albumu se nalazila ljubavna balada „Prokleto sam“, koja je bila zabranjena na mnogim radio stanicama. Razlog je bio što je na jednoj sednici na kojoj se raspravljalo o državnim pitanjima neko rekao: „U Jugoslovenskom samoupravnom socijalizmu nema otuđenja i niko nije sam. Ta pesma sa takvim naslovom u skladu sa tim nije pogodna za emitovanje na radiju.“

Bendovi koji su obeležili istoriju

Važni stvaraoci jugoslovenskog Novog talasa su bendovi: Azra, Šarlo akrobata, Idoli (poznati po svojoj pesmi i videu „Maljčiki“ u kojima ismevaju sovjetski socrealizam), Pankrti (prvi jugoslovenski pank sastav), Prljavo kazalište, Električni orgazam, Slađana Milošević, Haustor, Buldožder, Laboratorija zvuka, Film (jedan od prvih bendova jugoslovenskog novog talasa), Idoli, itd.

Pravilo da nema pravila

Bend Električni orgazam je među retkim preživelim iz perioda Novog talasa. I dalje nastupaju, snimaju albume i verni su muzici kojom su se bavili i pre 40 godina. Srđan Gojković Gile jedini je član koji je u bendu od prvog dana do danas. Kako kaže, Električni orgazam je stasavao u doba koje je mnogo drugačije od ovog današnjeg.

– Novi talas ne može da se ponovi. Prosto, istorija se nikada ne ponavlja na takav način. To je bilo veoma specifično vreme i mesto. Naravno, iz današnjeg ugla ljudi vole da idealizuju to vreme. Često se može čuti da tada nije bilo narodnjaka, što nije tačno. Narodnjaci su uvek bili dominantna grupa i u staroj Jugoslaviji. Ljudi danas imaju neku iluziju da je tad postojao samo novi talas. Tad su oni bili prisutniji u medijima od nas, i daleko popularniji. Narodnjaci su i tada punili veće hale…

Ali postojala je jaka druga opcija, koja je takođe bila dosta prisutna. Onda je devedesetih krenulo organizovano zatiranje urbane varijante i intenzivnija popularizacija drugih vidova zabave. To je sa pozicije vlasti bila bezazlena, da ne kažem glupava zabava koja nije nosila nikakvu poruku i to im je odgovaralo – ispričao je Gile.

Kako je ispričao, odnos države prema Novom talasu u to vreme je bio dvojak.

– S jedne strane postojala je neka vrsta ograničenja slobode. Postojale su nekakve komisije koje su određivale koje su ploče okej i šta sme da se objavi, a šta ne. Sa druge strane, država je osnovala i neke institucije poput Doma omladine i SKC. A da nije bilo njih, ne bi bilo ni većine bendova tog doba. Šarlo akrobata i mi smo imali prve koncerte u SKC, imali smo tu i prostoriju za vežbu. Tako da je vrlo teško negde dokučiti da li je država odmagala ili pomagala – kaže Gile.

Kako ističe, činjenica je bila da su smetali matorim komunistima koji su paranoično bili nastrojeni prema ekipi Novog talsa.

– Mi smo doneli novi sistem, a pravilo je bilo da nema pravila. A to je za njihov sistem vrednosti bilo problematično. Pokušavali su to da kontrolišu, ali bezuspešno. Mi nismo želeli da budemo neki manekeni bratstva i jedinstva kako su oni možda želeli da mi to budemo. Mada možda na neki način i jesmo to bili, jer smo svi mi iz svih republika bili u odličnim odnosima. Ali mislim da bi tadašnja vlast više volela da se uopšte nismo pojavili – zaključio je Gile.

Sporni orgazam

U samom početku, grupa Električni orgazam mučila je muku i sa nazivom.

– Na nekim gitarijadama nam nisu dozvoljavali da sviramo. Dešavalo se da nam traže da skratimo ime kako bismo nastupili. Prvi kontakt za izdavanje albuma bio je PGP koji nije bio spreman da objavi album pod tim imenom grupe. Tražili su nam da promenimo naziv. Ali mi nismo pristali. Međutim, na našu sreću, pojavio se Jugoton koji je imao dva ključna čoveka, Sinišu Škarića i Veljka Despota, koji su imali prilično progresivna shvatanja za to vreme, te su pristali da objave naš album. Kasnije je popularnost rasla. Dospeli smo na naslovnu stranu zagrebačkog lista „Polet“ i onda smo postali suviše veliki bend, pa su svi digli ruke od te cenzure – ispričao je Srđan Gojković Gile.

Zabeležio istoriju

Jubilarnih 40 godina od nastanka Novog talasa nažalost obeležila je i smrt jednog od onih bez čijeg prisustva se taj period ne može ni zamisliti.

Pre samo nekoliko dana preminuo je Miladin Jeličić Jela, fotograf bez čijeg objektiva nije mogao proći ni jedan jedini bitan novotalasni događaj. Fotografisao je koncerte, privatna druženja, žurke, snimanja albuma, sve ono što je činilo Novi talas. On je bio i svedok i učesnik tih vremena za kojima i danas mnogi žale. Bio je i kum mnogih muzičkih zvezda tog vremena.

Kako je govorio, nije bio svestan da će baš on i njegove fotografije biti svedoci jednog važnog perioda.

– Nisam bio svestan svega toga, ni koliko će ti ljudi koje fotografišem biti značajni. Ja sam se sa njima samo družio, bio deo ekipe… Ali, eto, ispalo je da sam zabeležio neke istorijske trenutke jugoslovenske muzike, ali i društva uopšte – govorio je Jela.

Kako je govorio, to je bila neka vrsta herojskog doba, kada su mladi dizali glas i borili se za neke svoje slobodarske ideje.

Poslednju izložbu je organizovao 2018. godine kada su posetioci mogli da vide brojne fotografije iz novotalasnog doba.

– Kao da je bilo juče: novotalasni Beograd, u prvoj polovini osamdesetih, živeo je punim plućima, od koncerta do performansa, od SKC do Akademije, preko omiljenih kafića-sastajališta gde ste svake večeri mogli da vidite prijatelje ili da upoznate one koje volite – svejedno da li je to Milan iz EKV, Čavke iz Orgazma, Srđan iz Idola, Cane iz Partibrejkersa, lokalni heroji Gera, Fric, Fleka, Vuja – govorio je Jela o vremenima.

Veliki prasak

Profesor Fakulteta dramskih umetnosti Aleksandar S. Janković jedan je od idejnih tvoraca manifestacije koja se na tom fakultetu održala povodom 40 godina od nastanka Novog talasa. Kako je tim povodom za medije rekao, tih osamdesetih se desio veliki prasak koji se i danas oseća, pa je smatrao da FDU treba da se seća heroja i heroina jedne epohe.

– Jugoslovenski Novi talas bio je sveobuhvatni kulturni pokret (književnost, rokenrol, slikarstvo, teatar, film…), koji je započeo nešto pre smrti Josipa Broza krajem sedamdesetih i obuhvatao mladu, progresivnu kulturnu scenu Ljubljane, Zagreba, Beograda i Novog Sada (i donekle Sarajeva), trajao je kratko kao i svi inicijalni i značajni umetnički pravci, ali je ostavio veliki uticaj do početka devedesetih. Novi talas je bilo neočekivano ali poprilično zdravo i fokusirano distorziranje epohe pre i posle Brozove smrti – rekao je Janković.

Kako je istakao, period od 1979. do 1982. u Beogradu i celoj Jugoslaviji predstavljao je vreme nezadrživih kulturnih promena, koje su kao nikad do tada bile povezane sa svetskim tendencijama.

– Mediji su bili naklonjeni pozitivnim promenama, štaviše, u kulturnoj javnosti su dominirale ideje Novog talasa. Kako su težišta sistema popuštala, pogotovo posle smrti doživotnog predsednika Tita, tako su promene na TV, u muzici i na filmu bile evidentnije. U filmovima Miloša Radivojevića („Dečko koji obećava“) i Srđana Karanovića („Nešto između“), radio-emisijama Studija B koje je vodio Slobodan Konjović („Vibracije“, „Diskomer“) ili „202“ („Ventilator“ Zorana Modlija), u magazinima poput „Džuboksa“ Branka Vukojevića ili zagrebačkog „Poleta“, TV emisijama „Rokenroler“ Borisa Miljkovića i Branimira Dimitrijevića ili „Petkom u 22“, sadržane su ideje „istorije koja je još uvek trajala“ i na taj način sve nabrojano su emancipovani artefakti i validni svedoci jednog od najvažnijih magnovenja kulture SFRJ – zaključio je Janković.

Pajkićeva uloga

Važnu ulogu u Novom Talasu, prema rečima Jankovića, odigrao je Nebojša Pajkić. On je programskim idejama, koncertima i mogućnošću koju je dao značajnim bendovima da vežbaju u podrumskim prostorijama SKC-a stvorio specifičan kreativni prostor koji je koristio birokratsku metodologiju zarad afirmacije Novog talasa. Pajkić je bio i scenarista filma „Dečko koji obećava“ Miše Radivojevića, gde se pojavljuje u ulozi milicionera – rekao je Janković.