Kraj Izvora ogrejali srca

Kulturno-umetničko društvo Izvor iz Reklinghauzena proslavilo je 15. rođendan, na radost velikog broja članova i oko 500 gostiju. Svoje zadovoljstvo povodom dugogodišnjeg postojanja, svestranog i bogatog stvaralačkog rada obeležili su po lepoti izuzetnim kulturno-zabavnim programom u kome su učestvovala još četiri folklorna društva i koji je bio ispunjen pesmom, rečima punim sećanja i pohvala, ali pre svega našim prelepim srpskim folklornim nošnjama, mladošću i divnim osmesima onih koji su publici igrom grejali srca. Osim po tradicionalno lepim folklorijadama, čija organizacija je zadivljujuća, ovo društvo se izdvaja i po humanitarnom radu. Igra i humanost okupile su, povezale i zbližile ovde mnoge, ne samo naše ljude.

Na ulazu svečano uređene slavske sale goste je dočekivala Slavica – Slavka Nikolić sa osmehom i onom brižnošću kojom domaćica nadgleda slavu u svome domu. Slavka, kako je svi zovu, je osnovala ovo društvo zajedno sa Majom Petrović i sada vodi humanitarne delatnosti i blagajnu, a Petrovićeva je preuzela ulogu organizatora, dok njen suprug Milan ima funkciju direktora i u tome mu pomaže Dragana Janković. Izvor ima oko 100 članova, a njih 40 igraju u folkloru čiji su umetnički rukovodioci Nina Lazić i Milan Lazić, dok se za njihove zapažene koreografije stara profesor Mladen Majstorović iz Požege.

Uvažene zvanice

Svi gosti, a među njima i Marita Bergmajer, prva zamenica gradonačelnika Reklinghausena, Branislava Perić generalna konzulka Srbije u Diseldorfu, konzul Nebojša Živanović i drugi predstavnici Konzulata, imali su priliku da odmah na ulazu i sami obeleže ovo rođendansko veče humanošću. Kupujući ulaznice, davali su zapravo prilog za Udruženje porodica osoba sa invaliditetom i Gerontološki centar u Knjaževcu. A kupovinom neke od pažljivo pripremljenih stvari koje svedoče naše poreklo i rodoljublje na štandu Humanitarne organizacije Svi za Kosmet pomagali su našima na Kosovu i Metohiji, kojima je sada ta pomoć više nego potrebna.

Uz domaćine u programu su nastupali KUD Kolo iz Esena, KUD Zora iz Ratingena, KUD „Nemanjići“ iz Dortmunda i prvi put u Nemačkoj i sa prelepom igrom, KUD Đurđevak iz Antverpena u Belgiji. „Nemanjići“ su igrom najmlađih oduševili prisutne, a njihova učiteljica Ivana Nedinić je za „Vesti“ rekla:

– Folklorijade znače lepe trenutke druženja i upoznavanja svih nas. To je uzajamna podrška i zajedništvo naše dece ovde u tuđini. Učimo ih da budu prijatelji jedni drugima, a ne konkurencija – baš kao i večeras.

Posle sjajne koreografije šumadijskih igara i Igara iz Žagubice, nagrađeno je burnim aplauzom Kolo, a sa istim oduševljenjem pozdravljena je i Zora čiji su članovi izveli Igre iz Crnorečja i Kosovsko-pomoravske igre.

Gosti i iz Belgije

Neverovatno spontanu atmosferu u radost susreta sa domaćinima i svim našim ljudima donelo je, uz zaista sjajan nastup, društvo Đurđevak. Uz njihove Šopske i Igre iz Leskovca mnogi su se veselili. Sanja Filipović, umetnički rukovodilac, uz osmeh zadovoljstva kaže da im je ovo prvo gostovanje u Nemačkoj.

– Domaćini su nas dočekali sa oduševljenjem. Naša deca su se uz put jako radovala ovom dolasku i susretu sa svojim vršnjacima. Na neki način oni se već poznaju, jer prate jedni druge putem socijalnih mreža. A već smo se dogovorili sa ocem Milanom, sveštenikom iz Antverpena, da gostoprimstvo i uzvratimo.

Pored obraćanja uvaženih zvanica i pesama koje su u našem tradicionalnom duhu pevale Tamara Jakimovska i Nikolina Mutić našlo se dovoljno vremena da svi gosti zapevaju i zaigraju uz muziku kojom je to veče ulepšao Ludi ritam bend. Vredne članice Izvora sa osmehom i vedrinom nudile su sveže pripremljene domaće ćevape i izbor torti i kolača kao u najboljoj poslastičarnici. Sve se to moglo servirano poneti u banket salu gde

I da bi slika ovog rođendana bila potpuna, ne sme se zaboraviti da je prisustvo mladih i najmlađih bilo zadivljujuće.

U nošnji kao princeza

Izvodeći najlepše, i za ovu priliku specijalno pripremljene igre u kojima se oslikava sva lepota i šarolikost našeg folklora, otvorio je i zatvorio ovaj izuzetni program KUD Izvor. A sa umetničkim rukovodiocima, porodicom Lazić, pričali smo u pauzi pred nastup. Dok je Milan Lazić imao pune ruka posla, njegova supruga Nina i ćerka Vanja rado su govorile za „Vesti“.

– Ovde sam rođena i igram od dvanaeste godine. Volim naš folklor, tu su i druženje, šala, putovanja, i ove prelepe nošnje. Dok stojim ovako u nošnji na bini osećam da pokazujem našu kulturu i naš duh, tome učim našu decu i čuvam tradiciju. Igrajući u folkloru upoznala sam muža, kumove i mnoge prijatelje – ispričala nam je Nina Lazić.

Vanja je pomalo stidljivo rekla:

– Ovde volim da igram jer imam puno drugara i drugarica. A najviše volim da igram „Bugarku“. Sviđa mi se ova nošnja, lepša je od princezine haljine!

Velika porodica, čestiti Srbi

Dok je trajala zabava, za naš list o KUD Izvor govorile su Marita Bergmajer, zamenica gradonačelnika Reklinghauzena i Branislava Perić, naša generalna konzulka.

– Veoma me raduje naš zajednički rad i drago mi je da sam pozvana na ovu proslavu. Našu saradnju vidim i u budućnosti, grad će rado podržati dalji rad ovog društva. A ono što je posebno za ovo društvo i izdvaja ga od svih, ne samo srpskih udruženja, to su ovi senzacionalni skupovi i nastupi. Divno je videti ovakav broj posetilaca, ovakvu zainteresovanost i učešće – rekla nam je sa zadovoljstvom Marita Bergmajer.

Branislava Perić ima posebnu vezu sa Izvorom, još od prve posete ovom društvu kada je postala generalni konzul u Diseldorfu. Godinama sa velikim zadovoljstvom prati rad članova Izvora.

– O njima ne mogu da govorim samo kao o zajednici, oni su porodica, velika porodica. Rade jedni za druge, integraciju, za Srbiju. Oko 30 projekata u matici su realizovali, pomogli su više puta našem konzulatu. Svojim radom oni svedoče snagu naše dijaspore i da im je Srbija važna. Njihov stalni rast i širenje posledice su njihovog dobrog rada. Volim ih kao ljude koji su čestiti Srbi i vole svoju maticu, poštuju svoj jezik, kulturu i tradiciju. A kada god su o njima pisale „Vesti“, dobijali su nove članove, jer smo mi u dijaspori i preko našeg lista povezani – primetila je ne krijući zadovoljstvo generalna konzulka Srbije u Diseldorfu.

Tajna je u dobroti

Kao neko ko u Izvoru o svemu i svima brine, rado se i Milan Petrović, direktor KUD-a, obratio čitaocima „Vesti“ rečima:

– Počeli smo kao folklor, ali smo prerasli u društvo koje se ostvaruje u više oblasti i kroz kontakte kako u Srbiji, tako i ovde u dijaspori. Naš cilj je, između ostalog, da i Nemce upoznamo sa našom kulturom i tradicijom i ta poznanstva obogatimo saradnjom. Saradnjom i pružanjem pomoći svima kojima je to potrebno, mi na praktičan način pokazujemo našu kulturu. Bilo je puno ljudi koji su tek došli ovde, puno majki, otvorili smo im sva vrata koja smo mogli. Sada se dešava da prilikom doseljenja ovde, naši ljudi dođu prvo kod nas. Zbog toga nam je srce puno.

Na pitanje o tajni uspeha, dugogodišnjeg postojanja i uzrastanja, Petrović je iskreno kazao:

– Možda će zvučati kao da precenjujemo sebe, ali tajna je u dobroti. Kada nekome učinite dobro dobijete snagu. To je posebno kada su deca u pitanju.

Neumorna i u 72. godini

U želji da mladima da primer humanosti i društvenog rada, veoma iskreno za naš list govorila je Slavica Nikolić.

– Osećam se danas radosno i ispunjeno, danas je 40 godina mog rada, 15 godina društva koje sam sa Majom osnovala i 15 godina našeg zajedničkog humanitarnog rada u ovom stvarno divnom društvu Izvor. Meni su sada 72 godine, u penziji sam, ali sam ovde vrlo aktivana i ne mogu da stanem. Kako da prestanem kada mi svakodnevno stižu pozivi ljudi kojima je potrebna pomoć?! Prethodnih par meseci zaokupljeni smo prikupljanjem pomoći za Udruženje porodica osoba sa invaliditetom iz Knjaževca. Njima smo posvetili ovu manifestaciju i sav prihod ići će njima. Ali njima pomagati ne znači samo poslati novac i napuniti pakete, iznad svega to znači radovati se njihovoj sreći. Eto, poslali smo im mašinu za šivenje, pa će sada svojom kreativnošću stvarati još nešto što njihove ručice mogu. Klavir koji smo namenili jednom talentovanom dečaku koji je o njemu sanjao, poslužiće i drugoj deci sa sličnim talentom. Dečaku koji nije imao odgovarajuća invalidska kolica, stigla su nova. A onda nam je rekao da se oduševio postoljem gde može da nasloni ruke čak i da stavi sok i popije. Nama je sav naš trud lak kada vidimo i osetimo njihovu radost. Ta povratna informacija nam uvek znači, potvrdi nam da činimo dobro delo. Tako nam je Snežana Đurić iz Knjaževca napisala: „Kako opisati ovakav gest dobročinstva, vrednosti robe, puno uloženih sati traganja za onim što smo pisali da porodicama Udruženja i Gerontološkom centru treba. To se ne može ni izmeriti ni opisati rečima.“

Slavica ističe da su skoro svi uključeni u akcije.

– Žene pakuju pakete, muškarci su tu tokom utovara i istovara. Često od naših članova saznamo za one kojima je potrebna pomoć. Sada planiramo angažovanje na prikupljanju pomoći za jedno naše mesto na Kosovu sa najvećim priraštajem. Sarađivaćemo sa Eparhijom raško-prizrenskom i Arnoom Gujonom. Odziv naših ljudi ovde u dijaspori je veliki. Samo je potrebno da kažem kada i gde, a odgovor je: „Tu smo, tetka Slavice!“ Posebno je lepa saradnja sa drugim društvima, posebno humanitarnim. Ana Radmilović i Udruženje za Kosmet je i večeras sa nama. Istakla bih posebno lepu saradnju sa doktorkom Mimom Andrejević Kri i njenom organizacijom Pro human. Oni su sada baš pomogli slanje robe za Knjaževac – sa zahvalnošću i radošću nam je rekla Slavica – Slavka Nikolić.