Međunarodni dan pismenosti obeležava se 8. septembra svake godine kako bi se kreatori politike, stručnjaci i javnost podsetili na ključni značaj pismenosti za stvaranje pismenijeg, pravednijeg, mirnijeg i održivog društva, a ovogodišnja tema je „Promovisanje pismenosti u digitalnom dobu“.
Unesko navodi da pismenost, kao osnovno pravo čoveka, otvara vrata uživanju drugih ljudskih prava, većim slobodama i globalnom građanstvu.
Ideja o obeležavanju Međunarodnog dana pismenosti pojavila se u septembru 1965. godine u Teheranu, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja na temu iskorenjivanja nepismenosti.
Glavni cilj obeležavanja međunarodnog dana pismenosti je da upozori na problem nepismenosti koji je i dalje prisutan u većem delu sveta, kao i da podstakne na razmišljanje o važnosti obrazovanja na globalnom nivou.
Pismenost je osnova za ljude da steknu šira znanja, veštine, vrednosti, stavove i ponašanja kako bi negovali kulturu trajnog mira zasnovanu na poštovanju jednakosti i nediskriminacije, vladavine prava, solidarnosti, pravde, raznolikosti i tolerancije.
Digitalizacija menja načine na koje učimo, živimo, radimo i družimo se, i na pozitivan i na negativan način, u zavisnosti od toga kako joj pristupamo.
Iako digitalni alati mogu pomoći u proširenju mogućnosti učenja za marginalizovane grupe, uključujući 739 miliona mladih i odraslih kojima nedostaju osnovne veštine pismenosti, ova digitalna promena takođe rizikuje stvaranje dvostruke marginalizacije – isključivanja ne samo iz tradicionalnog učenja pismenosti već i iz prednosti digitalnog doba.
Digitalizacija takođe pokreće druga pitanja, uključujući pitanja privatnosti, digitalni nadzor, pojačane predrasude, etiku, rizik pasivne konzumacije i uticaje na životnu sredinu.
Pismenost je ključ za inkluzivne, relevantne i značajne transformacije.
Pored čitanja i pisanja na papiru, pismenost u digitalnom dobu omogućava ljudima da bezbedno i na odgovarajući način pristupe, razumeju, procenjuju, kreiraju, komuniciraju i interaguju sa digitalnim sadržajem.
Pismenost je takođe ključna za negovanje kritičkog mišljenja, prepoznavanje verodostojnih informacija i snalaženje u složenim informacionim okruženjima.
Uprkos napretku, najmanje 739 miliona mladih i odraslih širom sveta i dalje nema osnovne veštine pismenosti u 2024. godini, navodi UNESKO.
Istovremeno, četvoro od desetoro dece ne dostiže minimalnu veštinu čitanja, a 272 miliona dece i adolescenata nije išlo u školu u 2023. godini.
Pesnikinja i profesorka srpskog Aleksandra Ljubisavljević ističe da je vrlo važno naglasiti da pismenost nije samo sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja, kako se obično i najjednostavnije naznačava.
„Za mene kao profesora i književnika, pismenost je stil života. To je način borbe za lični napredak, oblik nadogradnje ličnosti, veština bez koje savremeni čovek ne može. Pismenost je nasušna potreba, jezgro bez koga ne postoje obrazovanje i vaspitanje, nema intelektualnog ni društvenog života“, rekla je Ljubisavljević.
Ljubisavljević ističe da je najvažnije od svega, u borbi protiv nepismenosti, povezati čvršće teoriju, na kojoj se insistira, sa praksom koja se često zanemaruje.
„Bez praktične i konkretne upotrebe ni jezik ne može biti koristan. Ono što je u teoriji, u knjigama, moramo konkretizovati i prevesti u praktične, svakodnevne situacije, treba oživeti jezik. Mislim da je preciznija i delotvornija praktična upotreba jezika ono što nedostaje našem društvu da bi se nepismenost iskorenila“, istakla je Ljubisavljević.
Ljubisavljević je naglasila da je problem nepismenosti i dalje prisutan i da je neophodna neprestana i kontinuirana podrška svima koji prepoznaju ovaj problem kao svoj.
„Druga nedelja nove školske godine započinje ovim važnim danom i datumom. To je prilika da se razradi praktičan pristup. Borba protiv nepismenosti zahteva radioničarski pristup, i naš je zadatak pre svega organizovanje raznih čitalačkih i literarnih radionica, u svim školama“, navela je Ljubisavljević.
Širom Srbije, danas se organizuju različite aktivnosti povodom obeležavanja ovog važnog dana.
U Kraljevu, Međunarodni dan pismenosti biće obeležen posebnom radionicom za decu pod nazivom „Vesela slova za znanja nova“.
Kako je navedeno, deca će imati priliku da otkriju zašto je pismenost važna i kako ona otvara vrata ka učenju, prijateljstvu i mašti.
Kroz igru i druženje, saznaće više o Vuku Stefanoviću Karadžiću, čoveku koji je oblikovao srpski jezik i azbuku tako da danas svi možemo lakše da učimo i pišemo.
Posebno zanimljiv deo radionice biće igra slovima i rečima, gde će deca moći da pokažu svoju kreativnost.
Bibliotekarka i jedna od organizatorki ovog programa Ivana Đikić poručila je da je pismenost ključ koji otvara svet znanja i zato je važno da od najranijih dana negujemo ljubav prema knjizi i jeziku.
Biblioteka „Centar za kulturu“ Kladovo ovaj dan obeležava izložbom raznorodnih rečnika srpskog jezika, istorijskih, dijalektskih, terminoloških i dvojezičnih.
Kako je istaknuto, posebnu dragocenost predstavlja „Francusko–srpski rečnik“ (sv. 1) Nastasa Petrovića iz 1875. godine, koji je ujedno i najstarija knjiga u fondu biblioteke.
U osnovnim školama, danas će biti organizovane radionice sa ciljem da se deca najmlađeg uzrasta podstaknu da čitaju što će u velikoj meri uticati na iskorenjivanje nepismenosti i podizanje svesti o ovoj važnoj, a često zanemarenoj temi.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
