Istina iz Finske: Mladić heroj, a ne zločinac

Članak objavljen 1999. u belgijskom dnevnom listu „De Morgen“ otvorio mi je oči. U celosti je bio objavljen Aneks sporazuma iz Rambujea kao i kompletan govor predsednika SRJ Miloševića iz parlamenta. Uočila sam kontradikcije između istine i svakodnevne NATO propagande. Kao bivši političar razumela sam da nijedna nezavisna država ne bi mogla da prihvati uslove o vojnoj okupaciji cele Jugoslavije, navedene u Aneksu.

Ovako u razgovoru za „Vesti“ psihijatar Pirko Turpijenen, bivša finska političarka, objašnjava početne motive koji su je nadahnuli da jedan od junaka njene knjige „Tri ličnosti u istoriji“ bude i general Ratko Mladić.

– Deset godina kasnije počela sam da pišem knjigu o finskoj istoriji koja još ima mnoge nerazjašnjene stvari. Uticaj Nemačke u građanskom sukobu u Finskoj, a kasnije i u Drugom svetskom ratu, bio je veoma jak. U građanskom ratu su bile sukobljeni „beli“ i „crveni“. Maršal Karl Gustav Manerhajm bio je na čelu „belih“, koji su predstavljali buržoaziju, dok je Kulervo Maner vodio „crvene“, socijaldemokratski pokret koji je želeo demokratiju. Nemačka je želela da okupira Finsku i ostale zemlje Baltika, a pošto su im se interesi poklapali sa „belima“, pomogli su im da pobede u ratu. Počela sam da tražim trećeg lidera koji se istakao na evropskoj političkoj sceni. Zainteresovala me je jaka propaganda, koju je plaćala fašistička hrvatsko-muslimanska dijaspora u SAD pomoću Ruder – Fin marketinške kompanije, za koju sam već znala da je lažna, usmerena protiv generala Ratka Mladića.

General je u Haškom tribunalu osuđen na doživotni zatvor. Da li ste imali uvid u dokaze kojim je drakonska presuda potkrepljena?

– Kao psihijatar, uvek želim lično da procenim i izučim osobu o kojoj pišem. Želela sam da saznam šta je istina i ko je general Mladić. Moj suprug i ja smo 2010. otputovali u Bosnu. Pitala sam Dijanu Džonston, čije sam knjige o NATO bombardovanju pročitala, koje osobe u Bosni da kontaktiram. Takođe smo obišli i Kalinovik. Želela sam da osetim kako se živi u mestu gde je general Mladić rođen. Za mene je Haški tribunal Jasenovac broj dva. Američki predsednik Bil Klinton i nemački ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel izmislili su ga sa ciljem da osuđuju Srbe. Klinton je zajedno sa Osamom bin Ladenom isporučivao novac i naoružanje Izetbegovićevim džihadistima i hrvatskim borcima. Kinkel je na svojoj prvoj konferenciji za novinare, nakon što je postao ministar spoljnih poslova, izjavio da „Srbi moraju biti bačeni na kolena“.

Zbog čega smatrate da je Mladić žrtva, a ne zločinac?

– Budući da je svrha Haškog tribunala određena pre nego što su prvi optuženici uopšte bili dovedeni, nije bilo sumnje da će krajnji rezultati ispuniti očekivanja. Mladićeva presuda bila je očekivana. On je bio najjači i najdopadljiviji predstavnik Srba koji je branio Ustav Jugoslavije, jednakost svih etničkih grupa u toj oblasti, međunarodni zakon, Ženevsku konvenciju i istrajnost državnih granica definisanih nakon Drugog svetskog rata. Činjenice da je Mladić veoma obrazovan, da je imao saosećanja za ljude i ukazao na sličnosti između Gebelsa i medija modernog doba predstavljale su pretnju po svetske moćnike. Morao je da padne. Tokom devet godina mog aktivnog istraživanja dejstava „međunarodne zajednice“ na Jugoslaviju postala sam svesna nezakonitih čudovišnih planova i dela Amerike i njenih saveznika, bivših kolonijalnih sila. Njihova arogantnost, upotreba vojne sile i ekonomskih pretnji i sankcija, ni na jedan način ne predstavljaju međunarodni zakon. Suprotstavljanje planovima SAD-a i Nemačke, i njihovih saveznika koji su izveli invaziju na Bosnu koristeći hrvatske vojnike i džihadiste kao svoju vojsku, bilo je nemoguće za Mladića koga su svi ostavili.

Preslušavali ste i integralne generalove govore. Šta ste iz njih zaključili?

– Slušanjem govora generala Mladića može se zaključiti da je on čovek koji voli mir i ima poštovanja za ljudska prava. Inventivan je i kreativan. Otkriva metode uz pomoć kojih mediji lažu ljude i skrivaju istinu.

U jednom od ranijih intervjua ste rekli da ste iz razgovora sa učesnicima rata u Bosni saznali da je Mladić bio žrtva propagande. Šta su vam svedoci rekli?

– Intervjuisala sam neke od njegovih generala i pukovnika koji su o njemu govorili sa poštovanjem. Naveli su i da je bio brižan prema običnim vojnicima, slušao njihova mišljenja i razmatrao njihove predloge.

Srbima su Finci, od Elizabet Ren, preko Helene Rante i Martija Ahtisarija, ostali u lošem sećanju. Da li Vam je to predstavljalo problem u razgovorima sa generalovim sunarodnicima?

– Ovi vojnici nisu spominjali Ahtisarija niti Rantu, tako da ne znam da li je moja nacionalnost uticala na njihovo ponašanje prema meni. Zapravo, nijedan Srbin nije pomenuo Ahtisarija. Anti Pentila, profesor forenzike koji je bio zadužen za autopsije poginulih u borbi u Račku, moj je prijatelj. Prikrivanja rezultata autopsije, u čemu su učestvovali predsednik Marti Ahtisari i odontolog Helena Ranta, upropastili su život njemu i svim ljudima koji su propatili zbog bombardovanja koje je usledilo. Moj muž, koji je bio glavni urednik u nekoliko istaknutijih novina i magazina, napisao je parodiju o Ahtisariju koga smatra našim najslabijim predsednikom ikad. Mišljenja sam da bi Srbija trebalo da tuži Ahtisarija i Rantu zbog laganja i prikrivanja rezultata autopsija čime su dali zeleno svetlo bombardovanju Jugoslavije.

Laži o Miloševiću

Da li sve što ste rekli o generalu važi i za ostale srpske lidere osuđene u Hagu?

– Ne mogu mnogo da kažem o moralnim standardima drugih srpskih vođa niti o njihovim delima budući da ih nisam mnogo proučavala. Predsednik Miloševića su takođe zemlje NATO demonizovale. On je branio međunarodni zakon i ustav Jugoslavije. Pored NATO agresije u vidu bombardovanja, CIA i NED (Nacionalna zadužbina za demokratiju) su širili propagandu i uticali na predsedničke izbore u Jugoslaviji. Dovođenje Miloševića u Hag bilo je delom izazvanom slučajem Račak i finskim lažima o njemu. Hag nije uspeo da nađe dokaze i osudi Miloševića i njegova smrt zbog nedostatka lečenja u zatvoru predstavlja ubistvo nevinog čoveka. Osnovni metod Haškog tribunala bila je unapred isplanirana kriminalizacija srpskih vođa. Sudije su plaćene od agresora, država NATO, čije „liberalnodemokratske“ vrednosti uključuju obojene revolucije, ekonomske sankcije i bombardovanja pomoću kojih zadovoljavaju svoju pohlepu.

Poštovanje pravila

– Mladić je od svojih vojnika zahtevao da poštuju međunarodne i bosanske zakone, vojna pravila i naređenja. Svako kršenje ovih pravila poslalo bi ih na sud Republike Srpske. Isticao je važnost legalnosti. Na početku rata u Bosni, koji je objavila hrvatsko-muslimanska koalicija, srpska vojska nije bila spremna ali su ljudi bili naoružani. Na jesen 1992. Mladić je naredio da se svi muškarci sa oružjem stave pod njegovo vođstvo i uključe u vojsku RS – kaže sagovornica „Vesti“.