Neraskidive niti s maticom

Srpsko kulturno-umetničko društvo Pontes-Mostovi iz Trsta 13 godina neguje i čuva od zaborava našu kulturu i tradiciju među zemljacima u Italiji. Krenuli su sa željom da se na najlepši mogući način predstave strancima među kojima žive i da olakšaju integraciju članova srpske zajednice u novu sredinu, a da pritom sačuvaju i prenesu svojoj deci kulturu i tradiciju matice koju su poneli u svet. Da bi predstavili i sačuvali od zaborava najvažnije događaje iz života SKUD-a, objavili su letopis koji na 152 strane i sa 43 fotografije opisuje i prati rad društva, od osnivanja sve do pandemije korona virusa.

Srpski trag od 18. veka

– Vanredno stanje nam je stopiralo skoro sve aktivnosti, pa smo imali vremena da razvijemo i pokrenemo ideju koja nas je „mučila“ još od proslave 10. godišnjice udruženja. Napravili smo projekat koji je odobrila Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, kojoj se ovim putem zahvaljujemo na odobrenim sredstvima i podršci u realizaciji ovog nama značajnog projekta. Iz letopisa čitaoci mogu, pre svega, da upoznaju srpsku zajednicu u Trstu, njene korene, rast i razvoj od početka 18. veka do danas, kao i rad našeg udruženja – navodi Dragana Antonijević, predsednica SKUD Pontes -Mostovi uz opasku da nam neće sve ispričati, već da poziva Srbe u rasejanju i u matici da sami otkriju i upoznaju njihovu priču.

Ona je, kao i svi koji su učestvovali u realizaciji letopisa, vizuelno i sadržajno zadovoljna krajnjim rezultatom.

– Jednom je neko rekao da samo pisana reč ostavlja večiti trag. Vođeni tim rečima, u letopisu smo se potrudili da prenesemo i sačuvamo naš dosadašnji trud i rad na očuvanju i promociji srpske kulturno-istorijske baštine i da tu ljubav na neki način pokažemo i usadimo u srca mladog naraštaja. Samim tim što letopis opisuje i prikazuje sve te nama drage vrednosti, zadovoljni smo, to jest prezadovoljni, što smo svi zajedno došli do takvog cilja – ističe naša sagovornica.

Jedinstvena knjiga

Knjigu je priredila književnica i istoričarka dr Radmila – Mila Mihajlović iz Rima, ekspert za istorijske odnose Italije i Srbije i kulturno pamćenje. Kako kaže, bilo joj je zadovoljstvo da sarađuje sa upravom i članovima SKUD Pontes – Mostovi.

– Bio je to dug rad, naporan i složen. Knjiga koju je izrodio je jedinstvena, jer je verovatno prva i jedina ovakve vrste u našoj istoriji. Rezultat je ogroman. S jedne strane, letopisom jednog KUD-a knjiga postaje instrument zaštite srpskog kulturnog pamćenja izvan granica matice. S druge strane, rad na knjizi je ojačao samosvest izuzetno brojnog članstva popularnog društva, ali i celokupne srpske zajednice u Trstu i šire. To su ciljevi koje je zasigurno imala na umu naša zemlja kad je podržala ovaj projekat, ali i Srpska pravoslavna crkvena opština u Trstu, na čijoj se pažnji i ovom prilikom zahvaljujemo – navodi istoričarka i naglašava da su za trajanje ovakvih svetovnih institucija nacionalnog karaktera neophodne veze, briga i angažovanje zemlje matice.

Porodica u tuđini

SKUD Pontes – Mostovi iz Trsta jedno je od najstarijih srpskih kulturno-umetničkih društava u Italiji. Zvanično je osnovano 8. maja 2008. s namerom da postigne nekoliko, međusobno veoma bliskih ciljeva: očuvanje, unapređenje i predstavljanje srpske narodne i autorske kulture u većinskom okruženju italijanskog društva i kulture. Zamišljeno je kao instrument podizanja i uspostavljanja „mostova“ između starog i novog kulturnog miljea, čime je trebalo da olakša integraciju članova srpske zajednice u novu sredinu.

– Da bi se to postiglo, bilo je neophodno predstaviti se većinskom okruženju drugačijeg jezika, vere i kulture na najbolji mogući način, a pritom sačuvati srpsku tradiciju i kulturu i preneti je na nove naraštaje rođene daleko od matice. Dokaz dostignuća tih vrednosti i ciljeva je kad vidimo da su nam članovi društva i po tri generacije, deca, njihovi roditelji i bake i deke – ponosno kaže Dragana.

Ona ističe da je društvo jedna velika porodica, „nešto naše u tuđem svetu, važan deo srca koji je vezan sa Srbijom neprekidivom niti“.

Udruženje danas broji više od 100 članova i ima više sekcija od kojih su najbrojniji folkloraši, podeljeni po uzrastu u pet grupa, kao i mušku i žensku pevačku grupu. Kroz folklornu sekciju, kako kažu, trude se da sačuvaju i pokažu tradiciju i običaje svih krajeva gde žive Srbi, ne samo u Srbiji, već i u rasejanju. S tim ciljem, svake godine organizuju tri tematski različita koncerta – Godišnji, Nikoljdanski i Međunarodni festival folklora na kojem su im gosti izvođači i folklorne grupe iz celog sveta.

Izložbe i etno-večera

Aktivnosti SKUD Pontes – Mostovi obuhvataju organizovanje raznih događaja, među njima su i izložbe. Najznačajnije su „Brodski dijalog“ beogradskog slikara i vajara Nikole – Kolje Milunovića, „Vek i po srpskog sporta“ (istorija sporta i fizičkog vaspitanja u Srbiji između 1857. i 2007) i „Deset godina rada i stvaralaštva“ povodom godišnjice postojanja udruženja.

Etno-večera je poznata i posećena manifestacija i ponos SKUD-a, toliko popularna da je postala tradicionalna. Cilj etno-večere je da prikaže srpsku kulinarsku tradiciju i običaje, te da predstavi i promoviše prirodne lepote Srbije, zbog čega je postala instrument promovisanja i afirmisanja matice u punom smislu reči.

Nezaobilazna humanost

Humanitarni rad je delatnost koju SKUD Pontes – Mostovi vidi kao sastavni deo svog života i on je u samoj srži ideje o doprinosu društvu i zajednici.

– Kao društvo, nemamo poseban plan o redovnoj celogodišnjoj humanitarnoj delatnosti, već delujemo po inicijativi članova i u zajednici sa drugim srpskim udruženjima u Italiji, dijaspori i matici – dodaje Dragana.

Koncerti

Prvi od tri koncerta koje organizujemo je Nikoljdanski. Tada se prikazuju slavski običaji, poštovanje vere i narodne tradicije.

– Pozivamo goste da zajedno proslavimo slavu udruženja, Svetog Nikolu, običaj koji ima samo naš narod. Drugi je Godišnji koncert koji obično organizujemo između maja i juna, s ciljem da prikažemo sav rad tokom minule godine. Treći koncert, za nas vrlo bitan, jeste Međunarodni folklorni festival Preli prelo, kojih smo dosad organizovali devet – ističe sagovornica „Vesti“ i dodaje da su tako imali čast da se upoznaju i druže sa gostima iz Srbije, Republike Srpske, Italije, Rusije, Ukrajine, Grčke, Slovenije, Hrvatske, Makedonije i Kolumbije.

Zauvek u kolu

Ko jednom zaigra kolo, teško iz njega izlazi, mišljenje je mnogih. Potvrda dolazi i iz SKUD Pontes – Mostovi u kojem su skoro svi članovi Upravnog odbora nekadašnji, a uglavnom i sadašnji folkloraši.

A da li su i deca „starijih“ članova u Mostovima?

– Naša deca, koja su odrasla u udruženju i dalje su vezana za njega, pa učestvuju na neki način u svim aktivnostima – kaže Dragana.

Svedok čuvanja tradicije

Ivana Stojiljković, generalni konzul Srbije u Trstu, smatra da će ovaj letopis postati deo bogate arhivske građe koja će svedočiti o postojanju kulturno-umetničkih društava „koja su svojim predanim radom u modernim vremenima očuvala ćirilično pismo, tradicionalnu nošnju, pesmu i igru kao i sećanje na istorijske činjenice i kulturno bogatstvo srpskog naroda“.

„Jedno od takvih, a prvo u Trstu koje se isključivo bavi kulturom i tradicijom, jeste SKUD Pontes -Mostovi. Već čitavu deceniju prenosi vrednosti srpske kulturne baštine, kako svojim članovima, tako i svim poštovaocima njihovog rada, među kojima je veliki broj Italijana. Svojim sadržajnim aktivnostima tokom cele godine okuplja Srbe iz dijaspore, ali i sve koji žele bolje da upoznaju srpski narod. Smatra se i veoma zaslužnim za obrazovanje omladine srpske dijaspore, novih generacija koje treba još vekovima na ovim prostorima da budu čuvar srpskog identiteta i snažne, neprekidne veze sa maticom Srbijom“, napisala je Stojiljkovićeva u uvodu knjige.

Svetovna institucija

Nauka je, kaže dr Mila Mihajlović, potvrdila da unutar većinskog okruženja jedna mala zajednica drugog jezika i kulture, poput srpske u Trstu, može da opstane i razvije se samo ukoliko joj se omogući život unutar svetovnih institucija nacionalnog karaktera.

– Samo unutar takvih institucija, kakva je i SKUD Pontes – Mostovi, moguće je očuvanje i razvoj kulturnog identiteta manjinske zajednice u stranom većinskom okruženju. Svakodnevnim ponavljanjem procesa života unutar takvih institucija, kodifikuje se društveno pamćenje i pretvara u kulturno, formiraju se duhovna prepoznatljivost i dominantni moral manjinske grupe – objašnjava ona, ističući da je nedostatak upravo takvih institucija vodio do asimilacije, fizičkog i duhovnog nestanka manjinskih grupa.