U Srbiji je u prvih osam meseci ove godine zabeležen pad broja živorođenih beba za 3,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Demograf Petar Vasić, profesor na Geografskom fakultetu, izjavio je za RTS da populacione mere u vidu finansijskih podsticaja nisu dale željene rezultate, i da je mladima potreban pre svega siguran posao i stambeni prostor kako bi se odlučili da postanu roditelji.
Petar Vasić, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da se radi o višedecenijskom trendu pada stope rađanja, ali da je za Srbiju karakteristično to što je taj pad počeo desetak godina ranije nego u ostatku Evrope.
„Demografi su još pedesetih godina upozoravali da će do ovoga doći. Nažalost, nisu bili saslušani s dovoljnom ozbiljnošću. Moramo raditi na apsolutnom povećanju broja živorođenih na godišnjem nivou“, ističe Vasić.
„Kada pričamo o pokazateljima smrtnosti, bez obzira na taj apsolutni pad broja umrlih na godišnjem nivou, Srbija stoji veoma loše u evropskom kontekstu, mi smo na začelju zajedno sa Bugarskom“, rekao je Vasić.
Veliki pad smrtnosti na godišnjem novou, kako je istakao, nije rezultat pozitivnog trenda već jedne izuzetno negativne činjenice, a to je da je tokom kovid krize Srbija zabeležila jednu od najviših stopa prekomerne smrtnosti u Evropi.
„Tada imamo 60.000 umrlih, prekobrojno umrlih, više nego što bi bilo u redovnim okolnostima“, rekao je Vasić.
Napominje i da je broj živorođenih za oko dva odsto niži nego što bi bio da nije bilo pandemije 2020. godine, odnosno da se stope nisu u potpunosti oporavile od posledica koronavirusa.
„Potrebno je promeniti pristup podsticanju rađanja. Broj živorođenih će, po svemu sudeći, naredne godine prvi put pasti ispod 60.000“, upozorava Vasić.
Navodi i da samo oko 15 odsto stanovništva pozitivno reaguje na finansijske podsticaje. Iako imaju određenu važnost, nisu presudni. Veću ulogu imaju mogućnost usklađivanja rada i roditeljstva, kao i opšte poboljšanje društvene klime.
Kriza porodice
Takođe, Vasić ističe da postoji i kriza partnerstva, jer broj sklopljenih brakova godinama opada. Poslednji popis stanovništva iz 2022. godine pokazuje da raste procenat i žena i muškaraca koji izlaze iz reproduktivnog perioda bez dece.
„Raste broj žena koje uopšte ne ulaze u reproduktivni proces. Ukupna stopa fertiliteta pala je sa 1,8 na 1,67. Problem nije samo kada ljudi odluče da imaju manje dece, već kada odustaju ili odlažu roditeljstvo, što često dovodi i do narušavanja reproduktivnog zdravlja“, naglašava Vasić.
Prema njegovim rečima, država u populacionoj politici nije prepoznala pravu ciljnu grupu – mlade koji tek treba da postanu roditelji. Ključ nije samo u roditeljskom dodatku, već u obezbeđivanju poslovne i stambene sigurnosti.
„Do 2050. godine, broj stanovnika Srbije će, u svim scenarijima populacionog razvoja, biti znatno manji – u proseku oko pet miliona“, zaključuje demograf Petar Vasić.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u periodu od januara do avgusta 2025. godine u Srbiji je rođeno 37.923 beba, što je za oko 1.500 manje nego u istom periodu prošle godine. Istovremeno, broj umrlih smanjen je za 4,7 odsto u odnosu na prošlu godinu.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
