„Ni Vašington ni Berlin nemaju više strpljenja za Kurtija“

Posle poruke Vašingtona – da će ZSO biti formirana sa ili bez njega, kosovski premijer Aljbin Kurti je krenuo u „kupovinu vremena“ kroz postavljanje uslova za koje zna da su neprihvatljivi ne samo Srbiji, nego i međunarodnoj zajednici, smatraju sagovornici Kosovo onlajna. A, loši signali po Kurtija ne dolaze samo iz Vašingtona, već prvi put i iz Berlina.

Naime, Kurtiju su i iz nemačke ambasade u Prištini poručili da za ZSO „ne treba postavljati preduslove“.

– Konstruktivan pristup je hitan s obzirom na krhku bezbednosnu situaciju na severu Kosova i ne treba postavljati preduslove – rekao je portparol Sebastijan Lojšner za Express.

Predsednik Saveta za strateške politike i nekadašnji ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac za Kosovo onlajn poručuje da „posle poslednjih reakcija koje su stigle iz Brisela i Vašingtona Kurti je shvatio da je njegova ideja o podizanju tenzija i izazivanju sukoba nije dobila podršku već je izazvala oštro negodovanje“.

– Uporni pokušaji da sebe predstavi balkanskim Zelenskim, a Srbiju imperatorskom Rusijom, odbijanjem sporazuma o tablicama… naštetio je pre svega interesima građana Kosova jer je doveo u pitanje odnos glavnih sponzora prema Prištini. Sada pokušava da izvede manevar u kome navodno prihvata francusko-nemački plan, koji je u međuvremenu postao plan EU, ali bi ipak bi da zaobiđe obaveze koje je Priština preuzela Briselskim sporazumom, a koji je ratifikovala Skupština Kosova – kaže Šutanovac.

Dejan S. Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije kaže da „Kurti i njegovo uslovljavanje nailazr na negativne odjeke ne Srbiji, nego pre svega EU i SAD i u tom smislu ono što rade jeste guranje prsta u oko međunarodnoj zajednici“ i za Kosovo onlajn analizira šest uslova koje je postavio kosovski premijer.

– Da se razumemo, ZSO i Briselski sporazum su prošli parlament u Prištini i to ne može biti predmet naknadnih razgovora. To je sve pregovarano i dogovarano 2013. i 2015. i nikakvu ustavi ne mogu biti prepreka. ZSO će imati onaj nivo vlasti koji je dogovoren 2015. kroz 22 tačke vrlo precizno. Kako će to formalno biti nazvano to je druga stvar, ingerencije su opsežne i vrlo važne za opstanak srpskog naroda i bezbednost – kaže Miletić.

O zahtevu Kurtija za reciprocitetom Miletić navodi da „Srbija vrlo vodi računa o njihovim manjinama i one nisu ugrožene, a s druge strane na KiM imate neprestano ugrožavanje sloboda i prava, praktično jedan aparthejd i Kosovo ne može traži reciprocitet, jer nije država i njen međunarodni status je uređen Rezolucijom 1244“.

– Na Kosovu i nema nelegalnih institucija Srbije. Sve je tamo u interesu srpskog naroda, podrška ljudima na terenu koji su direktno ugroženi pretresani, hapšeni, sudi im se van bilo kakvih kontroli. I naravno da ZSO ne može biti deo konačnog sporazuma i da se sprovodi nakon međusobnog priznavanja, jer to je apsolutno neprihvatljivo i tu nema diskusije.

Šutanovac ističe da po njegovoj proceni „ulazimo vreme ponovnih turbulencija koje mogu da se završe na više načina, od podnošenje ostavke Kurtija i pada Vlade sa idejom da se kupi određeno vreme pa do pokušaja izazivanja novih nestabilnosti koja bi za cilj imala dalje povećanje tenzija“.

– Ipak, ovoga puta i Iz Vašingtona baš kao i iz Brisela i drugih centara moći zemalja EU stižu jasne poruke, formiranje ZSO je obaveza koja mora da se ispuni i stiče se utisak ne samo da postoji jedinstvo u zahtevu već i u eventualnim posledicama po samog Kurtija. Imajući u vidu da se u vrlo kratkom vremenskom periodu planiraju razgovori u Briselu tad će stvari biti mnogo jasnije. Sa druge strane Srbija mora da u pregovorima nametne još tema kao što su garancije za položaj crkava, manastira i kulturno istorijske dobara, povraćaj bespravno oduzete imovine, trajnu bezbednost posebno za Srbe koji žive južno od Ibra… Kako stvari stoje, iako se čini da se ubrzano ide ka nekom rešenju ipak mislim da smo dosta daleko od tog trenutka a da je trenutno najveći kočničar upravo Kurti – ističe Šutanovac.