Nekoliko stotina dece u Srbiji zvanično ne postoji

Propisano je da se u matične knjige rođenih deca upisuju na osnovu podataka roditelja, što znači da ako majka nema ličnu kartu, novorođenče ostaje neupisano i zvanično ne postoji.

Iako Ustav Srbije i međunarodne konvencije svakom detetu garantuju pravo na upis u matične knjige rođenih odmah nakon rođenja, u našoj zemlji živi nekoliko stotina dece bez imena i ličnih dokumenata, koja zbog toga ne mogu da ostvare nijedno pravo iz oblasti socijalno-zdravstvene zaštite. Osim što nemaju pravo na zdravstvenu knjižicu, ne mogu da dobiju ni roditeljski dodatak koji po zakonu pripada svakom novorođenom detetu, kao ni dečji dodatak koji dobijaju materijalno ugrožena deca, a ne mogu da budu upisana ni u osnovnu školu – iako je osmogodišnja škola zakonska obaveza za svu decu u Srbiji.

Ako imaju dovoljno sreće da im blagonakloni direktor škole „progleda kroz prste” i upišu se u školu, ne mogu da dobiju svedočanstvo o završenom osnovnom školovanju jer nemaju lična dokumenta. Zbog toga su pravni stručnjaci nevladine organizacije „Praksis”, koja se bavi zaštitom ljudskih prava i pružanjem pravne zaštite marginalizovanim grupama stanovništva, uputili apel Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvu zdravlja da promene podzakonske akte koji regulišu postupak upisa dece u matične knjige odmah nakon rođenja. Naime, tim aktima je propisano da se podaci o roditeljima u matične knjige rođenih upisuju na osnovu njihovih ličnih karata i izvoda iz matične knjige rođenih, što drugim rečima znači da dete ne može da dobije krštenicu ako njegovi roditelji nemaju lične karte.

„Svako dete mora biti upisano u matičnu knjigu rođenih odmah nakon rođenja zato što njihove majke nemaju ličnu kartu. Sa ovim problemom najčešće se susreću pripadnici romske populacije koje žive u neformalnim naseljima, koji su najčešće pravno ’nevidljivi‘ i koji se kreću u začaranom krugu siromaštva, nezaposlenosti i socijalne isključenosti. Ukoliko se deca odmah nakon rođenja ne upišu u matičnu knjigu rođenih, kasnije je neophodno da se vode posebni postupci u centrima za socijalni rad, opštinskim organima uprave ili sudovima. Ti postupci često mogu biti dugotrajni i komplikovani – u najboljem slučaju traju nekoliko meseci, a najčešće se „protegnu” na više godina – opisuje situaciju Milan Radojev, pravni koordinator „Praksisa”, prenosi Politika.

– U međuvremenu ta deca bivaju uskraćena za mnoga prava koja im po zakonu pripadaju. U nedostatku zdravstvene knjižice imaju pravo samo na urgentnu medicinsku zaštitu i zavise od dobre volje lekara da li će da pregleda njihovo dete. Nama su se za pomoć obraćali roditelji kojima lekari nisu hteli da vakcinišu decu iako je imunizacija zakonska obaveza države. U živom pamćenju mi je ostalo jedno dete koje je prilikom požara dobilo ozbiljne opekotine i kome su lekari samo sanirali rane jer to spada u hitne medicinske intervencije, ali je na operaciju plastičnog hirurga moralo da čeka godinu i po dana zato što nije imao zdravstvenu knjižicu – dodaje pravni koordinator „Praksisa”.

Naš sagovornik ističe da su mnogobrojne međunarodne organizacije, počevši od Evropske komisije, preko Komiteta UN za prava deteta, Saveta za ljudska prava UN i Komiteta UN za ljudska prava u svojim preporukama ukazali Srbiji da se svakom detetu mora omogućiti upis u matičnu knjigu odmah nakon rođenja i da je neophodno izmeniti propise koji to onemogućavaju.

– Nema preciznih podataka o tome koliko osoba u Srbiji nema lična dokumenta – poslednji podaci UNHCR-a govore da nekoliko stotina ljudi nije upisano u matične knjige rođenih, a među njima je najviše mališana. Istraživanje koje je Visoki komesarijat UN za izbeglice radio pre pet godina pokazalo je da osam odsto dece u romskim naseljima mlađe od četiri godine nema krštenicu, a s obzirom na to da „Praksis” već 15 godina vodi sudske postupke kako bi ljudi bez ličnih dokumenata bili upisani u matične knjige rođenih, njihov broj se prilično smanjio. Međutim, i dalje se rađaju deca koju zakoni ove zemlje sprečavaju da budu odmah upisana u matične knjige rođenih, a uz malo dobre volje nadležnih organa ovaj problem je moguće sasvim lako i brzo rešiti – zaključuje Milan Radojev.