Mir u Ukrajini na dugom štapu

Centralna tema svetske javnosti prethodnih nedelja jeste pokušaj smirivanja tenzija na istoku Evrope i mirovni pregovori koji se vode.

O toku pregovora i njihovim posledicama po bezbednosnu arhitekturu Evrope, za sajt Vesti online govorio je bivši ambasador Savezne Republike Jugoslavije u Nemačkoj Zoran Jeremić.

Kako gledate na pregovore o kraju rata u Ukrajini i u kom pravcu oni mogu otići?

– Teško je reći u kom će pravcu ići pregovori, budući da oni nisu dobili preciznu formu. Oni su sad u fazi trgovine oko rešenja. Prisutno je natezanje oko važnih stvari (čemu svedoči i redigovanje načelnog američkog predloga), što je i razumljivo. Pitanje je kako će to izgledati, jer razgovori zasad nemaju formu mirovnog ugovora. Prisutne su samo neke tačke predloga, ali ništa definitivno ni konkretno. Pitanja Donbasa i atomske elektrane Zaporožje su još uvek otvorena oko kojih nema saglasja, a za očekivati je da će i po postizanju sporazuma, biti nezadovoljnih. Dogovor o definitivnom kraju rata u Ukrajini je još uvek na dugom štapu – kaže Jeremić.

Očigledno je da Vašington i Moskva vrše snažan pritisak na Kijev da prihvati predložene tačke dogovora. Šta je to što bi ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski prihvatio u ovom trenutku, a šta nikako ne bi smeo?

– Zelenski sasvim sigurno ne sme da prihvati predlog koji podrazumeva gubitak teritorije. Teritorijalni ustupci su neprihvatljivi, jer je teritorija deo suverenosti zemlje. U tom slučaju, on bi imao velikih unutrašnjih problema. Ima opciju da ide na to da ga velike sile “nateraju” (recimo, pretnjom Amerikanaca da će prestati sa finansiranjem Ukrajine), što će Vašington izbegavati, budući da svaka sila pokušava da izbegne odgovornost za sve nedostatke sporazuma. Zelenski možda može da prihvati ustupanje Donbasa, ali ne verujem da će prihvatiti razgraničenje duž linije prekida vatre, budući da niko ne zna gde je ona sada. Očigledno će morati da se nađe kompromis oko ustupaka u teritorijama, ustupaka u garancijama i ustupaka oko članstva Ukrajine u NATO. To su tri ključna elementa. On će se možda dogovoriti oko garancija i NATO-a, ali će najveći problem imati oko teritorija – kategoričan je Jeremić.

Ukoliko bi došlo do dogovora na premisama trenutno dostupnih predloga, ko bi bio najveći pobednik, a ko najveći gubitnik?

– Gubitnici su zapravo svi, jer bi svaka strana izgubila nešto. Prva u nizu, Ukrajina, koja je najviše nastradala. Iako se stiče utisak da je apsolutni pobednik Rusija, to nije baš tako, jer je ovaj nametnuti rat Moskvu značajno koštao. Imala je ogromne ljudske i ekonomske gubitke zbog sukoba u koji je morala da uđe. U značajnoj meri bi izgubila i Evropa, jer bi se mirovnim sporazumom smanjila mogućnost zemalja EU da mobilišu svoje stanovništvo u smislu da će biti teško pravdati velike vojne budžete, u situaciji kada rat više ne besni u Ukrajini. Prestankom rata, prestao bi i narativ o velikoj i bliskoj opasnosti od Rusije, koji se uveliko koristi. To je izuzetno vidljivo u Nemačkoj i Francuskoj. Prestankom sukoba, bilo bi teško pravdati militarizaciju ovih zemalja. Baš zbog toga, smatram da je interes Berlina da podržava Kijev u prolongiranju pregovora o kraju rata, kako bi što duže mobilisali svoje građane da podržavaju naoružavanje, u cilju dovođenja Nemačke u poziciju značajnog vojnog faktora u ovom delu sveta – ističe on.

Kako gledate na bezbedost Evrope u narednom periodu u slučaju smirivanja krize u Ukrajini?

– Trend naoružavanja Evrope se neće promeniti čak i kad bi došlo do kraja rata u Ukrajini. Sasvim sigurno da bi oslabila mogućnost pravdanja naoružavanja evropskih zemalja u slučaju prekida sukoba, ali se naoružavanje kao takvo neće promeniti. Nemačka je sad u situaciji da može da se naoružava i da postane vojna sila na osnovu sopstvenih snaga, a ne da bude pod kišobranom NATO-a. Berlin tu šansu neće propustiti, budući da je Nemačka stvorila pravne i političke preduslove, bilo rata u Ukrajini ili ne. U tom nastojanju, Nemačka nije sama, budući da po prvi put ima podršku evropskih zemalja i što je jako važno, mimo američke podrške. To je prilika koja se ne propušta u međunarodnim odnosima i sasvim sigurno da će Nemačka nastaviti tim putem u budućnosti – zaključuje Zoran Jeremić.