“Nema te mašinerije koja može da pobedi rusku vojsku”

Ishod američkih predsedničkih izbora odrediće i sudbinu sporazuma o kontroli nuklearnog naoružanja između SAD i Rusije koji je bio garancija svetskog mira. Ako pobedi Donald Tramp, veća je šansa da će sporazum biti obnovljen. A čak i da se to ne desi, na Zapadu treba da znaju da nema te vojne mašinerije koja može da pobedi u vojnom sukobu sa Rusijom.

Vojni ekspert Mitar Kovač ovako odgovara na pitanje o uticaju rezultata izbora u SAD na budućnost sporazuma Novi start koji ističe u februaru. Ako pobedi Donald Tramp, veruje penzionisani general, veća je verovatnoća da će sporazum biti revitalizovan, čime bi se smanjio rizik od gomilanja oružja u Evropi.

– Bojim se da će, ukoliko dođe druga opcija, to biti veliko zlo i po Evropu, i po Ameriku, i po ceo svet jer stari džin kreće sa starim mislima o Americi kakva je bila za vreme njegovog participiranja u vlasti – kaže Kovač.

Izbori će odrediti stratešku orijentacije Amerike u narednom periodu, od čega će, ističe Kovač, zavisiti mnoga tehnička pitanja vezana za vojnu dimenziju – i budućnost sporazuma, i raspored vojnih snaga u Evropi, i srljanje na istok, i izazivanje lokalnih požara i pravljenje scenarija za neki regionalni rat.

Sporazum dve vodeće nuklearne sile o ograničenju strateškog nuklearnog naoružanja, novi START (ili kako ga Rusi zovu SNV 3) sklopili su 8. aprila 2010. u Pragu tadašnji predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Dmitrij Medvedev, a stupio je na snagu 5. februara sledeće godine s rokom na deset godina, s mogućnošću produžetka na pet godina uz uzajamnu saglasnost strana. Sporazumom je predviđeno smanjenje raspoređenih nuklearnih bojevih glava na 1550 jedinica, a interkontinentalnih balističkih raketa, balističkih raketa na podmornicama i teškim bombarderima na 700 jedinica.

Rusija u prednosti, nema mašinerije koja može da je pobedi

Moskva je već izrazila spremnost da sporazum produži, a SAD postavljaju uslov – da mu se priključi i Kina. Moskva uzvraća da bi onda bilo logično da se ne izostave druge nuklearne zemlje, Francuska i Velika Britanija.

Reč je o strateškom uzmicanju, jer nerazumno je uvlačiti Kinu u to kad ona po broju nuklearnih glava ne može da se meri ni sa Rusijom, ni sa SAD, komentariše Kovač.

Predsednik Vladimir Putin u međuvremenu poručuje da čak i da sporazum ne bude produžen bezbednost Rusije neće biti pogođena.

– Nema te vojne mašinerije koja može izaći kao pobednik u vojnom sukobu sa Rusijom. Ona je u prednosti u mnogim borbenim sistemima posebno u hipersoničnim raketama, pri čemu se radi ozbiljan proces modernizacije čitave vojske – komentariše Kovač uz savet vodećim silama NATO da to imaju na umu.

Vojni ekspert podseća da je novi START blokirao preterivanja u opremanju nuklearnim naoružanjem. Navodi podatak da SAD i Rusija imaju oko 6000 projektila s nuklearnim glavama svaka, a da sve ostale nuklearne sile imaju znatno manji broj.

– Mir u svetu čuvao je dogovor dve vodeće nuklearne sile. Takođe, Rusija bi dosad više puta bila izložena konvencionalnim ratovima, ali njenu slobodu čuvao je kontingent nuklearnog naoružanja i sve veći vojno-tehnički razvoj – uveren je Kovač.

Takmičenje u rusofobiji

Istoričar Saša Adamović napominje da će od toga ko će biti sledeći predsednik SAD zavisiti ne samo aranžmani u kontroli naoružanja nego i dalji razvoj ukupnih rusko-američkih odnosa. Komentarišući izjavu portparola Kremlja da se dvojica kandidata takmiče u mržnji prema Rusiji, Adamović primećuje da je rusofobija decenijama prisutna u američkoj politici pa i u kampanji za ove izbore, ali da ipak postoje neke razlike u pristupu Trampa i Bajdena.

– One na prvi pogled nisu toliko značajne, ali s obzirom na spoljnopolitičku agendu Trampa on ima nijansiraniji odnos prema Ruskoj Federaciji nego što je stari rusofob Bajden, koji pripada vašingtonskoj močvari – ocenjuje Adamović.

Pritom, svet doživljava tektonske poremećaje, stari poredak odlazi, a dok se ne stvori novi, živimo u prelaznom koji, dodaje naš sagovornik, može da bude veoma opasan.

– Rusija je pod administracijom predsednika Putina potpuno druga država u odnosu na ’90, tehnološki je unapredila svoje naoružanje. Ali ona je kontinentalna sila koja zauzima svojevrstan defanzivni karakter štiteći i sopstvenu teritoriju, i ono što smatra zonama svog interesa pre svega u najbližem okruženu. SAD su s druge strane pomorska sila i u mnogo čemu su u spoljnoj politici agresivne koristeći to što su sposobne da projektuju svoje interese bukvalno na svakoj tački zemaljske kugle – objašnjava Adamović.

Evropa da ne dozvoli atmosferu ratnog konflikta

Po mišljenju Mitra Kovača, obe partijske opcije nisu odustale od daljeg širenja na istok i sna da se Rusija vremenom razbije na dva ili više delova kako bi se uplivom zapadnog kapitala došlo do njenih resursa i tržišta. To se, kako kaže, prvenstveno radi kroz hibridni rat s ciljem da se oslabi država i uruši njen demokratski poredak i da se putem neke obojene revolucije dođe do promene vlasti koja bi odgovarala interesima Zapada, koja bi širom otvorila vrata zapadnom kapitalu, eventualno potpomognuta upotrebom vojne sile.

– Ovaj deo je segment u strategiji SAD vezan za rakete srednjeg i kraćeg dometa. Amerikanci žele da na taj način evropski prostor učine prostorom gde će koncentrisati najveći deo tih raketa koje bi bile i sa nuklearnim bojevim glavama. Svedoci smo da se pominju vežbe sa nuklearnim bojevim glavama. Pre mesec dana govorilo se o takvoj vežbi u Nemačkoj. A to jeste teritorija na kojoj je razmešten deo tih bojevih glava. Planira se da ih bude još, čime bi bezbednost te zemlje bila dvostruko ugrožena. Prvo jer bi imala na svojoj teritoriji takve bojeve glave, a drugo što bi postala legitimna meta u eventualnom regionalnom ratu. Vodeće zemlje EU morale bi da imaju veći politički uticaj u NATO da ne dozvole formiranje atmosfere ratnog konflikta u Evropi – savetuje Kovač.