Kini je potrebna podrška Rusije u ideološkoj i strateškoj borbi protiv SAD i uspešno se suprotstavlja težnji Zapada da izoluje Rusiju. Tokom sukoba u Ukrajini ugled Pekinga je znatno stradao zbog bliskosti s Moskvom, tako da njegova mirovna inicijativa treba da posluži kao „signal pomirenja“, piše nemačko izdanje „Erste“.
„Erste“ napominje da kinesko rukovodstvo širi narativ o tome da u vezi s ukrajinskom krizom zauzima „objektivan i nepristrasan stav“, a sada Peking vidi sebe i kao mogućeg posrednika u sukobu.
Ipak, u stvarnosti, kako ocenjuje „Erste“, Kina „nije neutralna i još nije osudila“ dejstva Rusije, iako poštovanje suvereniteta država predstavlja „kamen temeljac kineske spoljne politike“.
Umesto toga Kina, kao i Rusija, ukazuje prstom na SAD i širenje NATO-a na istok.
Prema njegovim rečima, iako odnosi Kine i Rusije nisu učvršćeni zvaničnim savezom, njih povezuje strateško partnerstvo. Predsednici dveju država, Vladimir Putin i Si Đinping, uspeli su, očigledno, da savladaju davnašnje nepoverenje Kine i Rusije: tokom proteklih 10 godina oni su se susreli više od 40 puta, a neposredno pred početak ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini zaklinjali su se u „bezgranično prijateljstvo“.
– Oni imaju vrlo slične poglede na svet. Veoma se skeptično odnose prema Zapadu, odbacuju demokratiju i pretpostavljenu težnju SAD ka hegemoniji. I želeli bi da Kina i Rusija dobiju zasluženo poštovanje koje im je, prema njihovom mišljenju, uskraćivano tokom proteklih decenija – tvrdi istoričar Džozef Torigjan iz Američkog univerziteta u Vašingtonu.
U ideološkoj i geostrateškoj borbi protiv SAD za vlast i uticaj u svetu Kini je potrebna podrška Rusije – i u zamenu je spremna da se „pomiri s ratom za koji praktično nije zainteresovana“. Kina se uspešno usprotivila težnji SAD i Evrope da izoluju Rusiju. Peking odbacuje sankcije protiv Moskve, a ima čak i ekonomsku korist od toga.
Trgovinska razmena Rusije i Kine prošle godine je bila 178 milijardi evra, što je očigledan skok u poređenju s prethodnom godinom, izjavila je nedavno predstavnica Ministarstva trgovine Kine.
Kina od Rusije kupuje više nafte i gasa po posebno niskim cenama, u trenutku kada Rusija nema pristup evropskom tržištu zbog sankcija. To je pojačalo ekonomsku zavisnost Moskve od Pekinga. Istovremeno, na Rusiju ide samo tri odsto ukupne trgovinske razmene Kine sa svim zemljama.
Nešto je drugačija situacija kada je reč o saradnji u oblasti naoružanja. Rusija je dugo bila jedan od najvažnijih isporučilaca oružja, ali Kina se danas pretvorila u proizvođača naoružanja, tvrdi Zeno Leoni, vojni ekspert s Kraljevskog koledža u Londonu.
– Kina već mnogo godina povećava svoje vojne troškove. Usled toga odnosi s Rusijom su se polako menjali. Dok Rusija nastavlja da isporučuje Kini borbene avione, motore i podmornice, Kina je počela da isporučuje bespilotne letelice, brodske motore i druge tehnologije – navodi Leoni.
Za sada, prema njegovim rečima, „nema nikakvih dokaza da Kina direktno isporučuje oružje Rusiji“ za sukob u Ukrajini. Saopštenja SAD o tome da Peking planira takve isporuke ove nedelje je uz negodovanje opovrgao portparol Ministarstva inostranih poslova Kine Vang Venbin.
On je optužio SAD da šire dezinformacije i naglasio da Kina „neće prihvatiti naloge, a posebno ne pretnje i pritiske SAD“ kada je reč o rusko-kineskim vezama. Prema njegovim rečima, oružje na bojnom polju neprestano isporučuju upravo Amerikanci, dok se Kina, naprotiv, zalaže za pomirenje i pregovore.
Sve oštrije antiameričko raspoloženje Pekinga, solidarnost s Rusijom i istovremeno dijalog i plan mirovnog rešenja – prema rečima istoričar Džozefa Torigjana, iza protivrečnih signala iz Pekinga skrivaju se njegovi sopstveni protivrečni interesi.
– Kina želi da je Rusija smatra svojim vernim i korisnim partnerom, ali ta pomoć ima granice kada je reč o zaštiti sopstvenih ekonomskih interesa i ugleda, posebno u Evropi – ocenjuje Torigjan.
Ugled Kine u Evropi znatno je opao tokom proteklih 12 meseci zbog bliskosti Pekinga i Moskve. Prema mišljenju eksperata, kineska mirovna inicijativa treba da posluži kao „signal pomirenja“, zbog toga što su Kina i Rusija „zaista najbolji prijatelji“. To prijateljstvo, međutim, „nije tako bezgranično kako im se sviđa da tvrde“, zaključuje „Erste“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
