Nemanja čuva Srbiju

Ispred nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu večeras će svečano biti otvoren rekonstruisani Savski trg i otkriven monumentalni, 23 metra visok spomenik Stefanu Nemanji, jednoj od najznačajnijih ličnosti srednjovekovne Srbije i rodonačelniku svetorodne dinastije Nemanjića.

Svečanost počinje u 20 sati uz direktan prenos na RTS, a ovom događaju će prisustvovati i ceo državni vrh na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Reporteri „Vesti“ uverili su se da je sve spremno za ovaj događaj. Tokom naše posete, radnici su užurbano postavljali binu, sređivali novopostavljene drvorede i doterivali spomenik Stefanu Nemanji.

– Poslednjih nedelja smo radili danonoćno da bi Srbija napokon dobila mesto kojim će se ponositi. Preostali su nam bukvalno još samo završni, kozmetički radovi. Da bi zasijao u punom sjaju, spomenik smo morali da operemo, a majstori završavaju sitne detalje oko njega koje možda običan čovek ne bi primetio, ali mi želimo da sve bude savršeno – ističe Nenad Nasković, šef gradilišta ispred izvođača RAS inženjeringa.

Prema njegovim rečima, čitav Savski trg je u potpunosti rekonstruisan, a predstoji sređivanje unutrašnjosti bivše zgrade Glavne železničke stanice i obodnih delova prostora.

Majstori koje smo zatekli na Savskom trgu nisu skrivali ponos što su bili uključeni u izgradnju i završetak novog izgleda Savskog trga i postavljanje spomenika.

– Iz Aranđelovca sam i naravno da sam odmah uradio „selfi“ jer spomenik Stefanu Nemanji zaista izgleda ekstra – priča 46-godišnji majstor Zoran Stanić.

Veličanstveno svedočanstvo

Dok traju radovi, čitav prostor je okružen ogradom, ali ni ona ne sprečava znatiželjne Beograđane da provire i naprave neku fotografiju dok još traju radovi.

– Da li verujete da svaki dan dolazim, još od kada su počeli prvi radovi na izmeštanju Železničke stanice. Iz dana u dan sam pratio kako se stvara nešto veličanstveno na šta ćemo mi Beograđani, ali i cela Srbija biti gordi. Vidim da je sve odlično urađeno, a to je bio veoma zahtevan posao. Znam to, četrdeset godina sam bio građevinac – kaže Nikola Trzin (84).

I Mirjana Arsić (69) je oduševljena izgledom spomenika i kako se uklopio u ambijent Savskog trga.

– Gledala sam na televiziji kako sve to izgleda, ali sam morala da dođem i vidim svojim očima. Pa ovo je fantazija. Da je bilo pameti Stefanu Nemanji mnogo ranije podigli bismo spomenik i od ovog prostora napravili ovako veličanstven trg – kaže nam Mirjana.

Da zna svet ko smo

Na Savskom trgu smo zatekli i 74-godišnjeg Slobodana Egevića. U šali kaže da kontroliše završne radove pred otvaranje.

– Beograd i Srbija su dugo čekali da dobiju ovaj prelepi prostor. Ovaj deo Beograda je bio pravo ruglo. Ono što mi se najviše dopada što će u zgradi nekadašnje Glavne železničke stanice sada da bude istorijski muzej srednjovekovne Srbije. Dosta smo se stideli svoje istorije, a buduće generacije i stranci treba da znaju ko su to Srbi i koliko je naša istorija veličanstvena – poručuje Egević.

Novi život

Dušan Stanisavljević (57) živi u blizini i odlično zna na šta je Savski trg ranije ličio.

– To je bilo leglo kriminala, da pošten čovek noću nije smeo da prođe. Sada je taj nov prostor uobličen sa ovim spomenikom koji zaista izgleda impresivno – poručuje Stanisavljević.

Otac naroda

Akademik i istoričar Ljubomir Maksimović izjavio je da se Stefan Nemanja vraća na mesto koje zaslužuje.

– Usudiću se da kažem da je Stefan Nemanja bio najznačajniji vladar u srpskoj srednjovekovnoj istoriji, ali da je u potonjim vekovima njegova slika kao oca nacije malo izbledela u svesti naroda u poređenju sa velikim potomcima Svetim Savom i Stefanom Dušanom – objasnio je Maksimović.

Nadahnule me vaše freske

Autor spomenika je ruski skulptor Aleksandar Rukavišnjikov, koji duboko žali što zbog pandemije neće biti u prilici da prisustvuje otkrivanju svog najznačajnijeg dela.

Ipak, on je poručio da je sebi dao veliki zadatak: da se spomenik zasniva na lepoti fresaka iz srpskih manastira.

– Naše zemlje, Srbija i Rusija, nisu imale mnogo sreće da popularizuju te umetničke tvorevine. Da se sve to nalazi negde u Italiji čitav svet bi se divio lepoti. Takođe, želeo sam da spomenik ima neki impuls Ivana Meštrovića. Da ima tradicionalne elemente, ali da ne bude sličan postament. Da silueta bude savremena, drugačija od svega do sada. Želja je bila da stvorim spoj tradicionalnog i modernog jer se iza spomenika nalazi savremeni kompleks – otkrio je Rukavišnjikov.

Inspiraciju za spomenik dobio obilazeći srpske manastire, a lik Stefana Nemanje, čiji portreti ne postoje sem iz perioda monaškog životaje, odmah je imao pred očima.

– Lik Stefana Nemanje sam mi se javio u glavi. Međutim, cilj mojih poseta manastirima bio je da proniknem u duh srpske istorije. Zahvalan sam prijatelju Nikolaju Muhinu koji je napravio podvig u formiranju mozaika Hrama Svetog Save. Ja sam njegov dužnik jer mi je prosledio materijale koje je prikupljao godinama. Priznajem, plašio sam se da možda neću biti impresioniran. Ali zapravo se desilo suprotno. Bio sam oduševljen snagom srpskih fresaka iako mnoge nisu sačuvane u celosti. To je nezamisliva lepota i značajan trenutak u mom životu – rekao je Rukavišnjikov.

Od Vinče do danas

Direktorka Istorijskog muzeja Srbije Dušica Bojić kaže da će 28. januara, nakon otkrivanja spomenika, napraviti malu izložbu na otvorenom koja će govoriti o ovoj ustanovi i njenom značaju.

– Prikazaćemo i celu dinastiju Nemanjića. U narednih mesec i po dana svi će moći da sagledaju pored samog spomenika i sve što je Istorijski muzej pripremio kao uvodnu reč za ulazak u budući prostor – objasnila je Dušica Bojić.

Ona ističe da sledi ogroman posao na renoviranju i prilagođavanju unutrašnjosti stare železničke stanice, a nada se da će centralni hol, posvećen srpskom srednjem veku, i personal muzeja biti useljeni krajem marta 2022. godine. Leva sala biće posvećena Donjem Milanovcu, Starčevu, Vinči – rimskom periodu, a desna modernom dobu.

Doneli Hilandar u Beograd

Vajar, akademik i član žirija koji je izabrao spomenik Svetomir Arsić – Basara rekao je da nije reč o običnom obeležju. On je istakao da izvesna zabuna postoji jer ljudi ne mogu da shvate da je ovo zapravo spomenik državi Srbiji, sa širim značenjem od običnog.

– To je spomenik naše kulture i istorije. Kad je o dimenziji reč, on nikada ne može da bude toliko veliki koliko bi trebalo. Kada bi bio velik do neba, ne bi bio ono što treba da predstavlja – naglasio je Basara i istakao da je srazmera spomenika u prostoru apsolutno u skladu.

Prema njegovim rečima, veličina spomenika ne konkuriše zgradi stare stanice. Oba elementa imaju svoj prostor, zajednički čine jednu celinu i dopunjuju se. Takođe, da je spomenik približio srpsku istoriju Beogradu i doneo u prestonicu Studenicu i Hilandar.