Najslabiji rast u 21. veku

Najnoviji podaci Australijskog biroa za statistiku (ABS) pokazuju da je australijska ekonomija za poslednja tri meseca 2023. godine zabeležila rast od svega 0,2 odsto.

Sa ukupnim godišnjim rastom od svega 1,5 odsto, smatra se da je 2023. godina najslabija ekonomska godina za poslednjih nekoliko decenija.

Iako je bruto društveni proizvoda (BDP) rastao poslednjih devet meseci, prema analitičaru tržišta IG, Toniju Sikamoru to je zaista izuzetno slab rast imajući u vidu da je normalniji BDP, u poslednjih nekoliko decenija, bio blizu tri odsto.

Iako je ekonomski rezultat uglavnom bio u skladu sa prognozama većine ekonomista, viši ekonomista Vestpaka, Endrju Henlen je rekao da se usporavanje, sa potrošnje domaćinstava, širi na druge delove ekonomije.

Inače, ABS je primetio da se ekonomski rast usporavao u svakom kvartalu 2023.

Kao u vreme recesije

Partner Dilojta, Stiven Smit je istakao da je to najsporija godišnja stopa privrednog rasta od recesije 1990-ih, ako se izuzmu pandemija i uvođenje poreza na robu i usluge.

Rezultati su još gori kada se uzmu u obzir visoke stope rasta stanovništva Australije u odnosu na veći deo razvijenog sveta.

– Podaci ABS-a pokazuju da je australijska ekonomija samo puzala do kraja kalendarske 2023. godine. Ukoliko se pogleda rast ekonomije po glavi stanovnika, ona se smanjila za jedan odsto tokom 2023. godine – primetio je Smit.

Međutim, za blagajnika Džima Čalmersa činjenica da je BDP uopšte porastao je veliko dostignuće australijske ekonomije.

– Velika Britanija i Japan su godinu završili u recesiji. Oko jedne četvrtine zemalja G20 zabeležilo je tehničku recesiju ili je za dlaku izbeglo, a kineske vlasti su ove godine objavile da očekuju da se tamo nastavi period laganog rasta – objasnio je blagajnik.

Bez novog podizanja kamata?

Slaba potrošnja domaćinstava se ogleda u rastu potrošnje od svega jedan odsto tokom poslednjeg kvartala 2023. Pri tome treba imati u vidu da se potrošnja domaćinstava uglavnom odnosila na osnovne stvari, a da nije bilo reči o diskrecionoj potrošnje, iako je to bio period pred Božić i Novu godinu.

Prema mišljenju Stivena Smita podaci ABS-a su dodatan dokaz da je povećanje kamatnih stopa od strane Banke državnih rezervi (RBA), u novembru 2023, bilo nepotrebno.

S ovom ocenom se slaže i glavni ekonomista ’Betašersa’ Dejvid Basaneze, koji napominje da su više kamatne stope jedan od razloga za pad izgradnje novih kuća, što pogoršava skok zakupnina koji usporavaju pad inflacije.

Zato i ne čudi što su ekonomisti mišljenja da RBA neće podići kamatnu stopu na sledećem sastanku 18. i 19. marta.

Da li je najgore iza nas?

Inače, Čalmers je nedavno nagovestio da će se predstojeći majski, savezni budžet više fokusirati na promociju rasta, ali takođe, tvrdi da je najgore iza australijskih domaćinstava, jer su plate prošle godine zabeležile rast od pet odsto, dok su zahvaljujući padu inflacije i porezu na dohodak računi pali za 3,3 odsto u odnosu na rekordne vrednosti u septembarskom kvartalu.

– To znači da realni bruto raspoloživi prihod domaćinstva sada raste na godišnjem nivou, za 1,5 odsto u kvartalu, dok je 0,3 odsto veći u 2023. godini – istakao je blagajnik.

Ekonomista Henlen je pak mišljenja da je pred domaćinstvima dug put da se oporave od globalnog perioda inflacije i odgovora politike na nju u proteklih nekoliko godina.

– Stvarni raspoloživi dohodak domaćinstava se smanjuje, suočen s visokom inflacijom, višim kamatnim stopama i dodatnim poreskim obavezama. Iako je došlo do delimičnog oporavka u decembarskom kvartalu, za 1,5 odsto, i dalje je za 4,6 odsto ispod septembarskog kvartala 2021. godine – naglasio je ovaj ekonomista.

Država sprečila ekonomski pad

Prema podacima ABS-a, savezna vlada je odigrala ključnu ulogu u izbegavanju ekonomskog pada tokom decembarskog kvartala.

– Državna potrošnja i privatne poslovne investicije bile su glavni pokretači rasta BDP-a u ovom kvartalu. Rast državnih rashoda vođen je vladinim beneficijama za domaćinstva, sa većom potrošnjom na medicinske proizvode i usluge, i većim troškovima zaposlenih u odeljenjima Komonvelta – primetila je Kinan i dodala da je referendum za Voice, održan tokom decembarskog kvartala, takođe, doprineo porastu troškova zaposlenih.

Pored toga i neto izvoz je u velikoj meri doprineo malom povećanju BDP-a, uglavnom zbog pada uvoza pošto firmama nisu trebala zalihe zbog slabije potražnje građana.

Trošilo se samo na osnovne stvari

Šefica nacionalnih računa u ABS-u Ketrin Kinan kaže da ljudi u Australiji troše sve manje na stvari koje nisu od neophodnog značaja..

– Domaćinstva su povećala svoju potrošnju na osnovne stvari poput struje, stanarine, hrane i zdravlja. U međuvremenu su smanjili potrošnju u diskrecionim oblastima, uključujući hotele, kafiće i restorane, cigarete i duvan, kupovinu novih vozila i odeću i obuću – istakla je Kinan.