Muzikom poji duše

Jasmina Matijević Golnik se muzikom bavi od sedme godine. Pevala je u horu RTS-a, pevala na liturgijama, svira blok flautu. Pre 11 godina iz rodnog Beograda je posle završene Muzičke akademije stigla u Švajcarsku, u Bazel i upisala Scola Cantorum basiliensis. Završila je master studije rane muzike, baroka i renesanse. U Bazelu je 2013. upoznala ljubav svog života Gvida Golnika, Nemca koji je rođen u Istočnoj Nemačkoj, nekadašnjem DDR-u. Jasmina je danas majka dva sina, supruga, horski dirigent i solo pevač, uspeva sve, jer joj ništa ne pada teško u životu, za sve nalazi vreme.

Na poziv sveštenika Brane Sarića, 2017. godine osnovala je crkveni hor Logos pri Crkvi Prepodobnog Simona monaha u Sent Galenu.

– Još dok sam bila u Bazelu bavila sam se horskom muzikom. Tamo sam bila obnovitelj mešovitog crkvenog hora. Posle nekoliko godina preseljenjem u Cirih prestala je ta moja aktivnost. Što se horskog pevanja tiče imala sam pauzu nekoliko godina sve dok nije usledio poziv oca Sarića i njegov blagoslov da oformim hor u Sent Galenu – priča nam Jasmina.

Putovala na probe

Dve godine je putovala iz Ciriha na probe i nastupe hora na liturgijama, a potom se sa porodicom preselila u Sent Galen. Horu Logos koji danas ima 13 članova, Jasmina je udahnula život.

– U horu nisu muzički profesionalci, članovi uglavnom nisu pohađali ni muzičke škole u mladosti, ali imaju talenat. Tako recimo Aleksandar Jović godinama peva u ovdašnjoj Operi. Mi ipak radimo profesionalno, peva se iz notnih zapisa i članovi su naučili note – objašnjava Jasmina.

Dodaje da svake nedelje pevaju na liturgijama.

– Pevamo i za sve praznike. Nismo uvek u kompletnom sastavu, ali za veće praznike svi smo u hramu.

Probe su trenutno jednom nedeljno.

– Negde od aprila su popustile mere i dozvoljeno je okupljanje do 15 osoba za probe, s obzirom na to da nas je manje od tog broja nemamo nikakve probleme.

Parohijani oduševljeni

Sveštenik Brane Sarić za „Vesti“ priča kako je došlo do toga da angažuje Jasminu za rad hora.

– Još dok sam bio đakon u Svetouspenjskom hramu u Cirihu, obilazio sam druge parohije i kod prote Nikolića u Bazelu upoznao Jasminu. Kada sam postao paroh u Sent Galenu želja mi je bila da na neki način obogatimo duhovni život. Tome je doprinelo i to što sam uvideo značaj hora saslužujući vladiki Andreju u više hramova naše eparhije, tako je i usledio poziv Jasmini. Ona je veliki profesionalac u svom poslu. To se ubrzo videlo u nastupima hora koji su oduševili naše parohijane – ističe otac Sarić.

On dodaje da je Crkva Prepodobnog Simeona Monaha mali hram, ali da je na radost svih broj parohijana u prethodnih nekoliko godina višestruko uvećan pa sada traže i veći hram.

– Prošla godina je bila za sve teška zbog korone, sada je nešto bolje pa se nadamo da će hor Logos osim primarne uloge kod nas na liturgijama moći da nastupa i u drugim parohijama i na koncertima.

Iznajmljivanje bicikala

Seća se Jasmina kako joj početak u tuđini nije bio nimalo lak.

– Prvi dani u Švajcarskoj su bili veoma teški, jer osim plaćene školarine, što mnogo znači, nisam imala dodatne stipendije, tako da sam morala brzo da učim jezik i da tražim sebi dodatne poslove. Studije na engleskom i prethodno znanje su bili od velikog značaja, jer ljudi u Švajcarskoj dobro govore engleski jezik. Sećam se da kada sam stigla i platila kiriju, imala sam u novčaniku samo 300 franaka za život. Morala sam da reagujem kako mi ne bi bila ugrožena egzistencija. Brzo sam se snašla i počela da iznajmljujem bicikle vikendom u jednom većem parku u Bazelu. Ubrzo su pristizale ponude od kolega sa akademije da učestvujem u nekim projektima (serije koncerata) koji su mi, naravno, bili plaćeni, tako da sam mogla da počnem i od svog zanimanja da se izdržavam.

Sudbonosni susret

Veoma rado se Jasmina seća prvih dana početka njene velike ljubavi sa Gvidom.

– Upoznala nas je zajednička poznanica koja je radila sa njim na aerodromu Bazel. Ona mi je uporno pričala da ima kolegu za mene koji je jedinac i koji je slobodan. Na kraju sam pristala da se nekako spontano nađemo sve troje u jednoj kafeteriji.

Dodaje da su porodično više puta bili u Srbiji.

– Išli smo i na rafting Tarom. Gvidu se veoma dopada gostoprimstvo i otvorenost naših ljudi. Nažalost, odavno nismo na duži period bili zajedno u Srbiji.

Jasmina ističe i lepe odnose sa roditeljima svog supruga.

– Svekrva i svekar su mnogo srdačni ljudi i domaćini. Oni su, pred odlazak u penziju, sebi sagradili kuću nadomak Lajpciga gde nas uvek rado ugoste, čak i kada im ujutru javimo da stižemo uveče. Oni su veoma društveni i imaju širok krug prijatelja i rodbine sa kojima se druže. Vole da spremaju hranu i peku kolače, a zanimljivo je da svekar pravi fantastične torte. Do njih nam treba pet-šest sati vožnje automobilom. Kada muž ima tri slobodna dana, spakujemo se i odemo sa decom.

Osmeh i razumevanje

Milijana Jović iz Sent Galena je hemijski laboratorijski tehničar i zajedno sa ocem Aleksandrom član hora Logos. Rođena je u Švajcarskoj, priznaje da bi srpski mogla i bolje da zna, ali je korenima privržena.

– Oduvek sam volela da pevam, ali se nikada nisam usudila da to učinim u horu. Kada je u proleće 2017. moj otac doneo vest da je naša crkva dobila novog dirigenta znala sam odmah da bi bilo dobro da počnem da pevam u horu sa tatom. Sećam se da mi je od prvog dana Jasmina bila veoma simpatična, bila je tada trudna sa prvom bebom. Ona uvek ima osmeh na licu i sa svima nama u horu se vrlo dobro razume. Veoma cenim što je Jasmina strpljiva i shvata da mi nismo profesionalci. Trudimo se da lepo pevamo na liturgiji i da je obogatimo našim pevanjem – priča Milijana, koja već dve godine ide i na časove klasičnog pevanja.

Dodaje da nema neki nastup koji bi posebno izdvojila.

– Volim da pevam na svakoj liturgiji, ali posebno za praznike kao što su Badnje veče i Uskrs. Najdraže mi je kad lepo zvučimo četvoroglasno i kad uspemo da pratimo liturgiju.

Članovi hora Logos

Od 13 članova hora Logos devet je ženskih i četiri muška glasa. To su soprani: Sanja Karapetrović, Božica Nedeljković, Anastasia Arsenijević, Radislavka Marinković, Sonja Stojanović. Altovi: Milijana Jović, Marija Sarić, Milica Sarić. Tenor je Slavica Vujisić, a basovi su: Aleksandar Saša Jović, Dragan Dukanac, Goran Arsenijević i Mihailo Miladinović.

Svuda stiže

Jasmina diriguje i horom The world voices pri Katoličkoj crkvi u Sent Galenu, a takođe i muškim horom u Folketsvilu, nadomak Ciriha. U Katoličkoj crkvi često ima i solo nastupe. Pre dolaska u Švajcarsku bila je vokalni solista Ansambla za ranu muziku Flauto dolce iz Beograda (podmladak ansambla Renesans).

Obuka u Americi

– Suprug od pre godinu dana radi kao vozač autobusa u St. Galenu. Njegov put, kada je reč o karijeri bio je kompleksan. Obučavao se u Americi za mornaričkog oficira odakle se po povratku u Nemačku zaposlio u vojsci kao navigator u Kilu. Tamo je bio u službi desetak godina, a onda se iz privatnih razloga povukao iz vojne službe. Tada je našao posao na aerodromu u Bazelu gde je za jednu avio-kompaniju radio kao dispečer. Tim poslom se bavio godinama i promenio je nekoliko kompanija. Poslednja kompanija je ugasila njegov odsek želeći da ga preseli za Dablin i tom prilikom mu je ponuđeno da radi u Irskoj što je odbio – priča nam Jasmina.

Svekar i svekrva oduševljeni Beogradom

– Svekar i svekrva su bili jedne godine u Beogradu i veoma im se dopalo, posebno što je bilo puno mladih uveče u gradu. Svidela im se i hrana, kao i srdačnost moje majke, sestre i drugih ljudi sa kojima su dolazili u kontakt. Bili su fascinirani postavkom u Narodnom muzeju, prezentacijom u Teslinom muzeju, kao i kriptom u Hramu Svetog Save – priča Jasmina.