Na sednici o Kosovu, Nikolić je osudio formiranje oružanih snaga Kosova kao "zveckanje oružjem" i rekao da još nije odlučeno da li će Beograd pozvati kosovske Srbe da izađu na parlamentarne izbore na Kosovu 8. juna.
"Za istorijsko pomirenje dva naroda i sveobuhvatno rešenje za problem Kosova neophodno je da obe strane naprave ustupke. Mi smo naš deo uradili i nastavićemo dijalog nesmanjenim intenzitetom i s maksimalnom konstruktivnošću. Priština, međutim, mora da bude svesna da nema trajnog sveobuhvatnog rešenja bez dogovora sa Srbijom i odluke Saveta bezbednosti UN", rekao je Nikolić.
Briselski sporazum novo poglavlje u odnosima
Na sednici na kojoj je predstavljen redovni tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN Ban Ki Muna o Kosovu, za period od 21. januara do 15. aprila 2014, Nikolić je istakao da je "vreme da se nađe održivo rešenje za budućnost dva naroda".
"Ne kažem da napredak nije postignut, ali cilj nam još izmiče… Naša ruka je otvorena i ispružena. Zbog naše i njihove dece", kazao je predsednik Srbije.
Napad na srpske svetinjeNikolić je kazao da je "evidentirano 18 incidenata i napada na objekte i imovinu Srpske pravoslavne crkve, a došlo je i do novog talasa pretnji pravoslavnim hramovima – od ispisivanja grafita na manastiru Visoki Dečani, do najave rušenja Hrama Hrista Spasa u Prištini". |
Nikolić je naglasio da je uveren da je 15-godišnje statusno neutralno prisustvo UNMIK-a na Kosovu "poslednja brana od politike promocije jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti", i da je Briselski sporazum Beograda i Prištine iz aprila 2013. označio "istinsku vododelnicu i novo poglavlje u odnosima" dve strane.
"Taj napredak pozdravio je čitav svet. Srbija je nedvosmisleno pokazala da je konstruktivan partner i da je spremna na kompromise u cilju stabilizacije i napretka čitavog regiona", kazao je Nikolić.
Ukazujući da "izuzetno ceni kontruktivni pristup UN i specijalnog predstavnika generalnog sekretara Farida Zarifa i svih organizacija koje rade ‘pod kišobranom’ UN, kao što je Euleks", apelovao je na UN da se "odupru pokušajima marginalizacije" njene misije na Kosovu i "relativizaciji njene uloge u okviru celokupnog međunarodnog i bezbednosnog prisustva u Pokrajini".
"U tom kontekstu, protivim se inicijativi da se pod izgovorom ‘preopterećenosti’ i bavljenja drugim urgentnijim pitanjima, prorede sednice Saveta bezbednosti posvećene Kosovu i Metohiji", podvukao je Nikolić.
Malo učinjeno da se zaštite kosovski Srbi
On je, međutim, rekao da međunarodna zajednica nije izvršila jedan od glavnih zadataka koji proističu iz sadržine Rezolucije SB 1244 – "obezbeđivanje slobodnog i neometanog održivog povratka svih izbeglih i raseljenih lica njihovim domovima na Kosovu i Metohiji".
"Sadašnji tretman manjinskih zajednica onemogućava njihov normalan život i predstavlja diskriminaciju u pristupu i uživanju bilo kog prava koje je regulisano pravnim propisima na snazi na Kosovu i Metohiji", naveo je predsednik Srbije.
"Uočavamo da prištinske institucije i međunarodna zajednica, nakon svega, nisu učinile gotovo ništa da zaštite kosmetske Srbe i druge nealbanace, posebno interno raseljena lica", konstatovao je on.
Ukazao je i da prištinske vlasti nisu pokazale političku volju da započne proces ostvarivanja dogovorenog i nastavi se formiranje Zajednice srpskih opština na šta su se obavezale Briselskim sporazumom.
Samostalni pregovori Kosova sa EU vode u bezakonje
Podsetivši da Kosovo vodi svoje pregovore sa EU u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, Nikolić je istakao da Srbija smatra "da u skladu sa Rezolucijom 1244, jedino UNMIK može u ime Privremenih institucija da vodi razgovore o stabilizaciji i pridruživanju".
"Srbija nema mehanizam da to spreči, ali može da postavi pitanje: Da li je Evropska unija zajednica država ili je zajednica država i paradržave?", zapitao je on.
"Ukoliko se donese odluka da Kosovo i Metohija samostalno pregovara sa EU, to bi evropsku porodicu odvelo u bezakonje, haos i opšti voluntarizam. Da bismo u narednom periodu obezbedili što bolje rezultate primene briselskog sporazuma, moramo da uspostavimo mnogo jasnija pravila i mnogo veće poverenje", rekao je Nikolić.
On je istakao da Srbija "početak procesa (svog) pristupanja EU smatra i velikim podsticajem za dalji rad na unapređivanju životnih uslova srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, sada već uverena da će njen konstruktivan pristup negovanju evropskih vrednosti u srpskom društvu biti dostojno vrednovan".
Nikolić je naveo i da će "sve dok je predsednik Srbije" pominjati pravo Srbije na obeštećenje "za ogromnu i nenadoknadivu štetu koja je načinjena na civilnim objektima i privredi", tokom NATO bombardovanja 1999, i dodao da "međunarodna zajednica može da ispravi istorijsku nepravdu samo ako pomogne Srbiji da otkloni posledice bombardovanja".
Zveckanje oružja sa prištinske strane
Najavu formiranja oružanih snaga Kosova Nikolić je okarakterisao kao "zveckanje oružjem" prištinske strane, podsetivši da su "Kosovske bezbednosne snage nastale na temeljima Oslobodilačke vojske Kosova, paravojne formacije koja je tokom rata na Kosmetu predvodila terorističke akcije i učestvovala u organizovanom kriminalu".
Rešiti problem tajnih optužnicaPovodom hapšenja na Kosovu, ukazao je da "stabilnosti ne doprinosi hapšenje kandidata za gradonačelnika Olivera Ivanovića" i dodao da Beograd "očekuje da se reši jedan problem na koji godinama upozorava – tajne optužnice". "Navodni svedoci orkestrirano počinju da svedoče 15 godina nakon počinjenih zločina za koji je jedini dokaz – izjava. Ivanović, koji je u pritvoru u Kosovskoj Mitrovici, uhapšen je na osnovu baš takvih svedočenja", rekao je Nikolić. |
Pozdravio je najavu osnivanja Specijalnog suda za ratne zločine koje su, kako je ukazao, prema izveštaju specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija, počinili upravo pripadnici OVK trgujući ljudskim organima.
Rekao je da će "Beograd nakon pažljivog razmatranja odlučiti da li da pozove kosmetske Srbe da izađu na parlamentarne izbore na Kosovu", zakazane za 8. juni i da zahteva od Prištine da omogući jednako pravo glasa kosmetskim Srbima i drugim manjinama na Kosovu.
Povodom najave da će kosovske vlasti zakonom promeniti strukturu vlasništva i pravni status Kombinata Trepča, čiji je većinski vlasnik Srbija i koji zapošljava veliki broj kosovskih Srba, Nikolić je ocenio da je to "još jedan jednostrani potez Prištine… i još jedan pokušaj nezakonitog otuđenja imovine Republike Srbije i kršenja osnovnih principa prava vlasništva".
"Iako je ukupna situacija, kako se to navodi u Izveštaju za period od januara do aprila, okarakterisana kao relativno stabilna, smatram da ovaj vremenski ograničen presek ne odražava opšte prilike na Kosovu i Metohiji. Njih odlikuje suštinski jaz između proklamovanih standarda o poštovanju ljudskih prava i stvarnog stanja", zaključio je Nikolić.
