Liberalne snage podižu vojsku protiv – umišljene opasnosti

Legitimno pravo Nemačke je da obnavlja svoje oružane snage. Međutim, opasnost leži u tome što će nova nemačka vojska biti ideologizovana u liberalno-globalističkom duhu: tu leži globalna opasnost, jer se remilitarizacija Nemačke vrši pod izgovorom od „ruske opasnosti“ koja objektivno ne postoji.

Nemačka se krajem 2025. nalazi usred procesa koji se bez preterivanja može nazvati povratkom vojne moći u centar državne politike. Posle decenija svesno negovanog pacifizma, Berlin ubrzano povećava vojne izdatke, modernizuje Bundesver i otvara vrata ponovnom uvođenju obaveznog vojnog roka. Pod izgovorom „promenjenog bezbednosnog okruženja“, ukrajinska kriza poslužila je kao politički katalizator za ono što je dugo bilo nezamislivo: ambiciju da Nemačka postane ključna vojna sila Evrope.

Pri tome, zvanični Berlin ne namerava da stane – Nemačka je zacrtala duboku i dugoročnu remilitarizaciju, koja prevazilazi kratkoročne bezbednosne potrebe. Planirano je povećanje za odbrambenu potrošnju na oko 2,4% BDP-a u 2025. i 3,5% BDP-a do 2029. U tom petogodišnjem periodu ukupna vojna izdvajanja mogu dostići oko 649 milijardi evra. Paralelno, Berlin razmatra dugoročni program modernizacije Bundesvera vredan oko 350 milijardi evra do 2041, sa ambicijom da se pozicionira kao budući vojni stub Evrope.

Ideologizacija vojske u levoliberalnom duhu

Priče o državama kojima je vojska nepotrebna jer ne preti opasnost od konflikata pokazala se propalom i države koje su tvrdile da im je ta vrsta pacifizma postala državna ideologija sada moraju da se naoružavaju, kaže dr Dušan Dostanić iz Instituta za političke studije. Sa tog stanovišta, dodaje on, nemačka politika remilitarizacije deluje legitimno.

Međutim, naš sagovornik postavlja pitanje za šta će novac koji nemačka planira da izdvoji za obnovu vojske ići: da li će biti uložen za vojnu opremu ili na razne projekte ideološkog upodobljavanja vojske i nametanja levoliberalnog ideološkog okvira? Drugo pitanje koje se nameće jeste preti li Nemačkoj realna opasnost? Nemački političari već godinama govore o navodnoj opasnosti sa Istoka, odnosno da će Rusija izvršiti agresiju na članice NATO-a.

„Čini mi se da je opasnost oko ruske pretnje napumpana i da ima veze sa dominantom ideologijom koja stoji iza toga, odnosno sa promenom funkcije vojske koja, umesto da štiti nacionalne interese kada su ugroženi, a čini mi se da u ovom trenutku oni nisu ugroženi, ona se pretvara u instituciju koja treba da brani određenu ideologiju, u ovom slučaju levoliberalnu i da postaje instrument za širenje te univerzalističke ideologije svuda po svetu“, objašnjava Dostanić.

Nemačka vojska je, prema Dostanićevom mišljenju, na putu ideologizacije i pomeranja sa tradicionalne funkcije. Ona postaje neka vrsta JNA, koja ima političke komesare, koji služe da se vojska ideološki upodobljava.

Skepsa i sa levice i sa desnice

Na vojne reforme u Nemačkoj podjednako sumnjičavo se gleda i sa ekstremnolevičarske i sa desničarske strane. Dok levičari i pacifisti organizuju proteste, iz Alternative za Nemačku skeptični su prema remilitarizaciji upravo zato što smatraju da će vojska izgubiti svoju tradicionalnu ulogu, ističe Dostanić.

Sve nedoumice oko remilitarizacije samo produbljuju podele unutar ionako podeljenog nemačkog društva.

Upravo zato što će biti ideologizovana, nova nemačka vojska bi mogla da predstavlja i globalnu opasnost, smatra Dostanić.

„To je samo po sebi nešto što je opasno, jer onda ta vojska ne služi više tome da održava mir i bezbednost, štiti granice i suverenitet jedne države, nego služi za to da štiti određenu ideologiju i po mogućnosti da je širi dalje po svetu. I svaki put kada se to negde dogodi, to je ono što se naziva opasnost. Ili da parafraziram naslov jedne knjige, to je ono što se nekada nazivalo boljševizam kao opasnost. Dakle, ovo sada više nije boljševizam, ovo je neka druga ideologija, ali stepen opasnosti po svet je ostao isti“, kaže Dostanić.

Prema njegovom mišljenju, pogrešno je praviti istorijske paralele i upoređivati današnju remilitarizaciju Nemačke sa onom koju su vršili nacisti. Tako smatra da je pogrešan i stav nekadašnjeg grčkog ministra finansija Janisa Varufakisa koji traži da Nemačka prestane da klizi u, kako je napisao, „mračnu prošlost“.

Sada se u Nemačkoj otišlo u drugu krajnost i poriče se svaki oblik kolektivnog identiteta, čak i sopstvenog nacionalnog identiteta. Radi se o novom fenomenu – kulturi samomržnje. U kontekstu kulture samomržnje levoliberalna ideologija javlja se kao zamena za držanje atomizovanog i raspalog društva na okupu, zaključuje Dostanić.

Tokom 2025. godine Nemačka je ubrzala remilitarizaciju do nivoa nezabeleženog od kraja Hladnog rata. Bundestag je u decembru odobrio vojni paket vredan oko 52 milijarde evra, uz dodatnih više od 50 milijardi evra novih ugovora za nabavku naoružanja, opreme i infrastrukture. Planira se da broj pripadnika Bundesvera, koji trenutno iznosi oko 183.000, poraste na 260.000 vojnika, uz najmanje 200.000 rezervista do 2035. godine.

Usvojen je i zakonski okvir koji omogućava ponovno uvođenje obaveznog vojnog roka od 2026, posle 14 godina pauze. Iako zvanični Berlin tvrdi da je reč o odbrambenim merama, činjenica da vojni budžet prelazi NATO prag od dva odsto BDP-a i da je manje od 50 odsto postojećih snaga potpuno operativno pokazuje da Nemačka u 2025. gradi novu vojnu ulogu u Evropi, sa ambicijama koje daleko prevazilaze puku modernizaciju.