Bugarski ministar odbrane Krasimir Karakačanov ogorčen je na autore izveštaja američkog Stejt departmenta o ljudskim pravima zbog kritike u vezi sa položajem „makedonske manjine“ u Bugarskoj. Kako je rekao, Sofija neće priznati priznati makedonsku manjinu koju su stvorile Moskva i Jugoslavija.
Stejt deparment je 30. marta objavio izveštaj o ljudskim pravima u različitim zemljama, između ostalog, u Bugarskoj. Autori su skrenuli pažnju na korupciju u zemlji, policijsko nasilje, nedostatak medijske slobode, negativan stav prema Romima i predstavnicima LGBT, kao i odsustvo želje Sofije da registruje organizacije koje se zalažu za priznanje makedonske manjine u Bugarskoj.
Prema rečima Karakačanova, velike države slede sopstvene interese i ponekad ne uzimaju u obzir interese malih zemalja. Međutim, kaže da su interesi Bugarske za njega važni.
– Kakvu makedonsku manjinu treba da priznamo u Bugarskoj? Onu, koja je stvorena u Moskvi? Nema nikakvih razloga da nacija koja je stvorena u Moskvi, a koju je posle 1944. godine odobrila Titova Jugoslavija, bude priznata za manjinu na teritoriji Bugarske. To je apsolutno apsurdno – izjavio je on za Bugarsku nacionalnu televiziju.
Ministar se nije složio ni sa kritikom na račun policijskog nasilja prema demonstrantima tokom leta. Kako je rekao, tada su mnogo više stradali pripadnici snaga bezbednosti.
– A šta je bilo ‘policijsko nasilje’? Kada su na policajce bacali molotovljeve koktele? Ili kada su pokušali da ih zapale sa slamom? Ti policajci čak nisu koristili vodene topove, pendreke, nisu upotrebljavali silu. Šta je bilo policijsko nasilje? To, što su nakon svakog protesta povređeni pripadnici policije bili u hitnoj pomoći? Onima koji su pisali izveštaj neko očigledno pruža iskrivljene informacije – rekao je Karakačanov.
Inače, odnosi Skoplja i Sofije dodatno su zategnuti nakon što je Bugarska blokirala početak pristupnih pregovora Severne Makedonije sa EU.
Vlasti u Sofiji tvrde da Skoplje ne ispunjava uslove za početak pregovora, jer ne sprovodi odredbe iz međudržavnog sporazuma potpisanog 1. avgusta 2017. godine.
Sofija zahteva od Skoplja da odustane od pretenzija na makedonsku manjinu u Bugarskoj, da se makedonski jezik u dokumentima EU navodi kao jezik prema ustavu Severne Makedonije, a da pregovarački okvir sadrži vremenski preciziran putokaz o sprovođenju odredaba iz međudržavnog sporazuma.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
