U Dalmatinskoj Zagori, Mokrom Polju kod Knina, za uskršnje praznike okupio se veliki broj Srba, nekadašnjih meštana, danas rasutih na sve četiri strane sveta, kako bi ne samo proslavili Vaskrs u svom zavičaju već i da bi učestvovali u nesvakidašnjem takmičenju, specifičnim samo za ovo mesto, „kotrljanju“, „valjanju“ ili trci vaskršnjih jaja.
Ne postoje pisani podaci od kada je ovaj običaj, ali prema predanju i priči meštana, „kotrljanje jaja“ je staro koliko i istorija Srba na tom području i meri se vekovima.
Svaki od meštana od jaja koja je pripremio za Vaskrs odabere nekoliko, a zatim se sva prikupljena postave uz postavljenu dasku na vrhu puta, u samom centru sela. Kada se daska pomeri, jaja počnu da se kotrljaju nizbrdo, a pobeđuje ono koje se najdalje ode.
Staro takmičenje
– Ove godine imali smo goste iz Australije, Nemačke, Holandije, a pobedila je devojka iz Beograda Milica Šarić koja je prvi put u Mokrom Polju, a došla je na poziv drugarice, naše zemljakinje – priča Zdravko Kostić (65), koji živi u Mariboru.
Sve do Drugog svetskog rata kotrljanje vasrkršnjih jaja je bilo deo tradicije srpskog naroda sa ovih prostora. Sa dolaskom nove vlasti, ovu manifestaciju niko zvanično nije zabranio, ali ni dozvolio.
– Tek posle ovog, poslednjeg rata, grupa meštana koja se vratila u Mokro Polje je 1999. godine obnovila tradiciju. Na početku se takmičilo samo njih nekolicina, više ih nije ni bilo. Vremenom su ljudi počeli da dolaze, da obnavljaju svoje domove, ali i da se vraćaju zaboravljenoj ili zabranjenoj tradiciji, pa i kotrljanju vaskršnjih jaja – objašnjava Kostić koji živi u Mariboru, ali priznaje da sve više vremena provodi u Mokrom Polju.
Prema podacima sa poslednjeg popisa u Hrvatskoj održanog 2021. godine, u ovom mestu živi 168 stanovnika. Za ovogodišnji Vaskrs ih je bilo najmanje duplo više, a za takmičenje u kotrljanju jaja prijavilo se oko 400.
Jednostavna prijava
– Pravila takmičenja su jednostavna. Jaja moraju biti kokošja i vaskršnje oslikana. Svaki učesnik se prijavljuje i za svako jaje plaća po dva evra. Nakon toga tročlana komisija u korpama jaja donese u centar sela, u blizinu konobe gde se poređaju uz prethodno postavljene letvice. Na znak, sudije dižu letvice i jaja kreću da se kotrljaju niz put, a pobeđuje ono koje najdalje ode. Za svaki slučaj, komisija na kraju proveri „pobednika“ koji osvaja 200 evra – priča Kostić. Dodaje i da mu je srce puno zbog toga što se selo koje je bilo gotovo ugašeno, polako ipak „budi“.
– Zbog blizine mora najviše nas je ovde tokom leta, ali veoma me raduje što je sve više naših zemljaka željno svog rodnog kraja i sve više dolaze kako bi u svom selu, nalik na njihove pretke proslavili i Vasrks, ali i Božić i seosku slavu… Otuda je i ove godine naša crkva Svetog Luke bila premala za Vaskršnju liturgiju – priča on.
Mokropoljski susreti
Zdravko Kostić kaže da se najviše zemljaka okupi tokom leta i ne samo zbog blizine mora.
– Mokropoljske susrete uvek organizujemo poslednje nedelje jula i tada bude više od 3.000 zemljaka i njihovih gostiju. Ovu manifestaciju smo započeli 1958. godine i bila je lokalni spektakl jer smo prvi u ondašnjoj Jugoslaviji organizovali trku magaradi. Kasnije su nam to prisvojili Imočani i od toga napravili nacionalni događaj.
Jevanđelje iz 13. veka
Za Mokro Polje se vezuje ne samo crkva Svetog Luke koja je podignuta u 16. veku već i Mokropoljsko jevanđelje, rukopis na ćirilici iz 13. veka, značajan spomenik slovenske pismenosti.
Reč je o jednom od najstarijih pisanih dela Srba u Dalmaciji i dugo je čuvan upravo u hramu Svetog Luke, a danas se nalazi u manastiru Krka. Crkva Svetog Luke sagrađena sredinom16. veka.
Važnost korena
Zdravko Kostić ističe da Srbi ovog kraja ne zaboravljaju ni ko su ni šta su.
– Ovde smo rođeni, ovde su nam grobovi predaka. Kako sve to da zaboravimo ili izbrišemo gumicom? Najlepše od svega je što mnogi ljudi koji su iz raznih razloga, a najviše zbog rata bili prinuđeni da napuste Mokro Polje na kraju ipak odlučili da ne zaborave svoj zavičaj, ali tako što svake godine dolaze i to uče i svoju decu i unuke koji su rođeni u drugim zemljama i drugim kontinentima. Važno je znati ko si i odakle si. Važno je znati koji su ti koreni – ističe Zdravko Kostić koji o istoriji Srba iz ovog dela Dalmacije sada uči svoje unuke.
Ove godine je za Vaskrs u Mokrom Polju bio sa unukom, Unom Babić, koja sa roditeljima živi u Beogradu.
