U Rusiji je objavljena delimična mobilizacija jer, kako ocenjuje za Sputnjik ruski vojni istoričar Jurij Knutov, Amerikanci su uveliko počeli da razmeštaju svoje divizije u baltičkim zemljama, a osim toga, postoji pretnja i od razmeštanja NATO trupa u blizini granica ruske države.
Zbog toga će se, prema rečima stručnjaka, u Donbas poslati isključivo rezervisti, koji su pre svega služili vojni rok i imaju ratno iskustvo. Oni će biti zaduženi da štite kako suverenitet i teritorijalni integritet Rusije, tako i narod na oslobođenim teritorijama.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je da će za potrebe delimične mobilizacije biti pozvano 300 hiljada rezervista, što je oko jednog procenta ukupnih mobilizacionih resursa ruske vojske.
Zaštita otadžbine i bezbednost naroda
Prema rečima Knutova, cilj mobilizacije je, zaštita otadžbine, njene teritorije i ruskog naroda.
– U Ukrajini se sprovodi četvrti talas mobilizacije. Osim toga, postoji pretnja razmeštanja NATO trupa u blizini granica ruske države – u baltičkim državama, Poljskoj, Rumuniji… Amerikanci su već počeli da razmeštaju svoje trupe i divizije kako u baltičkim zemljama, tako i u Poljskoj. Kao rezultat toga, postoji opasnost da će se na zapadnim granicama Rusije stvoriti najmoćnija grupacija NATO bloka i ukrajinskih oružanih snaga – objašnjava sagovornik Sputnjika.
Rusiji, kako kaže Knutov, nije preostalo ništa drugo, osim da sprovede delimičnu mobilizaciju.
– Konkretno, sprovođenje delimične mobilizacije od 300 hiljada vojnika, odnosi se na ljude koji će biti zaduženi da štite teritoriju Rusije. Ako posle održavanja referenduma, oslobođenje teritorije uđu u sastav Rusije, granica naše zemlje će se ozbiljno proširiti. Pošto je činjenica da Ukrajina, uz podršku NATO-a, planira da zauzme ne samo Hersonsku i Zaporošku oblast, Lugansku i Donjecku Narodnu Republiku, već i Krim. Zbog toga, potrebno je povećanje vojske i zaštita svih ovih teritorija – konstatuje stručnjak.
Ko će biti poslat u Donbas
Mobilizacija se, kako objašnjava Knutov, ne odnosi na studente koji studiraju na univerzitetima, ljude koji imaju zdravstvene probleme, niti na one koji trenutno služe u vojsci. U Donbas će, pre svega, prema rečima stručnjaka, biti poslati rezervisti.
– Ovo su ljudi koji su služili u vojsci. Oni imaju mnogo iskustva i određenu vojnu specijalnost. To mogu biti artiljerci, vozači, mitraljesci, minobacači… Sve zavisi ko je od njih u ovom trenutku najviše potreban u sprovođenju specijalne vojne operacije. Prednost se daje ljudima koji već imaju puno iskustva u borbenim dejstvima. Na primer, onima, koji su služili vojni rok u Siriji – konstatuje naš sagovornik.
Pre odlaska u Donbas, Knutov naglašava, da će rezervisti morati da prođu lekarske preglede, a zatim i dodatnu vojnu obuku.
– Lekarska komisija utvrđuje zdravstveno stanje rezerviste. Na tim pregledima će, osim lekara, prisustvovati i predstavnici vojne jedinice, kao i lokalne vlasti. Oni zajedno određuju na kom mestu rezervista treba da bude: u pešadiji, tenkovima, desantnim trupama…Osim toga, rezervisti prolaze dodatnu obuku koja traje mesec dana da bi obnovili znanja i veštine koje su stekli tokom služenja u vojsci. Nakon toga, oni se šalju ili kao pozadinske jedinice ili direktno u regione u kojima se vode borbena dejstva – objašnjava sagovornik, ističući će na bojište isključivo biti poslati oni koji se dobro pokažu tokom obuke.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
