Krvavi referendum

Pod teškim ukrajinskim granatiranjem, četiri oblasti počele su četvorodnevni referendum o otcepljenju od ove zemlje i ulasku u sastav Ruske Federacije u kojoj je mobilizacija u punom zamahu.

Stanovništvo izlazi na glasanje s nadom da će se time završiti košmar u kome žive već osam godina. Uoči otvaranja birališta, ukrajinske snage opet su gađale su centar Donjecka u kome je prethodna dva dana ubijeno 20 civila, među njima troje dece. Ovog puta granata je pogodila autobus u kom su poginula trojica muškaraca, dve žene i dečak od 14 godina. Tela su već bila odneta kad je do olupine stigla majka dečaka koja je odbijala da poveruje da joj je sin mrtav i uporno pokušavala da ga pozove telefonom.

Stanovnici Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti svesni su opasnosti i prvog dana referenduma tržni centri i pijace bili su pusti pošto su ova mesta na kojima se okuplja najviše ljudi redovna meta ukrajinske artiljerije.

Oborene rakete

U redovima pred biralištima vladala je euforija onih koji su došli da se izbave iz Ukrajine ohrabreni mobilizacijom, ali s velikim oprezom. Mnogi su se osvrtali u strahu da su ukrajinske diverzantske grupe postavile eksplozivna sredstva ili da su negde okolo špijuni koji navode artiljeriju. Ruska vojska prethodnih dana uništila je nekoliko takvih grupa u pozadini, ali je bilo i eksplozija i poginulih građana. U Hersonu je odmah ujutro likvidirano nekoliko diverzanata, a PVO je oborila nekoliko ukrajinskih raketa koje su letele prema gradu.

Sve to nije sprečilo Hersonce da stanu u red pre nego što su otvorena birališta, a mnogi od njih već su primili rusko državljanstvo. U Pomorskoj akademiji prvog minuta glasalo je njih 47.

– Naravno da je opasno, ali sam se umorio od života u strahu od terora ukrajinskih nacionalista. Želim da živim slobodno i za to ću da glasam – rekao je žitelj Hersona.

Pohvatani diverzanti

U Zaporožju je uhvaćena grupa ukrajinskih diverzanata koji su pokušali da se provuku kroz liniju fronta. Za to vreme u Melitopolju je pokušano ubistvo Vladimira Rogova, jednog od čelnika Zaporožja.

– Stavili su bombu pod automobil ispred moje kuće. Eksploziv su demineri izneli i detonirali na ulici. Sve je u redu, nastavljamo referendum – rekao je Rogov.

Čitav niz manjih gradova bliže frontu podvrgnut je artiljerijskim udarima i saopštava se o desetinama ranjenih i poginulih. Istovremeno, ukrajinska vojska pokušava da probije rusku odbranu kod Krasnog Limana i prodre u Lugansku oblast kako bi omela referendum. Odbijena su tri juriša s podrškom artiljerije i 25 tenkova i drugih oklopnih vozila , a ruske snage uništile su nekoliko jedinica tehnike.

Kao četiri Makedonije

Svaka od četiri oblasti u kojima se sprovodi referendum nešto je veća od Makedonije. Reč je o ukupno površini od ukupno 113.000 kilometara kvadratnih sa do šest miliona stanovnika kojima je maternji ruski ili prelazni dijalekat ka ukrajinskom „suržik“. S povratkom izbeglica, broj stanovnika mogao bi da se poveća do devet miliona.

Na pruzi vojska i tenkovi

Prvog dana mobilizacija u Rusiji je tekla gotovo neprimetno, ali u petak su uz marševe i praćeni porodicama rezervisti otišli u ratne jedinice na dodatnu obuku pre slanja na front. Po internetu su osvanuli video-snimci kolona iz Magadana, Krasnojarska, Habarovska i drugih velikih i malih gradova kako ulaze u transportne avione ili autobuse, zavisno od toga koliko su daleko od Ukrajine.

Istovremeno, pojavili su se i snimci raskonzervirane vojne tehnike na železničkim vagonima kako se kreću prema zapadu: tenkovi, BVP-i, inženjerijska vozila, samohodne haubice. Rusija je otvorila sovjetska skladišta, a primetno je da su vozila modernizovana koliko se moglo. Na svim starijim modelima tenkova jasno su se videle nove nišanske sprave i dodatni reaktivni oklop.

Moskovljane u Rusiji smatraju razmaženim, ali u metropoli su vojni odseci puni rezervista i mnogi od njih su već prvog dana poslati u baze na dodatnu obuku.

Najtraženiji su artiljerci, nišandžije i pešadija, a među mobilisanima su mladi ljudi koji su nedavno odslužili, ali i oni u četrdesetim, uglavnom rezervni oficiri i razni specijalisti.

Jurij se vratio iz treće smene kada mu je majka rekla da je stigao poziv i u 10 ujutro je već bio u vojnom odseku.

– Da ne lažem, naravno da sam zabrinut. Imam već 37 godina, ali je moja specijalnost tražena. Ja sam zamenik komandira pešadijskog voda. Nisam ni pomislio da bežim. Ako su rekli danas da se javim, onda mora da bude tako – rekao je Jurij.

On nije jedini kom je majka uručila poziv. Rezervista od 27 godina došao je s majkom, „ako ne budu imali druge prilike da se pozdrave“. Za njima su stizali novi rezervisti, a oni koji su došli ranije već su bili na lekarskom pregledu. Njih pedesetak glatko su se izbrijali kod kuće. Zreo muškarac prekinuo je tišinu i upitao golobradog mladića pored sebe da li se boji.

– Malo – iskreno je odgovorio mladić, ali se i muški postarao da ne oda suvišna osećanja, što su ostali prihvatili s odobravanjem.

Nešto kasnije, svi su poslati u Kantemirsku i Tamansku diviziju na dodatnu obuku. Ali nisu svi otišli. Iz grupe se izdvojio mlađi muškarac. On ima decu od 11 i četiri godine i rekli su mu da se „za sada vrati kući“.

Daj nam Bože snage

U vojni odsek puštene su majke, sestre, žene i devojke da se oproste. Sve su bile smirene, samo su se neke požalile što nisu imale makar jedan dan da svojim „borcima“ zapakuju još nešto osim toplog veša i čarapa.

– Šta da se radi? Daj nam bože snage i strpljenja i sve će biti dobro – rekla je majka mobilisanog i pružila sinu boks cigareta.

I poslanici u stroju

Nekoliko deputata ruske Dume već je ostavilo poslaničke klupe i dobrovoljno otišlo u rezervu. Predsednik Odbora za zdravstvo Dmitrij Hubezov prijavio se za bolničara.

– To mi je struka i tražim da me pošalju na najopasniji deo fronta da izvlačim ranjenike. Sada je najopasniji raskol i ja sam dužan da dam lični primer – rekao je Hubezov.

Za službu se prijavio i zamenik predsednika Odbora za odbranu Dmitrij Sablin, inače rezervni oficir i deputat Sergej Sokol. Deputat Vitalij Milonov javio se na novinarske pozive i rekao im da se već nalazi na Donbasu.

Predsednik ruske Republike Krim Sergej Aksjonov ispratio je mobilisanog sina u rezervu.

– On je već u jedinici. Zakon je jednak za sve – rekao je Aksjonov.

Ogromna većina za otcepljenje

Većina anketiranih žitelja četiri oblasti namerava da učestvuje u referendumu. Najveći prijavljeni odziv građana zabeležen je u Donjecku i Lugansku, po 87 odsto. U Zaporoškoj oblasti pokazatelj odziva je 80 odsto, u Hersonskoj 69 procenta, saopštio je Sveruski centar za izučavanje javnog mnjenja.

Prema rezultatima ankete, većina ispitanika spremnih da učestvuju na referendumima u Donjecku i Lugansku, njih čak 97 odsto, zalaže se za ulazak tih oblasti u sastav Ruske Federacije. Niko od anketiranih nije odgovorio negativno na pitanje o ujedinjenju s Rusijom, a tri odsto se nije izjasnilo.

Ispitanici iz Zaporoške i Hersonske takođe podržavaju izlazak tih regiona iz sastava Ukrajine i ujedinjenje s Rusijom. Pozitivno se izjasnilo 87 odsto žitelja Zaporoške i 89 odsto Hersonske oblasti. Po dva odsto ispitanika je protiv takve odluke.