Najveća suša u poslednjih 500 godina (3): Kamenje gladi kao upozorenje

Kako je suša desetkovala vodostaj mnogih reka, jezera i izvora, širom Evrope na površinu su počeli da isplivavaju relikti prošlosti. Nizak vodostaj otkrio je mnoga „zakopana blaga“: arheološka nalazišta, drevna naselja, potopljene brodove, ali i poruke predaka. Najzlokobnije otkriće verovatno je „kamenje gladi“, koje je i tokom prethodnih suša bilo upozorenje budućim generacijama da kada je ono iznad vode, predstoje nevolje.

Ako me vidiš, plači

Takozvano „kamenje gladi“ predstavljaju stene rečnog korita, vidljive samo kada je vodostaj izuzetno nizak. U njih su uklesane poruke koje su ostavili ljudi iz prethodnih epoha o katastrofama izazvanim nedostatkom vode, pružajući jedinstveni podsetnik na teškoće sa kojima su se suočavali tokom prethodnih suša. Najstariji natpis pronađen je u slivu reke Labe i datira iz 1616. godine. Na njemu je na nemačkom jeziku isklesan natpis „Ako me vidiš, plači“. Većina „kamenja gladi“ nalazi se u reci Labi, iako se pojavila i u drugim rekama u regionu, kao što su Rajna, Mozel i Vezer. Datumi na kamenju viđenom u Vormsu, južno od Frankfurta, i Reindorfu, blizu Leverkuzena, uključuju 1947, 1959, 2003. i 2018. godinu.

Španski Stounhendž

U rezervoaru Valdekanas u centralnoj provinciji Kaseres u Španiji pojavio se kompleks kamenja Dolmen Gvadalperala, poznat i kao „španski Stounhendž“, a datira iz 5.000 godina pre nove ere. Otkrio ga je arheolog Hugo Obermajer 1926. godine, ali je područje poplavljeno u okviru projekta ruralnog razvoja 1963. godine. Od tada je ovaj kompleks kamenja bio vidljiv samo četiri puta. Drastičan pad nivoa vode na svetlo dana ponovo je vratio i španski grad Portomarin, koji je potopljen 1960-ih godina da bi se stvorio rezervoar Belesar, a meštani i turisti iskoristili su priliku da lutaju kroz ruševine.

Neronov most

Nizak nivo reke Tibar u Rimu otkrio je ruševine drevnog mosta koji je verovatno sagradio Neron oko 50. godine nove ere. Oduvek je bilo moguće videti mali deo ruševina pri niskom vodostaju, ali se ovog leta mogao videti veći deo mosta.

Izgubljena blaga otkrivena su i u Velikoj Britaniji. Izložene su ruševine za koje se smatra da pripadaju crkvi u selu Dervent u Derbiširu. Selo je poplavljeno četrdesetih godina prošlog veka da bi se napravilo mesto za rezervoar Lejdibauer. Ostaci starog drveća otkriveni su u rezervoaru jezera Koliford u Kornvolu, a tragovi nekih vrtova iz 17. veka pojavili su se u Lidijard Parku u Svindonu, u jugozapadnoj Engleskoj, nakon što je sušno vreme uništilo travu i tako ogolilo izgled ranijih vrtova.

Bomba u reci Po

Barža koju su koristili Nemci i koja je potopljena 1943. godine izronila je iz reke Po, kao i neeksplodirana bomba od 450 kilograma iz Drugog svetskog rata. Bombu su pronašli ribari, a oko 3.000 ljudi evakuisano je iz okolnih mesta, kako bi bomba bila bezbedno uklonjena.

Brodovi puni eksploziva

Nizak vodostaj u Dunavu u našoj zemlji, otkrio je potopljene olupine 23 broda iz Drugog svetskog rata, od kojih su neki još natovareni eksplozivom. Za turiste je ovo bio krajnje čudan prizor, ali meštani Prahova, luke nadomak Negotina, na njega su navikli. Brodovi su bili deo nacističke flote potopljene 1944, a zbog njih je već decenijama ugrožena plovnost tim delom Dunava.

Celu svoju Crnomorsku flotu koju nisu mogli da provuku kroz Đerdapsku klisuru, Nemci su potopili u Prahovu, tokom operacije u istoriji poznate pod imenom „Dunavski vilenjak“. Ukupno je potopljeno 218 brodova. Minirane olupine decenijama su na rečnom dnu i ometaju plovidbu Dunavom, naročito tokom niskog vodostaja reke. Pošto je nivo Dunava značajno opao ovog leta, ostaci nemačkih brodova su se jasno videli na površini.

Oko 40 olupina izvađeno je posle Drugog svetskog rata i tada je Dunav postao prohodan za plovidbu. Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za rečni saobraćaj početkom jula najavio je da bi vađenje preostala 23 broda trebalo da počne u oktobru. Evropska investiciona banka i Vlada Srbije potpisali su ugovor o kreditu od 1,5 miliona evra za finansiranje prve faza vađenja potopljenih nemačkih ratnih brodova.

Iako je nizak vodostaj Dunava doneo mnoge probleme, na pojedinim mestima, kao kod Novog Sada, otkrio je i jednu lepu stranu – peščane sprudove, nova i privremena mesta za uživanje pored vode.

Brandenburg najugroženiji

Satelitske slike Nemačke pokazuju prave razmere pošasti koju je donelo leto sa previše sunca, u centralnim delovima zemlje bez kapi kiše. Jedna od najugroženijih pokrajina je Brandenburg. Tamo se sada svom silinom pokazalo zašto su se vlasti u Potsdamu dugo premišljale oko dozvole američkom investitoru Ilonu Masku da svojom „giga“ fabrikom Tesla prigrabi vodu od lokalnog stanovništva samo za svoje potrebe.

Nemačka meteorološka služba zaključila je da se Mediteran preselio u ovu zemlju i pritom sušom sagoreo još pola Evrope (47 procenata, a na čak 17 odsto teritorije je stanje alarmantno).

Avgust je minuo bez zelenila. Polja ponegde nisu videla kišu mesecima, pa izgledaju kao da su nedavno izgorela. Reke teku kao potoci, pa čak i nekada vodom bogata Rajna je jedva plovna, na nekim mestima više ni to nije. Na snimcima načinjenim iz visine u blizini Diseldorfa ta reka više nije ličila na sebe, jedva da je polovina korita bila pod vodom i to sa rekordno niskim vodostajem.

Ni šumsko zemljište nije ostalo pošteđeno jer je lišće prerano opalo, a tlo se isušilo. Suša je „obrala“ njive pod kukuruzom, sojom i suncokretom. Buktali su šumski požari, zabranjivano je zalivanje vodom iz reka i potoka, forsirana štednja one iz vodovodne mreže, a teoretičari zavere su dočekali svojih pet minuta i podsećali na svoja upozorenja da će se sledeći ratovi voditi za vodu, a ne naftu.

Stručnjaci ovu nevolju povezuju sa negativnim klimatskim promenama i osvetom prirode koja je iznedrila leto tipično za taj fenomen o kojem se mnogo govorilo, ali nedovoljno uradilo na odbrani od zagađenja.