Međunarodni simpozijum povodom 80 godina od kraja Drugog svetskog rata: Pamtimo, nema zastarelosti

Svet ove godine obeležava 80 godina od završetka Drugog svetskog rata. U saradnji Međunarodni istraživački centar Drugog svetskog rata u Mariboru i njegov ogranak – Međunarodni istraživački centar Drugog svetskog rata u Beogradu u Beogradu su organizovali međunarodni naučni simpozijum „ Pamtimo – nema zastarelosti. Zločini nacista i genocid nad narodima tokom Drugog svetskog rata”.

Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko ocenio je na otvaranju da su od ključne važnosti očuvanje sećanja i istorijske istine.

– Očuvanje sećanja i istine su glavne barijere i mehanizam za borbu protiv pokušaja reanimiranja, restauracije nacizma i mizantropske ideologije, pre svega u Evropi – naglasio je Harčenko.

Direktor Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri kabinetu predsednika Ruske Federacije, dr Elena Petrovna Milaševa podseća da je cena pobede u Drugom svetskom ratu bilo 27 miliona života iz nekadašnjeg Sovjetskog saveza.

– Od njih su 13,7 miliona bili civili i zarobljenici. To pokazuje pravo lice nacizma – rekla je ona.

Poručila je da je Rusija 2019. godine pokrenula projekat „Bez roka trajanja”, kako žrtve ne bi bile zaboravljene. Između ostalog, projekat obuhvata knjige sećanja koje sadrže podatke o stradalima, zasnovane na dokumentima, fotografijama i svedočenjima preživelih.

– Bilo je preko 40.000 mesta na kojima su se dogodila masovna ubistva, ’radilo’ se između 12 i 20 sati dnevno i svakodnevno umiralo od gladi, epidemija, povreda, a medicinskog osoblja u logorima nije bilo – kazala je Milaševa.

Savetnik ambasade Belorusije u Srbiji Pavel Marinov izjavio je da je u ovoj zemlji tokom Drugog svetskog rata bilo 570 logora smrti.

– Na prostoru današnje Belorusije postojalo je preko 570 logora smrti, a samo u jednom kod Minska je ubijeno oko pola miliona ljudi – rekao je Marinov.

O epskoj tragediji naroda ove zemlje posvedočio je dodatnim podatkom.

– Pred početak Drugog svetskog rata u Belorusiji je živelo oko 9,2 miliona stanovnika, a na kraju 6,3 njih – istakao je on.

Jedan od vodećih izraelskih istoričara Holokausta, Gideon Grajf je najavio da će grupa istoričara GH7 uskoro u Moskvi organizovati izložbu povodom 22. aprila, 80 godina od proboja logoraša iz Jasenovca.

On je istakao da je izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” već prikazana u Ujedinjenim nacijama, čime je postala najveća postavka u UN, s obzirom na to da je za nju prikupljeno sedam tona dokumentacije.

– Jasenovac se prostirao na 240 kvadratnih kilometara, što je otprilike oko 150 fudbalskih stadiona i bio je jedan od najbrutalnijih logora – naveo je Grajf.

Podsetio je da je u Drugom svetskom ratu život izgubilo 27 miliona Sovjeta, šest miliona Jevreja i oko milion Srba i da je zbog toga važno što lideri dve supersile Rusije i SAD, Vladimir Putin i Donald Tramp, sada vode pregovore o miru u vezi sa ratom u Ukrajini.

– To je veoma važno, jer bi dalje produbljivanje sukoba moglo dovesti svet na ivicu nuklearnog rata, što bi, ako bi se desilo, označilo kraj naše civilizacije. Jasenovac i Aušvic nikada više – poručio je Grajf.

Akademik SANU Vasilije Krestić upozorio je da Hrvatska u istorijskom kontinuitetu pokušava da „matematičkim proračunima“ smanji broj ubijenih u logorima Nezavisne države Hrvatske.

– Da bi se umanjio obim počinjenog zločina, broj ubijenih u Hrvatskoj se već duže vreme bezočno smanjuje nekim matematičkim proračunima, pri čemu se potpuno zaobilaze egzaktni podaci verodostojnih svedoka – naveo je Krestić.

On je upozorio da hrvatska državna politika koja je dovela do genocida u Drugom svetskom ratu „dugovečna“ i da postoji više od 170 godina.

– Reč je o hrvatskom državnom i istorijskom pravu na kome se temelji hrvatska politika. Tom pravu je cilj da se stvori velika, etnički čista i koliko je moguće rimokatolička Hrvatska – naglasio je akademik Krestić.

Umesto da bude za to kažnjena, nastavlja ovaj akademik, Hrvatska je nagrađena.

– Zbog toga ona nema razloga da menja svoju dvovekovnu politiku. Naprotiv, rezultati te politike na Hrvatsku deluju podsticajno. Oni bude nadu da se ideje o velikoj Hrvatskoj, zasnovane na politici državnog i istorijskog prava, u bližoj ili daljoj perspektivi mogu ostavariti – zaključio je Krestić.

Preživeli logoraš dečjeg logora Jastrebarsko, direktor „Instituta za infanticid u Drugom svetskom ratu – Dijana Budisavljević“ Gojko Rončević Mraović u pisanom radu koji će biti deo naučnog zbornika, ocenio je da su Srbi bili žrtve „jedne od najsmrtonosnijih ideologija na svetu“ – NDH.

– Kada hoćeš da ubiješ jedan narod, ubiješ mu decu. Baš kao što su ustaše i (ne)milosrdne sestre činile u ustačkim dečjim logorima Jasenovac, Sisak i Jastrebarsko. U tim strašnim dečjim logorima smrti jedinsvetnim mučionicama malih zatočenika, neki su bili čak samo u pelenama i nisu znali da kažu ’mama’, a bili su već ’žigosani’ kao ’državni neprijatelji’ te monstruozne tvorevine, tamnice naroda NDH tokom Drugog svetskog rata – naglasio je Mraović.

Od je dodao da su samo u NDH postojali specijalni koncentracioni logori za decu.

– Pod ustaškom ideologijom tokom NDH na 57 načina ubijani su Srbi, Jevreji i Romi. U okupiranoj Evropi jedino je Nezavisna Država Hrvatska i ustaški režim imao specijalizovane logore za decu.

– Imao sam tu sreću da preživim i postanem inženjer geologije na istraživanju nuklearnih mineralnih sirovina – naveo je Mraović.

Prisećajući se tog vremena posvedočio je da su mu ustaše zaklale oca, majku, sestru i dva brata.

– Najmlađi je imao samo tri godine. Osećao sam se sam i napušten bez igde ikoga. Ja sam imao sreće da ostanem živ, ali su me proganjale i još uvek me muče košmarne slike ubijanja mojih najmilijih i ’krvave bajke’ koju sam proživeo u zloglasnom dvorcu grofa Erdedija u Jastrebarskom, koji danas žele da pretvore u ’kulturnu znamenitost’ i da se zatre svaki trag i pomen da je tu bio ustaški dečji logor u kome je boravilo preko 3.000 dece, od kojih je deo završio u kovčezima lokalnog grobara Franje Ilovara – naglasio je Mraović.

Podseća da su dečji logori smrti u NDH služili i za „prevaspitanje u ustašku mladež“.

– Po tome su bili jedinstveni u tada okupiranoj Evropi – naveo je ovaj istraživač i poručio da je očuvanje mira po svaku cenu – dug precima.

Prof. dr Dragoljub Acković naglasio je da je samo u logoru Aušvic stradalo više od 22.000 Roma iz različitih delova sveta.

– Prema našim istraživanjima u Donjoj Gradini je stradalo najmanje četiri puta više pripadnika ovog naroda tj. između 80.000 i 100.000 Roma. Te podatke su iznosili i mnogi pre mene, ali ih nisu dokumentovali. Jedan od tih je i dr Rajko Đurić, koji je u svojoj knjizi ’Istorija Roma’, konstatovao da je u Jasenovcu stradalo 80.000 Roma na prostorima NDH. Osim Đurića, ove podatke su iznosili i drugi kao što su Amir Brka, Srboljub Živanović kao i nekoliko autora koji su pisali svoja sećanja na vreme provedeno u Jasenovcu, a posebno u Donjoj Gradini. Moja novija istraživanja utvrđuju da to nije paušalno određena brojka, kao što to tvrde neki kojima je žarka želja da smanje broj stradalih u Jasenovcu, posebno Roma – naveo je Atanacković.

Istakao je da Romi za ovaj stravičan genocid koriste termine “Porajmos”, “Samudaripen” i “Kali truš”.

– Reč ’porajmos’ u svom osnovnom značenju na romskom jeziku znači ’rasporiti’ ili ’uništiti’ i koristi se za označavanje genocida nad Romima tokom Drugog svetskog rata. Međutim, neki Romi i romski intelektualci smatraju da ovaj termin nije adekvatan jer može imati i pogrdne ili neprikladne konotacije u određenim romskim dijalektima.

Zbog toga, neki koriste druge izraze, poput ’Samudaripen’  što znači masovno ubistvo, kako bi označili genocid nad Romima, smatrajući ga prikladnijim i dostojanstvenijim terminom – precizirao je Acković.

Na kraju simpozijuma potpisan je Memorandum o saradnji između Nacionalnog centra za istorijsko pamćenje pri Predsedniku Ruske Federacije i Međunarodnog istraživačkog centra Drugog svetskog rata u Mariboru, kao i između Međunarodnog istraživačkog centra u Mariboru i javne organizacije „Zavet predaka“ (Kazahstan).