“Krvava granica” simbol slobode

Knjiga „Krvava granica“ potpukovnika Dragutina Dimčevskog, zamenika komandanta 53. graničnog bataljona i učesnika bitke na Košarama u vreme NATO agresije, predstavljena je u Vukovom domu kulture u Loznici. O knjizi i danima kada je zemlja branjena na tada jugoslovensko-albanskoj granici, koja je uvek bila rizična i „krvava“, osim autora govorili su i učesnici odbrane na Košarama, pukovnik Duško Šljivančanin, ratni komandant 53. graničnog bataljona Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, i potporučnik Petar Mišić, a u sali je bio i potporučnik Saša Radojević.

Predstavljanju knjige prisustvovali su i članovi porodica palih boraca iz lozničkog kraja, vojnika Branislava Negića (21) i dobrovoljaca Ivice Ivanovića (44) i Ljubomira Romića (50).

Dimčevski koji je posle ranjavanja Šljivančanina preuzeo komandu već prvog dana bitke, kaže da je godinu pre i tokom agresije NATO pakta vodio ratni dnevnik i onda je na osnovu toga pisao.

– Bila su vremena kada o tome nije moglo da se govori javno. Tek posle promene vlasti od 2012. počeli smo da pišemo o tome, bitka je ušla u udžbenike i danas se o njoj mnogo više zna. Sam naslov govori o sadržaju. „Krvava granica“ je spomen-obeležje onima koji su pali u odbrani otadžbine, a priznanje onima koji su te dane preživeli. Naši graničari su prolivali krv u odbrani zemlje i mnogo pre agresije, a tada su na sebe primili najžešći udar daleko nadmoćnijeg neprijatelja, ali nisu uzmakli ni pedalj – kazao je autor.

Istakao je da su to bile teške borbe, a najžešće su vođene na naše najveće crkvene praznike. Podsetio je da je kopnena ofanziva u rejonu karaule Košare počela na Veliki petak, 9. aprila 1999, kada je poginuo jedan vojnik, osam ranjeno, a među njima i komandant Duško Šljivančanin.

– Naš 53. granični bataljon rasformiran je u februaru 2000. i to smo teško podneli. Vremenom je zaborav činio svoje, što nisam mogao da podnesem jer znam šta je uradio u odbrani naše zemlje i ova knjiga je način da se to uvek pamti – naveo je autor.

Dimčevski je sa saborcima u kontaktu i pomaže im uz podršku raznih udruženja boraca jer ima puno obolelih, a neki su izvršili samoubistvo.

– Svestan sam da ne može sve odjednom, ali mora se učiniti da oni koji su tada bili zdravi, a posle oboleli, dobiju određena prava i beneficije koje su zaslužili. Moji borci iz 53. graničnog bataljona doprineli su da se tom bitkom danas najviše ponosimo.

Za Košare je Dimčevski odlikovan Ordenom za hrabrost od predsednika Slobodana Miloševića, i Ordenom belog orla sa mačevima drugog stepena od predsednika Aleksandra Vučića.

– To je moje, ali i priznanje svih boraca koji su branili i odbranili otadžbinu. Povukli smo se neporaženi u skladu sa Kumanovskim sporazumom – rekao je on.

Dimčevski je od 9. aprila do kraja rata zajedno sa svojim vojnicima u rovu proveo 67 dana, a posle povlačenja prekomandovan je na mesto komandanta 57. graničnog bataljona u Preševu. „Krvava granica“ je pisani spomenik onima koji su učestvovali u borbi na Košarama i pokazali kako se brani otadžbina.

Sećanje na najhrabrije

Značku 53. graničnog bataljona i plaketu kao znak zahvalnosti na svemu što se čini u čuvanju sećanja na heroje odbrane države Šljivančanin je uručio gradonačelniku Vidoju Petroviću, a on je kazao da je to priznanje i gradu i obavezuje da se učine „dodatni napori i sačuvaju sećanja na najhrabrije“.

– Ovo je veče nezaborava, ali i vraćanje u prošlost da ne bismo u vremenima koja su pred nama zalutali. Hvala autoru i njegovim saborcima što su smogli snage da dešavanja sa Košara učine vidljivijim, da ne zaboravimo nikada da sloboda nema cenu – kazao je gradonačelnik.

Spomen-obeležje junacima

Branislav Negić, Ivica Ivanović i Ljubomir Romić koji su poginuli u rejonu karaule Košare tokom NATO agresije 1999. dobiće spomen-obeležje u svom zavičaju. To je odlučeno na Gradskom veću Loznice koje je prihvatilo inicijativu mesnih zajednica Banja Koviljača i Novo naselje, kao i Radosava Jošića iz Banje Koviljače.

– Podizanje spomen-obeležja, kao i prethodno davanje naziva ulicama ovim herojima u Loznici i Banji Koviljači, predstavlja nezaboravnik herojskog i slobodarskog duha, da naraštaji shvate sa kakvim smo se nevoljama, nažalost, kroz istoriju suočavali i koliko je života utkano u ovu zemlju da bi nastala, a još teže, pod teretom imperijalističkih zahteva i opstala – kazao je gradonačelnik Vidoje Petrović na sednici Veća.

Negić i Ivanović su pre nekoliko godina u Koviljači dobili ulice koje nose njihova imena, a na lozničkom Lagatoru ulicu ima i Romić.