Mafijaš ruši Erdogana?

Poznati turski mafijaš, koji se nalazi u bekstvu, optužuje vlasti za kriminal kao i da su mu pomogli da pobegne. Istraživači kažu da su optužbe dodatno narušile popularnost turskog predsednika Erdogana i njegove stranke.

Mafijaš i „kum“ Sedat Peker je video-porukama pridobio ljude na internetu. Na Jutjubu je objavio pet snimaka – svaki je postao viralan i praktično diktirao sutrašnje naslovne strane novina. Peker upućuje jake optužbe poznatim političarima iz vladajuće stranke: kaže da su umešani u ubistva, silovanja, šverc droge, zloupotrebu moći i druge kriminalne radnje.

U isto vreme, kako izveštava ovaj mafijaš, turska vlada ga je godinama štitila od krivičnog gonjenja – čak je od vlade dobio i policijsku zaštitu.

U porukama Peker posebno cilja na ministra unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua. Ministar ga je navodno upozorio kad je protiv njega pokrenuta istraga, nakon toga je pobegao iz Turske da bi izbegao zatvor, tvrdio je Peker u jednom videu.

Sada je ministar na tankom ledu. Budući da vlasti nisu istražile navode Pekera, pozivi opozicije ministru Sojluu da podnese ostavku sve su jači. Pošto do sada nije pokrenuta istraga, još uvek nije jasno šta je istina, a šta nije.

Peker, koji je pobegao u inostranstvo u januaru prošle godine, odavno je poznat turskoj javnosti. Smatra se veteranom turskog podzemlja, nekoliko puta je odgovarao pred sudom, a osuđen je i za „osnivanje zločinačke organizacije“.

Erdoganova ćutnja se osvećuje

Nastup na Jutjubu predstavlja dodatno narušava imidž Redžepa Tajipa Erdogana. Turski predsednik dugo je ćutao. Tek nakon što se o Pekerovim otkrićima sedmicama raspravljalo u javnosti, Erdogan je bio prisiljen da zauzme stav:

– Ispunjava nas tugom kad vidimo da u našoj zemlji postoje jadni i nedostojni ljudi, koji se oslanjaju na pomoć mafijaških bandi. Baš kao terorističke organizacije, i kriminalne bande su iste otrovne zmije – rekao je Erdogan nakon sednice vlade ove sedmice.

Politikolog Ibrahim Uslu iz Centra za društvene studije u Ankari smatra da je Erdoganova izjava došla prekasno. „Ako jedan čovek, koji je pobegao iz zemlje, kleveće i vređa vlast, vladajuća stranka AKP mora odmah da deluje i napravi Anketni odbor u parlamentu“, kaže Uslu.

Politikolog misli da je ovo fijasko za Erdoganovu partiju i da je kod ljudi ostalo malo poverenja u pravosuđe i pravnu državu.

Istraživači javnog mnjenja ističu da tvrdnje Pekera već negativno utiču na popularnost vladajuće stranke: Prema istraživanju turskog instituta Metropol, podrška AKP-u iznosi 27 odsto – to je pad od neverovatna 33 odsto u odnosu na izbore u junu 2018. godine.

Jedna druga anketa pokazuje da je predsednik Erdogan i lično izgubio popularnost. Samo 40 odsto građana ga ocenjuje pozitivno, i to ga stavlja na tek četvrto mesto iza gradonačelnika Ankare i Istanbula iz redova opozicije: Mansura Javasa i Ekrema Imamoglua, i takođe opozicione političarke Meral Aksener iz ultranacionalne stranke.

Pad popularnosti prvenstveno je posledica ekonomske krize i loših pandemijskih uslova, objašnjava Ibrahim Uslu.

– Pekerova polemika možda neće imati direktan uticaj na rezultate anketa. Ali, dugoročno će srušiti poverenje u vladu – smatra Uslu.

Politikolog Baris Doster sa Univerziteta Marmara pretpostavlja da će objave na Jutjubu neposredno uticati na Erdoganovu vlast i moć.

– Doći će do kolapsa popularnosti AKP“, kaže Doster. Jer, opozicija će koristiti teške optužbe koje je izneo mafijaški bos. „Bilo bi pravo čudo, ako bi se vlast oporavila“, kaže Doster.

Mafija i politika: Uigrani tim

Fikri Saglar, poslanik turske Republikanske narodne partije, najjače opozicije u zemlji, kaže da optužbe Pekera nisu usamljeni primer. „Vlasti se nikada nisu distancirale od mafije“, kaže on. „Pekerove poruke pokazuju da su vlasti bliske sa mafijom.“

Mnogim Turcima otkrića mafijaškog kuma vraćaju uspomene na mračno poglavlje: devedesetih godina se pretpostavljalo da postoji sprega između visokih državnih zvaničnika i podzemlja. Politička ubistva ili slučajevi kada su ljudi jednostavno nestajali preko noći dovode se u vezu sa kriminalnim organizacijama. No, konkretnih dokaza za to retko ima.

Mafijaši, često iz desničarskog ekstremističkog miljea, pojavljuju se sve više u krugu visokih predstavnika vlade. U aprilu 2020. godine desničar i šef ekstremističke mafije Alatin Čakići pušten je prevremeno na slobodu, što je rezultat zakona o amnestiji.

Zbog pandemije, oko 90.000 zatvorenika je ranije pušteno iz zatvora – uključujući brojne nasilnike i kriminalce poput Čakićija. Ali na prevremenu slobodu nisu pušteni novinari, aktivisti opozicije niti zatvorenici koji imaju zdravstvene probleme.

Nakon puštanja na slobodu Čakićija, usledio je njegov kontroverzni sastanak s političarom Devletom Bahčelijem, Erdoganovim mlađim partnerom u vladi i predsednikom ultranacionalističke stranke MHP – obojica se smatraju pristalicama desničarskog ekstremističkog pokreta „Sivi vukovi“.