Lovci na duše

U digitalnom okruženju dominira nasilje nepoznatih osoba nad ženama, a najprisutniji vid tog progona je onaj koje vrše poznanici, dok se među virtuelnim zlostavljačima nalaze i partneri, pokazuje istraživanje „Iza ekrana, analiza zloupotreba žrtava trgovine ljudima u digitalnom okruženju“, koju je sprovela organizacija Atina, udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

Rezultati analize, prema rečima Jelene Hrnjak, programske menadžerke Atine, potvrđuju visoku stopu zloupotreba kojima su devojke i žene bile izložene pre, za vreme i nakon što su izašle iz trgovine ljudima. Pokazuje se da je 40 odsto nepoznatih koji vrebaju žene na netu, dok su ostali poznati žrtvi, a među njima 20 odsto partnera žena. Slede šira društvena grupa i članovi porodice sa po osam, dok su prepoznati pomagači, u četiri odsto, policajci. Najčešće su proganjanje vršili poznanici njih 55 procenata, pa članovi porodica, njih 23 odsto i partneri 18 procenata, dok je devet odsto nepoznatih, a pomagača pet odsto.

Prijatelji i partneri

Bilo je 29 odsto ucena da će sadržaj nastao u privatnom kontekstu biti objavljen, a 12 procenata su pretnje po život i zdravlje, u cilju ugrožavanja bezbednosti. Putem interneta je 30 odsto žrtava trgovine ljudima bilo vrbovano, od čega 70 procenata zbog dalje eksploatacije, a ostale bi se nad njima izvršilo nasilje, silovanje ili razbojništvo. U 51 odsto slučajeva su to osobe poznate žrtvi, 42 procenta nepoznati, dok je pet odsto bilo prijatelja i dva odsto partnera žrtve.

Tokom eksploatacije, prema rečima Jelene Hrnjak, 40 odsto žrtava je izloženo oglašavanju na internetu. Polovina je eksploatisana u seksualne svrhe, 46 odsto u pornografske, a rad četiri odsto oglašavan tokom radne eksploatacije. Gotovo polovina žrtava trgovine ljudima je, priča ona, navelo da osoba koja ih je trafikovala imala sadržaj kojim ih je ucenjivala i primoravala na razne vrste eksploatacije.

– Njih 29 odsto kaže da su ucenjivane tako što im je prećeno da će eksplicitni sadržaj na kojem su ili informacija o njima biti upućena članovima porodice, a 21 procenat da će objaviti na portalima. Tačnije, 42 odsto ispitanica preživelo je neki od oblika digitalnog nasilja, poput sajber proganjanja, osvetničkog objavljivanja eksplicitnog ili pornografskog sadržaja i impersonacije, dok je kod 31 procenat ih digitalno nasilje bilo direktno povezano sa situacijom trgovine ljudima, kako u svrhu vrbovanja tako i eksploatacije – priča nam Hrnjak.

Trajne posledice

Od ukupnog broja žrtava trgovine ljudima koje su preživele neku vrstu zloupotreba, čak 65 procenata je, kaže Hrnjak, primilo pretnje, a njihov cilj je u 59 odsto slučajeva zastrašivanje radi promene ili povlačenja prijave, iskaza ili izjave žrtve u krivičnom postupku.

– Analiza govori i o tome da je ovaj specifičan vid nasilja postao skoro neizostavan način prisile kojim se nasilnici i trgovci ljudima služe kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im, omalovažavali ih, neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri i deca – ukazuje nam Hrnjak uz napomenu da je svrha ove analize da spreči da digitalne zloupotrebe postanu „nova normalnost“ i nešto na šta će javnost, zbog učestalosti, postati ravnodušna, pod parolom da je ono što je virtuelno manje je stvarno, pa tako i manje važno.

O tome su progovorile i devojke članice Zagovaračke grupe devojaka i žena koje su preživele trgovinu ljudima. Ana (20) smatra da je ta pojava godinama u porastu, što kako ističe, govori o tome da se oni koji čine zločin brže prilagođavaju promenama u društvu od onih koji treba da spreče taj zločin. Sara (24) ukazuje da se proganjanje graniči sa dve vrste nasilja.

– S jedne strane, ugrožava fizičku slobodu osobe, dok s druge stvara i trajne psihološke posledice – zaključuje ova devojka.

Korona se seli na kompjuter

Istraživanje je rađeno tokom pandemije koronavirusa kad se većina komunikacije i društva preselila u digitalni prostor, a rizik od nasilja na internetu povećao. Uzorak od 178 žrtava trgovine ljudima je reprezentativan u odnosu na ukupan broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima u Srbiji koje su od 2015. do 2020. koristile programe podrške i zaštite Atine.

Objavljivanje slika

Od ukupnog uzorka, 63 odsto žena je pretrpelo snimanje i distribuciju digitalnog sadržaja bez njihove saglasnosti, od čega se u 64 odsto slučajeva radilo o sadržaju sa elementima pornografije, dok su u petini slučajeva distribuirane informacije i sadržaj kojim se otkriva lokacija ili identitet žrtve i ugrožava joj se bezbednost. U 16 odsto slučajeva su neovlašćeno distribuirane slike i poruke bez elementa eksplicitnosti.