“Kosovo je Srbija” u francuskom Senatu

U petak, 4. jula 2025. godine, tačno u 16:30 časova, u jednoj od najuglednijih institucija francuske Republike – Senatu u Parizu – održana je konferencija bez presedana, događaj koji ulazi u istoriju ne samo srpske dijaspore u Francuskoj i svetu, već i čitavog srpskog i francuskog naroda. Utoliko više jer se u ovakvoj jednoj instituciji iz usta senatora Durox-a čulo jako i glasno na srpskom „Kosovo je Srbija“. Ova konferencija je pokazala koliko Srbi u dijaspori mogu da učine za ugled Srbije i srpskog naroda u svetu.

Zahvaljujući organizatorima konferencije, sjanom senatoru Aymeric Durox-u, istrajnosti i viziji Saše Pešića kao predsednika udruženja „Svi Srbi u Parizu“ i profesora Alexis Troude-a kao i nesalomivoj veri u istinu i pravdu, konferencija pod nazivom „Francuska i Srbija – neraskidivo prijateljstvo“, održana u svečanoj sali Medici Palate Luksemburg, može biti prekretnica u borbi za dostojanstvo srpskog naroda i njegovo pravo mesto u evropskoj porodici naroda. Ova konferencija predstavlja svetkovinu istine, pravde, kulture i dubokog poštovanja dva naroda – istorijski trenutak kada je srpski glas odjeknuo u jednoj od najvažnijih institucija francuske države.

Ono što je do juče delovalo kao san ili nada – da će istina o Srbiji, o Kosovu i Metohiji, o srpskom narodu i njegovoj dijaspori biti izgovorena i saslušana u francuskom Senatu – postalo je stvarnost zahvaljujući viziji, posvećenosti i saradnji: senatora Aymeric Durox-a, Saše Pešića, novinara i predsednika udruženja „Svi Srbi u Parizu“, i profesora istorije i predsednika kolektiva France–Serbie, Alexis Troude-a.

A istina je odjeknula jasno i snažno. Konferenciju je otvorio senator Durox a u uvodnoj reči rekao najskuplju srpsku rečenicu koju je izgovorio ponosno i odlučno na srpskom jeziku: „Kosovo je Srbija!“ Ova poruka, izrečena pod svodovima Luksemburške palate – simbola francuske demokratije – naišla je na gromoglasan aplauz i urezala se duboko u srca svih prisutnih.

Ovaj događaj okupio je veliki broj visokih zvanica, kako iz političkog, tako i iz verskog, akademskog i diplomatskog života, što je dodatno svedočilo o njegovoj važnosti i težini. Među zvanicama su bili Njegovo preosveštenstvo Episkop zapadnoevropski Gospodin Justin, Bojana Kondić Panić, ambasadorka BiH, Anđelka Šimšić, prvi konzul Srbije, Tomislav Ćirić, vojni izaslanik Ministarstva odbrane Republike Srbije, Vesna Filipović-Nikolić, ministar savetnik Ambasade Srbije u Francuskoj, Rastko Stefanović, bivši šampion Evrope u rukometu sa Montpellierom, Aleksandra Popović, zamenica ambasadora Republike Srbije pri UNESCO-u u Parizu, zatim francuski senatori, poslanici u francuskoj Skupštini među kojima gospodin Julien Limongi, predsednici opština, izabrani zvaničnici, predstavnici udruženja, prijatelji Srbije među kojima najistaknutiji Jean-Lin Lacapelle (bivši poslanik Evropskog parlamenta) i brojni gosti.

Uvodna reč senatora Aymerica Duroxa

Senator Durox je u svom uvodu naglasio važnost istorijskog srpsko-francuskog prijateljstva, uz konstataciju da se Francuska ogrešila o Srbiju kada je tokom proslave Dana pobede 11. novembra 2018. u Parizu predsednik Aleksandar Vučić bio postavljen po strani. Nazvao je taj čin sramotnim, ali je istakao da pravo srpsko-francusko prijateljstvo nadilazi političke greške i da je ono „uzvišeno i večito“.

Najavio je govornike redom: istoričara i geopolitičkog eksperta Alexisa Troude-a, filozofa i pisca Daniela Salvatorea Schiffera- i, kako je rekao, „mog prijatelja Sašu Pešića“.

Govor Alexisa Troudea – „Miteran je bio srpski prijatelj“

Alexis Troude je govorio o vekovnim vezama između srpskog i francuskog naroda, počevši od kraljice Jelene Anžujske, preko savezničkih odnosa u Prvom svetskom ratu, do savremenih političkih odnosa. Posebno je istakao doprinos Hippolytea Mondaina, francuskog oficira i ministra vojske Kraljevine Srbije (1862–1865), i podsetio na izjavu bivšeg predsednika Francuske Françoisa Mitterranda koji je rekao da „dok je on predsednik – rat protiv Srba se neće voditi“.

Govor Daniela Salvatorea Schiffera – „Istina je na strani Srbije“

Ugledni filozof i profesor Daniel Salvatore Schiffer govorio je o svojoj ličnoj povezanosti sa srpskim narodom, rekavši: „Nikada nisam bio na strani Srba – već na strani istine, a istina je bila na strani Srba.“ Podsetio je da je tokom NATO bombardovanja ranjen na Kosovu i Metohiji, čime je platio cenu svoje lojalnosti istini. Kritički se osvrnuo na francusku ulogu u ratovima devedesetih godina, govoreći iz srca i sa dubokom emocijom. Senator Durox je ovom prilikom podsetio da je jedina politička snaga u Francuskoj koja se protivila NATO agresiji 1999. godine bio Nacionalni front, prethodnik današnjeg Nacionalnog okupljanja (Rassemblement National). Schiffer je govor završio simboličnim podizanjem tri prsta.

Govor Saše Pešića: „Dijaspora kao most i važan faktor francuskog društva“

Novinar i predsednik udruženja Svi Srbi u Parizu, Saša Pešić, govorio je o ulozi srpske dijaspore u francuskom društvu. Njegov govor na francuskom jeziku bio je omaž višeslojnom identitetu Srba u Francuskoj:

„Srpska dijaspora u Francuskoj savršeno ilustruje da je moguće ostati veran svojim korenima, a istovremeno u potpunosti prigrliti drugu otadžbinu.“

Pešić je svoj govor podelio u sedam ključnih tačaka:

1. Istorijska veza

2. Migracioni talasi

3. Srpska pravoslavna crkva

4. Srbi intelektualci i umetnici

5. Politička emigracija

6. Mlade političke snage poreklom iz Srbije

7. „Stubovi srpske dijaspore u Francuskoj“ – aktivna, verna i zračeća zajednica

Posebno se osvrnuo na rad udruženja Svi Srbi u Parizu koje aktivno radi na integraciji, očuvanju identiteta i jačanju srpsko-francuskog prijateljstva. Saša Pešić je na kraju zaključio:

„Jer iznad brojeva, govora i generacija, ostaje istina koju vreme ne menja: između Francuske i Srbije postoji retka veza, rođena u rovovima rata, odrastala u amfiteatrima znanja i sazrela u srcima naroda. Ta veza nije savez slučajnosti, već bratstvo duše, kovano žrtvom, poverenjem i uzajamnim poštovanjem. To su ona prijateljstva koja istorija slavi, koja narodi neguju i koja će budućnost nastaviti – jer se ne zasnivaju na interesu, već na lojalnosti i zajedničkom idealu slobode.

Nasleđe koje slavimo je živo i nosi nadu, rušeći predrasude i barijere u ime slobode, jednakosti i bratstva koje nas ujedinjuju.“

Živela Francuska! Živela Srbija! Živela Republika Srpska! Živelo besmrtno prijateljstvo između naša dva naroda! Kosovo je Srbija!“

Senator Durox je uručio medalju Senata ambasadorki Bosne i Hercegovine u Francuskoj, Bojani Kondić Panić, dok je medalju dodeljenu ambasadorki Srbije Ani Hrustanović (koja je bila opravdano odsutna) preuzela konzulka Anđelka Šimšić.

Konferencija u francuskom Senatu bila je mnogo više od simboličnog skupa – bila je politički, kulturni i istorijski čin potvrde srpsko-francuskog prijateljstva. Poruka iz Pariza je jasna: istina o Srbiji živi, srpski narod nije sam, a srpska dijaspora ima snagu, ugled i reč koja se čuje i poštuje.

Kosovo je Srbija. Pariz je čuo. Svet neka zna.