Nišlijka sam, fali mi roštilj

Nišlijka Nensi Snežana Pešić (48) je završila Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, radila kao TV novinarka, pa na lutriji dobila zelenu kartu za SAD i pred 36. rođendan promenila život. Danas ima dvojno državljanstvo, skućila se u Los Anđelesu, tamo završila sociologiju, radi u školi, a bila je i pratilja na izboru za Mis. I to je samo deo njene životne priče, koja dokazuje da stvari često ne idu putem kojim se planira nego kako je negde zapisano.

Nensi već 12 godina živi u Americi, a nikada joj to nije bila želja, a kamoli san, kao mnogima.

Nesanjani san

– Uvek sam imala odbojnost prema Americi, nije odgovarala mom senzibilitetu. Ja sam Evropljanka i nikada se neću povinovati nekim američkim pravilima i principima ako smatram da su pogrešni ili se jednostavno ne poklapaju sa načinom na koji sam odrasla – kategorična je Nensi na početku razgovora za „Vesti“.

Sudbina je imala drugačije planove za nju, pa je tamo ipak završila. Iz šale, sa drugarima je aplicirala za zelenu kartu i dobila je 2009. da bi tamo otišla u maju naredne godine. Preko druga sa fakulteta je odmah našla posao kao spasilac na bazenu uz obezbeđen smeštaj. Koliko da ode i vidi da li uopšte želi da ostane.

– Adaptacija na Ameriku mi je išla sporo. Lakše je navići se na nove principe, zakone, ljude kada odeš kao mlađa osoba, a ja sam otišla dva meseca pred moj 36. rođendan. U startu mi jedino jezik nije bio problem jer mi je engleski već tada bio kao maternji, a danas na njemu mislim, pišem, razgovaram. Srpski koristim samo kada pozovem roditelje, sestru ili drugarice odavde, Emanuelu, koja je pola Srpkinja pola Francuskinja, Natašu Kojić, moje dve Nišlijke i jednu Kraljevčanku – navodi naša pričljiva sagovornica.

U privikavanju joj je pomogla činjenica što je Los Anđeles grad različitih kultura te se tamo niko ne oseća kao stranac, pa ni ona.

Grad „mućkalica“

– U LA žive ljudi iz 140 različitih država sveta koji pričaju 224 jezika i dijalekta. Jasno vam je da je grad jedna velika „mućkalica“, a meni to odgovara jer volim da upoznajem različite ljude i njihove kulture.

Kako je oduvek želala da bude nastavnik, u rodnom Nišu je završila Fakultet sporta i fizičkog obrazovanja, a u SAD je morala da se doškoluje. Htela je nauku, ali ju je nastavnica sociologije toliko zaintrigirala za socijalne probleme Amerike, da se preorijentisala na sociologiju na Junior koledžu (nešto kao naša Visoka škola).

– Imala sam fenomenalan prosek (3,9 od mogućih 4), pa mi je koledž bio plaćen, a na nagovor školskog konsultanta sam, takođe sa stipendijom, završila još dve godine na Univerzitetu Kalifornija – naglašava i dodaje da su joj specijalizacija ljudski resursi. Igrom slučaja je preko druga Grega, Jermenca, tri godine radila s autističnom decom. Sada predaje prirodne nauke osmom razredu i završava Teaćing Credential
za dobijanje licence za rad kao nastavnica u srednjoj školi.

– Cilj mi je da se od avgusta 2023. zaposlim u srednjoj školi kao nastavnik biologije, a planiram da dodam i licence za fiziku i hemiju – kaže ambiciozno.

Osim uspeha u školovanju i radu, i Nensina lepota je ozvaničena u Americi.

Saobraćajne muke

Iz dosade se 2020. u vreme kovida, prijavila se na izbor za Mis Porter Ranča (deo Los Anđelesa gde živi), pobedila i stekla pravo da učestvuje na izboru za Mis Kalifornije. I tamo se odlično kotirala, osvojila je drugo mesto i bila prva pratilja.

– Prva sam Srpkinja na ovom prestižnom izboru, a takmičila sam se u kategoriji 36+, neudate. Zanimljivo iskustvo – dodaje Nensi.

I dalje je u vodama u kojima plivaju samo lepotice jer aktivno učestvuje u organizaciji Mis srpske dijaspore SAD.

U tuđini je, kaže, na sve navikla, osim na gužve u saobraćaju.

– Da bih negde stigla, treba da izdvojim dva do tri sata da odem i da se vratim. Nekad jednu milju (1,6 km) vozim po 30 minuta. To je van svake pameti – kaže pomalo iznervirano.

Nostalgiju, tvrdi, ne oseća jer dolazi svake godine u Srbiju. Redovno zbog porodice i prijatelja, dodatno zbog medicinskih intervencija koje su preskupe u Americi, pa ih završava u Srbiji. A i dva meseca tokom kovida je provela u Srbiji jer je radila onlajn. Uz pretpostavku da će njen odgovor na pitanje šta joj nedostaje iz matice zvučati kao fraza, Nensi kaže – hrana.

– Los Anđeles nije Čikago gde ima naših restorana, pekara i prodavnica sa hranom iz bivše Jugoslavije. A ja sam Nišlijka i fale mi roštilj, moravska salata, dobra krempita – nabraja u dahu.

U Srbiju bi se vratila bez razmišljanja kada bi našla posao „od koga bi mogla da živi normalno, bez trzavica, da ne krpi kraj s krajem“.

– Kako je to skoro nemoguća misija, ne preostaje mi drugo nego da budem gde sam. Ali jedno je sigurno, kad se penzionišem, sigurno neću ostati u Americi. Moj plan je da kupim nekretninu u Grčkoj i tamo provedem penzionerske dane. A u Srbiju ću i tada dolaziti – kaže za kraj razgovora.

Brutalan posao

Iako je posao spasioca težak, Nensi je našla svetlu tačku.

– Posao je brutalan! Radi se 10-12 sati dnevno na ogromnoj vrućini i vlazi, a plaćen je minimalno. Imate samo jedan dan slobodan nedeljno, koji neki koriste za dodatan posao. Ja nisam. Meni su ti dani služili da odem do Mola i obilazim sve one predivne muzeje i spomenike. Obišla sam ih 95 odsto, a ima ih zaista mnogo – ističe.

Decenijska prijateljstva

Nensina prava prijateljstva traju već decenijama. Sa najboljom drugaricom Sandrom se druži 32 godine, zajedno su radile revije 90-ih.

– Sa prijateljima iz Srbije imam jak kontakt i uglavnom stignem da se vidim sa svima kad dođem. Moje najbolje drugarice u SAD su Jermenka Mišel, Avganistanka Varanga i Marokanka Sana. Što se naših tiče, s njima se viđam uglavnom na okupljanjima u crkvi – navodi, pa nastavlja:

– Ovde je sa našima drugačije. Jednom kada postanu uspešniji a ti više ‘nisi na njihovom nivou’, onda ili počnu da se ponašaju kao snobovi i svaki put ti pokazuju da su iznad ili kompletno nestanu i preorjentišu se na te nove snobovske krugove.

Neki su tako u njen život brzo ušli, još brže izašli, jer „nisu bili tu iz pravih razloga“.

Trenira misice

Član je Američko-srpske asocijacije za prosperitet (ASAP), tačnije, direktorka je za omladinu dijaspore u ovom udruženju.

– U septembru 2020. sam bila zadužena za koordinaciju i trening kandidatkinja za Izbor Mis Srpske dijaspore. Naša Jelisaveta je trebalo da se takmiči na izboru Mis Srbije, ali je zbog kovida događaj otkazan. Drugi projekat u kome sam učestvovala je bio vebiner i promocija prestižne onlajn škole srpskog jezika, kulture i tradicije „Sveti Sava“ – navodi Nišlijka-Kalifornijka.

Putovanja pasija

Slobodno vreme joj je, kaže, misaona imenica. Kad ga ima, voli da ode na plažu s društvom, a ako ima produženi vikend zbog nekog praznika, obavezno putuje po Kaliforniji ili ode do Nevade ili Arizone. Kad se pruži prilika, ide i van granica SAD.

– Svaki slobodan trenutak koristim da otputujem negde. Bila sam u nekoliko američkih država (Merilend, Njujork, Florida, Nevada, Arizona, Kolorado, Ilinois, Havaji) i u više od 20 zemalja sveta. Ako imam sedam ili više dana, idem negde van Amerike ili eventualno u Havaje, državu koju obožavam i bila sam na svakom ostrvu. Moje omiljeno mesto je ostrvo Aruba, koje ne zovu za džabe Srećno ostrvo „One Happy Island„) – priča Nensi. Najjači utisak na nju je ostavilo dvonedeljno putovanje u Izrael i Jordan posle kojeg tvrdi da su Jerusalim i Petra „dva mesta koja svako treba da obiđe ako ima prilike“.

– Što se tiče noćnih izlazaka, uglavnom sam na lokalnim mestima s bliskim prijateljima. Ponekad odemo do Vest Holivuda i Beverli Hils, ali samo kada smo raspoloženi da vozimo do tamo i „borimo“ se za parking, koji je katastrofa vikendom. Svakako, najviše volim kućna okupljanja jer je to najopuštenija varijanta – napominje.

Promocija matice

Na Nensinom Instagram profilu pažnju nam je odmah privukao link za sajt Otkrivanje Srbije.

– To je moj sajt koji sam započela, ali zbog obaveza u školi nikako da završim taj projekat. Cilj mi je da Amerikancima predstavim Srbiju kao turističku destinaciju i da im pomognem da odu i posete je. Ako ne uspem u skorije vreme da nađem vremena da mu se posvetim, moraću da nađem nekoga da mi pomogne jer želim da to izbacim u etar čim pre.

Stipendije sa svih strana

Kada je započela doškolovanje za nastavnika, dobila je stipendiju od Majkrosofta, a kako je član i STEM Feloušip udruženja, i od njih je dobila Tavioli stipendiju.

– I sam fakultet mi daje stipendiju, a država Kalifornija grant, tako da mi je školarina i sve oko škole plaćeno – ističe zadovoljno.

Tokom studiranja na oba fakulteta bila je član nekoliko udruženja, a svakog semestra je bila na listi studenata s najvišim ocenama i dostignućima. Dobila je i Wayne Plasek nagradu za najboljeg studenta na odseku za sociologiju.

Raznolikost najviše prija

U Los Anđelesu joj najviše prija „fascinantna multikulturalnost“ i mogućnost da svakoga dana jede različitu hranu, ide na raznovrsne kulturne događaje uključujući i svadbe. Tako je bila na indijskoj svadbi kod koleginice Džasprit i upoznala njihove običaje.

Rad na TV

Što se tiče rada na Niškoj televiziji, Nensi je prošla audiciju sa namerom da radi sportske vesti. Zbog odličnog znanja engleskog je počela sa svetskim vestima, pa završila u informativi.