Mali glumci i ponosni Srbi

Najmlađi članovi Srpskog dramskog pozorišta u Čikagu premijerno su povodom Sretenja – Dana državnosti Srbije, izveli dve dečje predstave „Čudesna šuma“ i „Ko se zadnji smeje“. U prepunom Kulturnom centru „Nikola Tesla“ pri Crkvi Svetog Nikole na veliko zadovoljstvo publike mali glumci prikazali su ono što su prepremali više meseci. Posebno treba naglasiti njihov trud da savladaju ogromni jezički izazov jer nisu svi dobro znali srpski kada su se okupili. Takođe, valja istaći da nekima od njih nije bilo teško da se na probu voze i dva sata u jednom pravcu.

Mali zaljubljenici u glumu poreklom iz različitih delova Srbije i Republike Srpske – od Babinog Mosta, Leskovca i Ćuprije do Novog Sada i Beograda, kao i oni iz Banjaluke, Mostara, Trebipredstavili su „Čudnu šumu“ sastavljenu od pesmica i kratkih priča, dok su stariji izveli deo komada „Ko se zadnji smeje“ koji je specijalno za njih napisala Silvija Otašević iz Majamija, dobitnica prve nagrade Matice iseljenika za dečju književnost, autorka čije su dve knjige beogradski đaci proglasili za najbolje.

Igor Obradović, upravnik pozorišta i reditelj, skoro godinu dana je predano radio s mališanima i pripremao predstave koje su, kako roditelji jednoglasno ocenjuju, bile veliki izazov za sve, tako da su sada ponosni što niko nije odustao.

– Najmlađi glumci velikog ansambla Srpskog dramskog pozorišta – Vasilija, Petar, dve Mile, Dunja, Neda, Vukan, Nikolina, Lana i Simona pokazali su da su im u srcu, ma koliko hiljada kilometara daleko od Srbije živeli, isti stihovi na kojima su pre njih odrastale generacije. Većina dece koja su se pridružila pozorištu, a ima ih starosti od četiri do 15 godina, rođena su u Americi. Njima učešće u dramskoj sekciji pomaže da bolje savladaju srpski jezik, da ga češće govore, sklapaju nova prijateljstva, druže se i zabavljaju – kaže Obradović, zahvaljujući čijem bezgraničnom entuzijazmu, jer sve radi volonterski su čikaškim Lajonsom odjekivale i pesme „Miš je seo u džip“ i „U svetu postoji jedno carstvo“.

Protojerej Nemanja Tešić ističe da deca kroz druženje i predstave uče svoj jezik, identitet, svoju istoriju.

– Naša deca kroz druženje, predstave i učenje saznaju kakav je naš narod, saznaju o Tesli, o našim velikanima i postaju ponosni Srbi – rekao je otac Nemanja, čija deca su takođe članovi pozorišta.

Napomenuo je da ogroman broj ljudi koji je došao na premijeru svedoči da, kako kaže, za nas ima nade.

– Bitno je da najmlađima na savremen na, kroz primere koje proivljavaju svaki dan, objasnimo neke stvari. Tako im je mnogo jasnije i lakše da se snađu u okruženju u kom žive i odrastaju. I zato smatram da je ovo veliki poduhvat – rekao je otac Nemanja koji ima šestoro dece, od kojih su troje mali glumci.

Popadija Neda ističe da je pri crkvi nedavno osnovana i škola srpskog jezika koju finansira Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.

Pozorište se nalazi pri Crkvi Svetog Nikole, koja je zahvaljujući protojereju Tešiću i kupovini velikog crkvenog imanja, kulturnim i sportskim aktivnostima namenjenim najmlađima, postala jedna od najprepoznatljivijih u Čikagu.

Svi su uživali

Predstavi je prisustvovala i Tatjana Telić, generalni konzul BiH u Čikagu, kao i predstavnici brojnih srpskih medija iz najvećeg srpskog grada u SAD.

„Bilo je sjajno, uživali smo, bio je to veliki izazov za svu decu, a najveći plus uz prijateljstvo koje su razvijali je to što se čuva srpski jezik“, rekla je Telićeva.

Oduševljena autorka

„Ko se zadnji smeje“ je priča Silvije Otašević o đacima jednog razreda u kojem su svi sem Marka na pismenom zadatku napravili iste greške. Znajući da će im roditelji zbog prepisivanja prebacivati, „a kako je Marko opet sve znao“, odluče da mu niko ne dođe na rođendan. I ne samo to. Taj komad koji na trenutke može da nasmeje i emotivno dotakne gledaoce protkan je činjenicama srpsko-američke istorije i uspesima znamenitih Srba u emigraciji u Americi, među kojima su Tesla i Pupin.

Silvija je presrećna što je prisustvovala premijernom izvođenju predstave. Oduevljena je kako su je deca odigrala, kao i velikim interesovanjem publike. Silvija je pokrenula besplatnu internet slovaricu „Vukova ćirilična barka“ u nameri da pomogne deci, posebno onoj koja žive van matice, da lakše savladaju azbuku, ne samo kroz slova, već i šaljive kratke pesme.