Nauka potvrdila: Osmanlije nisu ostavile traga u našim genima

U Centru za forenzičku i primenjenu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta rade se tri vrste analiza pomoću kojih se utvrđuje nečije poreklo, i po muškoj i po ženskoj liniji. Tako možemo da saznamo više o svojim praprecima i tome odakle su došli, ali i da li su osvajači ostavili traga u našim genima.

Na Biološkom fakultetu u Beogradu se po najnovijim metodologijama analize ipsilon hromozoma i mitohondrijalne DNK rade već dugi niz godina. Radi se o uniparentalni markerima, odnosno, preko ipsilon hromozoma prati se poreklo osoba muškog pola po muškoj liniji, a preko mitohondrijalne DNK, koju poseduju i žene i muškarci, prati se poreklo po ženskoj liniji, objašnjava docent dr Milica Keckarević Marković sa Katedre za biohemiju i molekularnu biologiju.

– Zbog toga što se ipsilon hromozom prenosi sa oca na sina praktično nepromenjen, tako iz generacije u generaciju predak po muškoj liniji i njegov potomak imaju praktično identičan ipsilon hromozom. On se može promeniti zahvaljujući mutacijama, ali te promene su toliko spore da se može pratiti dalje praporeklo – napominje ona.

Mitohondrijsku DNK poseduju i muškarci i žene, ali se ona prenosi samo sa majke na decu. Praćenjem sekvence mitohondrijske DNK se prati poreklo po ženskoj liniji. Ona se, takođe, ne menja značajno iz generacije u generaciju i po njoj može da se prati davno poreklo.

Analiza genoma

– Rade se i analize pojedinih delova u okviru čitavog našeg genoma i one mogu da nam kažu naše poreklo i po muškoj i po ženskoj liniji. Kakvi rezultati se mogu dobiti iz ovih analiza zavisi od toga koliko je na svetu urađeno tih referentnih genoma. U ovom trenutku moguće je na osnovu tih rezultata dobiti informaciju da li ste poreklom iz Evrope, severne ili južne Evrope, ili istočne ili zapadne, i sa kojim udelom. Da li možda imate udela neke krvi azijske ili afričke – objašnjava dr Milica Keckarević Marković.

Ovaj tip analiza genoma se u našoj zemlji ne radi komercijalno već isključivo u naučnoistraživačke svrhe i na Biološkom fakultetu se radi tek par godina, jer takav tip analiza zahteva posebnu aparaturu i posebne metodologije koje nisu bile dostupne do pre nekoliko godina.

Kuda su se kretali očevi naših očeva

– Poslednjih pet godina se prvenstveno bavimo analizama ipsilon hromozoma kako bismo pratili migracije u okviru regiona bivše Jugoslavije, odnosno kretanja srpske populacije u poslednjih nekoliko vekova – dodaje Markovićeva.

Zaključci do kojih se do danas došlo analizom ipsilon hromozoma može se utvrditi da li je neki naš muški predak na teritoriju Balkana došao, na primer, tokom naseljavanja Slovena u ranom srednjem veku ili je možda taj njegov predak već bio na teritoriji Balkana kada su Sloveni stigli.

Kojoj haplogrupi pripadamo

Kada se govori o haplogrupama, upravo se radi o praćenju tih linija ipsilon hromozoma, odnosno mitohondrijske DNK koje se međusobno razlikuju u jednoj ili više varijanti u sekvenci molekula DNK.

– Kada imamo istu haplogrupu, onda smo mi po tom jednom svom pretku srodniji nego sa osobom koja pripada različitoj haplogrupi. Sve haplogrupe će se na kraju sresti u jednom zajedničkom pretku, ali tokom vremena se dešavaju mutacije, one se akumuliraju i na taj način dolazi do razdvajanja haplogrupa, Mi na taj način u stvari možemo da pratimo koje je zajedničko poreklo, na primer, neke dve osobe i koliko godina unazad“, navodi biološkinja.
Na osnovu do sada dobijenih rezultata analize ipsilon hromozoma halpogrupe populacije na teritoriji Srbije i određenih regiona za koje se smatra da su ishodišta srpske populacije, kao što su na primer Stara Hercegovina i Kosovo i Metohija, potvrđeno je ono što se generalno znalo i ranije – dodaje docentkinja.

Najzastupljenija haplogrupa prisutna kod Srba je haplogrupa I2 a1 b3, koja je nastala pre nekih 1.800 godina na teritoriji koja se smatra ishodištem Slovena, teritoriji između današnje Belorusije, Poljske i Ukrajine.

– Migracijama Slovena na Balkansko poluostrvo ta haplogrupa je došla i njoj pripada nekih 30 do 40 odsto Srba, a prisutna je i kod pripadnika drugih naroda koji ovde žive. Praktično najsličniji smo sa narodima sa kojima delimo i jezik – naglašava ona.

Dobijeni rezultati takođe demantuju uobičajenu tezu da je tokom osmanske vladavine došlo do unosa ipsilon hromozoma koji bi uticao na našu genetičku strukturu.

Koliko su pouzdane ove analize

– Ove analize genoma su veoma pouzdane, ali je problem interpretacija rezultata nepouzdanih i nestručnih analiza. Same analize su pouzdane, mada postoje one koje daju manje detalja i ostavljaju prostora za više spekulisanja ili one koje daju više detalja i ne ostavljaju mnogo prostora za, u stvari, izmišljanje teorija o poreklu – naglašava dr Keckarević Marković.

U laboratoriji za istraživanje virusa Centra za prevenciju i borbu protiv side i zaraznih bolesti sprovode se istraživanja krvi životinja i ljudi na prisustvo virusa svinjskog i ptičjeg gripa.

Genetske mape ponekad pomažu da se istorijski podaci usklade ili promene, a ponekada se poklapaju sa istorijskim. Ova nepodudaranja ne bi trebalo da se sukobljavaju već da omoguće bolju analizu, smatra biološkinja.

Ipak smo svi stigli iz Afrike

Danas se zna da su preci modernog čoveka nastali u Africi pre oko 200.000 godina i da su zatim delovi te populacije u najmanje dva navrata prešli najpre na teritoriju Azije, a zatim i Evrope. U vreme ledenog doba i zaleđenog Beringovog moreuza su iz severne Azije prešli i na tlo Amerike.

– U svakom slučaju, na teritoriji Evrope i na teritoriji Azije su današnji moderni ljudi živeli zajedno sa neandertalcima u Evropi i sa denisovijancima u Aziji. Ono što se danas zna, a nema potpisa u ipsilon hromozomima i u mitohondrijalnoj DNK, već u autozomnim genomima, jeste da je dolazilo do mešanja današnjih modernih ljudi sa neandertalcima i denisovijancima – napominje biološkinja.

Najveći izazov koji se danas stavlja pred naučnike je interpretacija rezultata jer danas se na osnovu brzih i lakih analiza dolazi do ogromne količine podataka koje treba na pravi način protumačiti, kaže na kraju doc. dr Milica Keckarević Marković sa Biološkog fakulteta.