U Marselju je ove godine na inicijativu Saveza Srba Francuske, a prvenstveno legendarnog negovatelja slavnih srpskih jubileja veterana Petra – Pepija Petrovića, uz svesrdnu pomoć grada, obeležena 85. godišnjica pogibije kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i Luja Bartua, ministra spoljnih poslova Francuske.
Svečani doček kralja Jugoslavije i njegove svite 9. oktobra 1934. godine pretvoren je u tragediju uzrokovanu političkim atentatom, a grad Marselj po tradiciji održava pijetetno sećanje na taj deo istorije.
Prisustvo Srba je obavezno, ovaj put je stigao pun autobus iz Beograda, a lokalne meštane pojačalo je i dvadesetak dijasporaca koji su brzim vozom doputovali iz Pariza.
Knez prestonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom i ministar Zoran Đorđević, uz Natašu Marić, ambasadorku Srbije u Francuskoj i izaslanika odbrane pukovnika Miroslava Nikolića, Žanvijev Dariusek Semar državnu sekretarku Ministarstva vojske Francuske bili su na čelu kolone koja je u memorijalnoj šetnji obišla značajna mesta iz ove istorijske tragedije.
Uz prisustvo visokih uglednika, pariski prota Slaviša Šanjić je obavio pomen u Grčkoj crkvi, da bi se prešlo do marseljske Stare luke, mesta gde je u ono vreme uplovio brod kralja Aleksandra, a gde je sada bilo zborno mesto svih učesnika ceremonije.
Nastavak je usledio promenadom do mesta pogibije i polaganjem cveća u podnožje kandelabra (bandere) sa tablom obeležja događaja iz 1934. godine. Glavni deo ceremonije odvijao se pred Spomenikom mira, koji je posvećen francusko-srpskom prijateljstvu. Tu su položeni venci i cveće, među kojima i onaj predsednika Srbije Aleksanadra Vučića, održan je minut ćutnje i intonirane su himne „Marseljeza“ i „Bože pravde“.
Podsećanje na istoriju tragične smrti u režiji tadašnje međunarodne politike zaključeno je u zgradi marseljske Prefekture gde su kroz pozdravne govore opisani dani te tragedije, terorizam koji se, izgleda, nikad ne zaustavlja i prijateljstvo među narodima koje može večno da traje.
Deca da uče
– Impresivno je to naše okupljanje, stiglo je 50 zemljaka iz Srbije, došli su naši ljudi iz Pariza u ime Saveza Srba Francuske (SSF) sa čelnicima Đurom Ćetkovićem i Romeom Miloševićem, članove Svesrpske zajednice Francuske (SZF) predvodila je predsednica Slađana Stamenov. U Marselju imamo Udruženje „Kralj Petar Prvi“, a najistaknutiji aktivista i humanitarac juga Francuske je Velibor Ostoja. Drago mi je što sam videla i mlade u narodnoj nošnji, bilo je i dece, došli su iz Srbije. Neka uče, neka pamte. Zahvalila bih se Stani Bilbiji, Predragu Jankoviću i Slobi Šumadincu Jankoviću. Ponosna sam i na moj Marselj, decenijama sam žitelj ovog lepog grada koji zna da pamti. A evo, najavljujem, 11. novembar, u San Madrijeu položićemo cveće na grobove tamo sahranjenih solunskih srpskih junaka – u dahu je izgovorila Milica Milutinović, predsednica Udruženja „Kralj Petar Prvi“.
Trčanje
– Svi smo prezadovoljni što se ovaj memorijalni čin odvijao na zvaničnom i visokom nivou, sve je bilo u tišini i dobroj atmosferi, ali i svi, ovaj put, imamo veliku zamerku. Nisu to bile šetnje, već maratonsko trčanje od mesta do mesta. Dok smo kupovali cveće, drugi su ga već položili i išli dalje, nismo uspevali da sustignemo jedni druge. Nismo stigli da čujemo govore, niti da se svi zajedno poklonimo pred spomenikom – nabraja Slađana Stamenov, predsednica SZF.
