Milaševa: Srbi treba da budu ponosni na svoju prošlost, pre 80 godina su kao i Rusi bili na strani pobednika

Direktor Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri kabinetu predsednika Ruske Federacije, dr Elena Petrovna Milaševa ocenila je za „Vesti“ da Srbi treba da budu ponosni na svoju prošlost, posebno što su sa ruskim narodom pre 80 godina bili na strani pobednika.

– Istorijsko pamćenje, nije samo pogled u prošlost, istorijsko pamćenje je pre svega osnova naše budućnosti.To je glavno što treba da spoznaju naši narodi – kazala je Milaševa.

Povodom priprema za obeležavanje osam decenija od kraja Drugog svetskog rata Milaševa kaže da je „civilizovan svet spoznao nacističko zlo“.

– Nesporna činjenica da se svet priprema za obeležavanje završetka Drugog svetskog rata ukazuje nam da su pouke izvučene. To predstavlja pozitivnu tendenciju jer je sav civilizovan svet spoznao nacističko zlo – kazala je Milaševa.

Na pitanje da li je svet naučio „lekciju iz prošlosti“ odgovara pozitivno.

– Smatram da je ta lekcija naučena. Svaka takva lekcija ne zavisi samo od suvih činjenica, već je povezana sa istorijom i sudbinom svakog od nas u različitim državama. Svet do tada nije video takve strašne zločine i ogromne ljudske žrtve i zbog toga to ne može da se zaboravi i ta lekcija ne može da se ne nauči – naglasila je Milaševa.

Komentarišući pokušaje revizionizma istorije, ali i umanjivanja žrtava iz Drugog svetskog rata, posebno kada je reč o ruskim i srpskim žrtvama direktorka Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri kabinetu predsednika Ruske Federacije kaže da je mnogo važnije da narodi koji su pretrpeli najveće žrtve to ne prećutkuju jer je to i garancija da žrtve neće biti zaboravljene.

– Srbi su takođe pretrpeli ogromne žrtve. Prema srpskim žrtvama je sličan odnos. Važno je da mi ne prećutkujemo i ne zaboravljamo što je garancija da žrtve neće biti zaboravljene. Kada govorimo o svesnom prećutkivanju žrtava, radi se o političkim uplivima, koji ne mogu da nadjačaju ljudsko sećanje i razum – poručila je Milaševa.

Milaševa je ruska istoričarka, specijalista za istoriju ruske državnosti. Rukovodilac je Nacionalnog centra istorijskog sećanja pri predsedniku Ruske Federacije, dekan Fakulteta za arhivistiku Istorijsko-arhivskog instituta Ruskog državnog humanitarnog univerziteta (IAI RGGU) i rukovodilac Naučno-obrazovnog centra „Nova Rusija. Istorija postsovjetske Rusije” pri Istorijsko-arhivskom institutu RGGU.

Milaševa je boravila u Beogradu na međunarodnom naučnom simpozijumu „ Pamtimo – nema zastarelosti. Zločini nacista i genocid nad narodima tokom Drugog svetskog rata” koji je organizovan u okviru obeležavanja osam decenija od pobede nad fašizmom.

Knjige

Prvi put u Srbiji, Milaševa se u Moskvu vratila i sa vrednim poklonima od kojih su neki namenjeni predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

Jedan od vodećih izraelskih istoričara i stručnjaka za Holokaust Gideon Grajf je sa posvetom ruskom predsedniku uručio primerak svoje knjige „Plakali su bez suza“ koji je preveden na 12 jezika, a govori o koncentracionom logoru Aušvic koji su oslobodili Crvenoarmejci.

Takođe, uručio je i svoju trilogiju o Jasenovcu na 2. 700 stranica.

U ime Gojka Rončevića Mraovića, preživelog logoraša dečjeg logora Jastrebarsko i direktora „Instituta za infanticid u Drugom svetskom ratu – Dijana Budisavljević“ Milašev i Putinu je uručena po jedna njegova knjiga „Jastrebarsko – dečji logor smrti“

Grajf je svoje tri knjige o ovoj tematici uručio juče Eleni Petrovnoj Mališevoj, rukovodiocu Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri predsedniku Ruske Federacije. Gošći iz Moskve je knjige o ovoj temi uručio i naš akademik Vasilije Krestić, ali i predstavnici romske zajednice u Srbiji o stradanju Roma u NDH.

Za Biblioteku Kremlja otišla je knjiga profesora Dragoljuba Akcovića „Samudaripen Roma“.

Akademik SANU Vasilije Krestić poklonio je na ruskom jeziku svoju knjigu „Genocid u NDH“.