Marina Abramović nakon 44 godine u Beogradu: Sada osećam da sam dotakla tlo

– Nije zastrašujeće skočiti i poleteti, morate skočiti sa oblakodera i opasnost počinje kada treba da dotaknete tlo. Pre 44 godine, kada sam napuštala svoju zemlju, skočila sam i od tada sam letela. Sada osećam da sam dotakla tlo – počela je slavna Marina Abramović svoje obraćanje na konferenciji za novinare u 6.23 sati u Muzeju savremene umetnosti gde je postavljena njena izložba „Čistač“.

Na Svetski dan čišćenja, otvara se izložba čiji naslov, prema rečima svetski priznate umetnice, predstavlja metaforu i odnosi se čišćenje prošlosti, svesti, njene umetnosti od loših radova i dodaje da je jedino pogrešila što naziv izložbe nije „Čistačica“ jer je mnogo radikalnije od „Čistač“.

– Nisam želela retrospektivu, jer posle toga očekujete da će umetnik brzo umreti. To je kao odlazak u penziju, a ja ću umreti radeći – rekla je Abramović.

Ona se prisetila da je pre 44 godine poslednji put izlagala u Beogradu, nakon toga je izlagala širom sveta, ali nikada nije pozvana u Srbiju sve dok to nije učinila premijerka Ana Brnabić kada je došla na njenu izložbu u Oslu.

U svojim performasima uvek se bavila telom i bolom, smatrajući da ako čovek nanosi sebi bol da bi se oslobodio straha, onda je bol u redu.

– Dalaj Lama je rekao da je jedini način da zaustaviš bol, da pronađeš način da oprostiš. Ja sam u svojoj autobiografiji govorila o svom detinjstvu i svojoj porodici što mi je bilo jako teško, ali tako sam se toga oslobodila i to podelila sa drugima, i ta knjiga je prevedena na 22 jezika – rekla je Abramović.

Kaže da je mnogo njenih radova bazirano na Balkanu i onome što je njena zemlja prošla, poput „Računajte na nas“ posvećen deci Balkana u ratu.

– Bili smo uništena zemlja, ali smo imali snagu mladosti i moj jedini način da pomognem je bila umetnost – istakla je Abramović.

Naglašava da je u Beograd došla otvorenog srca i da sve to za nju predstavlja veliko emotivno uzbuđenje.

– Svi moji radovi su ovde, stvarno sam došla na svoje tle. Od naše jake hrane boli me stomak, ali pojela sam sve – od gurmanske pljeskavice do teletine u saču. Iako obično živim u nekom prostoru između, kao što su autobuske stanice, aerodromi, parkovi, odakle crpim svoju inspiraciju , jer je sudbina tu otvorena i sve je moguće, u Beogradu je moj dom. Živela sam u Makedonskoj 33, moja prva ljubav je živela preko puta Politike, ručala sam u Grmeču, na groblju sam učila za ispite, a bilo je i praktično jer ljudi obično na groblje donose hranu pa sam uvek imala šta da pojedem. Sve je ovde – rekla je Abramović koja je svoju karijeru i počela sedamdesetih u Beogradu.

Fascinirana je podatkom da je za samo dva dana podeljeno 6.500 ulaznica za njeno predavanje 28. septembra, jer „nijedan vizuelni umetnik u svetu nije govorio pred toliko ljudi“, nazvavši to „Umetnički Vudstok“.

Na pitanje da li je status najveće zvezde na svetskoj umetničkoj sceni na neki način ograničava i nosi li to određenu odgovornost, Marina je citirala Vudija Alena: Danas sam zvezda, sutra sam crna rupa.

– Da sam postala zvezda u dvadestim ili tridesetim godinama, sada bih već bila mrtva, uspehe je dolazio postepeno i nikada me nije promenio jer sam uvek smatrala da je to prolazno. Ljudi su od mene napravili zvezdu, a ne ja. Umetnik ne treba da bude idol, jer je rad najvažniji, a ne on. Ali moj položaj svakako nosi veliku odgovornost – smatra Abramović.

Naglašava da nije političar već umetnik, ali da njena izložba „Čistač“ dovoljno pokazuje da ako se ulaže u kulturu, dobija se visok standard i uverena je da će Muzej savremen umetnosti u budućnosti biti više pomagan za svoje programe, što je njen način da pomogne ovdašnju scenu.

Kazala je i da joj je u svetu pomoglo to što dolazi sa prostora bivše Jugoslavije i što je žena i da smatra da su žene jače od muškaraca.

– Od bake sam naučila spiritualnost, od oca hrabrost, od majke volju i disciplinu. To me je učinilo jakom i ne volim feminizam jer on žene stavlja u određenu kategoriju, a za umetnost nije važno da li je neko žena, muškarac, ove ili one rase, homoseksulaca. Postoji samo dobra i loša umetnost – rekla je Abramović.

Motivaciju za svoje stvaralaštvo dobija, kaže, iz svog života, ideju može dobiti dok u kuhinji secka luk ili dok leti avionom, a uzima samo one ideje koje nose strah, lepe je ne zanimaju.

– Ako mi se kaže NE, onda je to tek početak – dodala je.

Odgovarala je i na pitanja novinara koja se nisu odnosila na njeno stvaralaštvo, te je tako rekla da zna da napravi sarmu, da voli srpske narodne pesme, pesme svog detinjstva koje peva kada se tušira, da zbog umetnosti i načina života savremenog nomada lišila sebe dece i porodice i da su joj studenti uvek bili deca, ali da je poslednje tri godine srećna sa Todom koji ima sličan način života i koji je sa njom doputovao u Beograd.

Raduje se što će održati masterklas za 12 mladih umetnika i pomenula je da je Lejdi Gaga dosta zaslužna što je mnogo mladih počelo da prati njenu umetnost.

– Ona je došla na moju izložbu u MoMA-i i pošto ona ima 46 miliona pratilaca koji rade što i ona, mnogo mladih je došlo u muzej i ostalo tu. Lejdi Gaga je zapravo i moj vrlo posvećeni student. I kada mi na izložbu dođu ljudi moje generacije, obično žele da vide da li sam živa i puni zavisti, ali kada su mladi tu, to je užasno važno – rekla je Abramović.

Mladima je poručila da je užasno važno da slede svoje srce i ideje i to beskompromisno, da žive za svoju umetnost što podrazumeva i žrtvovanje i da se ne boje ničega i nikoga.