Ko je sledeća američka meta? Neka se spreme Kuba, Panama, Kolumbija, Meksiko i Brazil

Posle invazije na Venecuelu, američki predsednik Donald Tramp namerava da potčini celu Latinsku Ameriku a na meti brutalnih kolonijalnih udara vrlo brzo bi se mogli naći i Kuba, Panama, Kolumbija, Meksiko i Brazil, kaže za Sputnjik bivši ambasador Srbije u Meksiku Dušan Vasić.

A nakon niza poraza koje je doživeo u Ukrajini i na Bliskom Istoku, Donald Tramp je krenuo ka Latinskoj Americi jer smatra da mu je to najmanje bolno i da tu neće povrediti druge evropske sile, pa čak ni velike sile Rusiju i Kinu, iako je Kinu već povredio preko Venecuele, smatra Vasić.

Poluvekovna opsesija – potčinjavanje Venecuele

Tramp je još u prvom mandatu nameravao da ojača poziciju SAD u Latinskoj Americi i pokušavao je ono što prethodnih šest predsednika nije uspelo – da potčini Venecuelu iz prostog razloga što je bogata sirovom naftom, podseća Vasić.

A za SAD je Latinska Amerika zona uticaja još od vremena tzv. Monroove doktrine koja je bila usmerena protiv zemalja Zapadne Evrope koje su tada imale kolonijalne posede u Latinskoj Americi, a to su Francuska, Danska, Holandija, Velika Britanija i Španija, dodaje Vasić.

„Međutim, Tramp je polazeći od toga stvorio nešto drugo a imao je i stalnu opsesiju da mora potčiniti Venecuelu zbog njenih ekonomskih kapaciteta, jer poseduje i zlato, boksit, srebro i druge rude, neke od najtraženijih na svetskom tržištu. Mnogi pre njega su to pokušavali i polomili su zube. Prvi koji je pokušao bio je predsednik Ričard Nikson još 1974. godine. Tada je napravljena jedna strategija koja je potpuno istovetna ovome što je Tramp sad uradio, a to je strategija da se zaposednu nacionalna bogatstva Venecuele kojima bi Amerika upravljala u sopstvenu korist.“

Venecuela je 2024. godine uzela kredit od Kine u vrednosti od 60 milijardi dolara kog je morala da otplaćuje izvozom nafte što je bio pravi udar na američki petrodolar, jer je Venecuela počela da prodaje naftu za juane i to je Amerikancima bio trn u oku, ističe Vasić.

Kaubojske pretnje

SAD su odavno uvele praksu da državama iz svog okruženja daju sredstva za borbu protiv droge, prvo za šest država Srednje Amerike, pa onda i Panami, Kolumbiji, Ekvadoru, Gvajani, Venecueli pre dolaska Čaveza na vlast i Brazilu u vreme Bolsonara, podseća Vasić.

Međutim, kad je predsednik Kolumbije Gustavo Petro ocenio intervenciju u Venecueli kao zločin i kriminal, istog časa Tramp je doneo odluku da ukida svaku pomoć njihovoj borbi protiv kartela drogom koji su se pojavili na kolumbijskoj teritoriji, dodaje Vasić.

„Dakle, njega uopšte ne interesuje da li tamo ima droge ili ne, njemu je stalo da tu zemlju podredi svojim interesima. Onog trenutka kada je Tramp primio vrlo oštru kritiku od kolumbijskog predsednika on je to doživeo kao ličnu uvredu i odmah je na jedan zaista neprimeren, nedržavnički, klasičan kaubojski način zapretio: Pazi se Petro, ti si sledeći! Po članu dva Povelje Ujedinjenih nacija bilo kakva pretnja upotrebom sile u međunarodnim odnosima između suverenih država apsolutno je zabranjena i kažnjiva. Ali Tramp je sebi dozvolio da zapreti s jedne strane Kolumbiji, a s druge strane i Meksiku. Kao što preti i ostalim zemljama. Zapretio je i Panami da će uzeti Panamski kanal. Dakle, on već pomalo gubi orijentaciju. Sve bi hteo, a ne može da postigne.“

Afera Epstin – Trampov „rat protiv istine“

A desila mu se i afera Epstin koja ga je moralno diskreditovala tako da je sada u sličnoj situaciji kao Bil Klinton u vreme afere Levinski koji je tu aferu „gurnuo pod tepih“ i krenuo u suludu invaziju protiv SRJ i napravio jedno veliko zlo, podseća Vasić.

„I Tramp na neki način doživljava to poniženje provlačenjem kroz opskurnu štampu i tabloide, jer se tu videla i njegova uloga i pokazalo se da on ipak ima i svoje moralne nedostatke. I zaista posle ove intervencije on više nema šanse da dobije Nobelovu nagradu za mir.“

Na udaru Trampa mogao bi se naći Meksiko iz kog dolazi najveći šverc droge u SAD, na šta ukazuje njegova uvredljiva i potpuno netačna izjava da Meksikom vladaju karteli, a ne vlada predsednice Klaudije Šajnbaum što je nedopustivo, smatra Vasić.

Brazil kao Trampov „najveći zalogaj“

Poseban problem za Trampa je Brazil, najveća država Latinske Amerike koja je promenila politiku kad je Lula da Silva postao predsednik i napravio distancu od SAD sa kojima se njegov prethodnik Žair Bolsonaro bio toliko uvezao, da je planirao i uvođenje dolara, dodaje Vasić.

„Međutim, sasvim je druga politička i međunarodna pozicija Lule da Silve. On je ušao u BRIKS i tamo je našao prave partnere za saradnju na demokratskim i dobronamernim osnovama, ukupnu korisnu saradnju za sve države učesnice, bez ratova i sukoba. I Amerika na takav Brazil više ne može da utiče niti da tamo bude prisutna kao što je bila u vreme Bolsonara“, zaključio je Vasić.

SAD su u subotu, 3. januara oko 2 sata posle ponoći po lokalnom vremenu, u vojnoj akciji u Karakasu uhapsile predsednika Venecuele Nikolasa Madura i njegovu suprugu Siliju Flores.

Posle intervencije Tramp je više puta izjavio da su Sjedinjene Države gazde u Latinskoj Americi i da slične intervencije nisu isključene ni u drugim „neposlušnim“ latinoameričkim državama.