Zemljotres na svetskim trištima kapitala, valuta i robe, zbog pandemije koronavirusa, traje već tri meseca. Izazvao je, verovatno, najrazorniju rasprodaju aktiva od Velike depresije. Cifre su zapanjujuće.
Na svetskim berzama zbrisano je 15 biliona dolara vrednosti akcija, cene nafte su pale za 60 procenata, a tržišta u usponu, poput Brazila, Meksika i Južne Afrike, beleže pad njihovih nacionalnih valuta za više od 20 odsto.
Volatilnost i pritisak na tržištima korporativnog zaduživanja pojačala su strahovanja da bi mogli da propadnu čitavi sektori – isparila je gotovo polovina vrednosti akcija avio-kompanija, a ekonomije koje su već u padu suočavaju se sa novim talasom krize državnih dugova, piše Rojters.
Giljotinu nije izbegao ni Volstrit, gde je zabeležen sunovrat Dau Džonsa za 22 posto i indeksa S&P 500 za 24 procenta, azijsko-pacifički MSCI, koji meri vrednost akcija na berzama 49 zemalja, izgubio je skoro 25 odsto vrednosti, dok se londonski FTSE stropoštao za 27 odsto.
Ilustrujući intenzitet udara koji svetske berze trpe, britanska agencija navodi da je rekordni kvartalni pad vrednosti na Volstrita iznosio 40 procenata 1932. usred Velike depresije, te da činjenica da su indeksi S&P i Dau pre samo mesec dana bili na rekrodnim nivoima svedoči o tome da je ovog puta pad bio brutalniji.
Akcije u Kini, koju je virus prvo pogodio, relativno su dobro prošle s padom od samo 11 odsto u dolarskoj protivvrednosti, ali su posledice na drugim velikim tržištima u usponu pogubnije pošto su njihova glavna tržišta robe u valutama u kolapsu. Ruske akcije, koje su prošle godine bile na čelu liste dobitnika, potonule su za 40 procenata u dolarskom iznosu, berza Južne Afrike, kojoj je u petak oduzet investicioni kreditni rejting, pala je u istom pocentu, ali je najgore prošao Brazil sa sunovratom vrednosti akcija od 50 posto.
Veliki deo ovakvih negativnih rezultata, duguje se žestokim volatilnostima na valutnom tržištu. Sve tri navedene zemlje beleže ove godine pad vrednosti njihovih valuta za više od 20 odsto, što je takođe povezano s kolapsom cena na robnim berzama.
Severnomorska nafta „brent“ pala je za 62 procenta u prva tri meseca ove godine na samo 25 dolara za barel. Na to, dosuše, nije uticala samo kriza sa koronavirusom, već i razdor između članica Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i Rusije u pogledu potrebe za dodatnim smanjenjem proizvodnje.
Cene industrijskih metala poput bakra, aluminijuma i čelika opale su za 15 do 22 posto, a neki poljoprivredni proizvodi kao što su kafa i šećer potonuli su za 17, odnosnoi 10 procenata, respektivno. Zbog ovolikih turbulencija na tržištima kapitala, investitori intenzivno tragaju za sigurnim utočištima, kako njihov novac ne bi gubio vrednost. A, da li ima takvih „skloništa“? Da, ali ne mnogo.
Šansu vide u ulaganju u akcije Amazona i Netfliksa koje su porasle za 10 i za 2,5 odsto, respektivno , kao i u nekim kompanijama medicinske opreme koje takođe jačaju. Ultra sigurne američke državne obveznice su se oporavile 13 procenata nakon što su Federalne rezerve srezale američke kamatne stope praktično na nulu.
Dolar je od početka godine vrtoglavo skočio prema valutama tržišta u usponu a ojačao je i u odnosu na glavne svetske valute, mada je u poslednje dve nedelje popustio tako da će kvartal završiti jači za samo dva odsto prema vodećim rivalima. Japanski jen, drugo tradicionalno sigurno utočište među valutama, beleži rast prema dolaru od 0,4 procenta u prvom tromesečju, dok je švajcarski franak oslabio prema dolaru, ali je, s druge strane, snažno ojačao prema evru i mnogim drugim valutama.
Da li će april doneti toliko željeno olakšanje? Investiciona banka „JPMorgan“ procenjuje da će koronavirus gurnuti svetsku ekonomiju u minus od 12 procenata u prvom kvartalu, a pandemija se i dalje brzo širi i drži u karantinu velike delove globalne ekonomije, tako da je malo verovatno da će u drugom tromesečju biti puno lakše, zaključuje britanska agencija.
