Kamena knjiga nezaborava

Za širu javnost Obrenovac je epicentar katastrofalnih poplava 2015. godine. Međutim, malo je poznato da je ova beogradska opština sa najviše monumentalnih spomenika posvećenih epopeji srpske vojske i naroda u Prvom svetskom ratu, i to na teritoriji cele Srbije. Pritom, u najvećem broju slučajeva to je zasluga upravo potomaka junaka Velikog rata.

Baštinu koja će sećati i potonje generacije ne treba mnogo tražiti jer su u samom centru Obrenovca bista vojvode Živojina Mišića, ali i jedinstven spomenik nosiocima ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima.

Dug istoriji

Samo desetak metara dalje je i spomen-ploča posvećena Arčibaldu Rajsu, zatim spomen-česma kralju Aleksandru Karađorđeviću, spomen-ploča u Prvoj obrenovačkoj gimnaziji gde je tokom rata bilo smešteno 800 ranjenika, od čega je tek pola preživelo. Slično je i sa okolnim selima gde se narod na dostojanstven način odužio precima, i to veličanstvenim spomenicima u Stublinama, Trstenici, Skelama i Konatici…

– Na teritoriji opštine Obrenovac nalazi se dvadesetak spomenika ili spomen-tabli koje svedoče o herojstvu srpske vojske u Prvom svetskom ratu. U najvećem broju slučajeva ti spomenici su izgrađeni zahvaljujući našem udruženju. Međutim, treba istaći da je ta praksa počela nedugo po okončanju Velikog rata – priča Dragan Lazić (76), predsednik udruženja „Vojvoda Mišić“ iz Obrenovca koja deluje u sklopu Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920.

Dobrovoljnim prilozima porodica i ratnih drugova palih u ratovima protiv Turaka, Bugara i Austrougara, 1925. u Stublinama je sagrađen veliki spomenik sa figurom orla na vrhu na kome su ispisana imena 350 ratnika iz Stublina i Velikog polja. Iste godine spomenik od crnog mermera – jedan od svega tri te vrste u Srbiji, podignut je i u Trstenici u znak sećanja na „ratničku slavu iz doba Velikog rata“. Na njemu su belim slovima ispisana imena 209 poginulih rodoljuba.

Traganje po arhivi

– Naše udruženje je precima počelo da se odužuje sa spomenikom vojvodi Mišiću, koji je podignut zahvaljujući mom prethodniku, a svi drugi su nastali uz moju i asistenciju našeg članstva – kaže Lazić.

Spomenik nosiocima ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima podignut je 2012. Na prednjoj strani je ispisano: „Vaša imena ostaju za sva vremena. Borili ste se kao junaci iz bajke odlikovani za hrabrost.“

Nenad Kovačević (56), jedan od najzaslužnijih u prikupljanju imena tih junaka, kaže da je na početku mislio da će to biti veoma jednostavan posao, a ispostavilo se da spisak svih nosioca još nije kompletiran.

– Naivno sam poverovao da će moj posao biti da prepišem imena nosilaca Karađorđeve zvezde iz nekog dokumenta, ali nije bilo tako. Bilo mi je potrebno nekoliko godina odlaska u razne arhive jer je Obrenovac ranije bio podeljen na beogradski – s one strane Kolubare, i valjevski – s ove strane. Pritom, dosta predratnih knjiga je 1946. konfiskovano ili razbacano po drugim arhivima i muzejima… Uz sve to smo obilazili i sela gde su živeli ti ljudi. Mnogi potomci su se neodgovorno odnosili prema ordenju i drugim uspomenama iz rata, pa smo i tu imali problema. Spisku smo 2014. godine pridružili još desetak novopronađenih imena, ali ni tu nismo završili posao jer se ispostavilo da tih ljudi ima još. Na nama je da svaku tu informaciju ispitamo jer bio bi greh da ostanu neupisani u ovu našu „kamenu knjigu nezaborava“, ali takođe bi bio greh i da se neko nađe na spisku, a da nije nosilac – ističe Kovačević i dodaje da je u prikupljanju građe u dvadesetak obrenovačkih sela shvatao da je svakim novim imenom otkrivao i nove detalje iz veličanstvene istorije Prvog svetskog rata.

Zadivio neprijatelja

– Nije mogao svako da dobije Karađorđevu zvezdu, pa je otuda i svaki od tih nosioca priča za sebe. Izdvojio bih primer mog komšije Bogoljuba Vasiljevića koji je jedinstven slučaj u svetu kao vojnik koji je odlikovan na predlog neprijatelja. Njegov unuk Zoran Vasiljević živi u Bariču i i dalje traga za imenom tog austrougarskog oficira. Ono što nas sve boli jeste da se za ovaj slučaj mnogo više interesuju austrijski istoričari, nego naši – kaže Kovačević.

Vasiljević je orden zaslužio tako što je u ime srpske vojske tokom Kolubarske bitke otišao kod zapovednika austrougarskih trupa kako bi izdejstvovao primirje da bi se sa ratišta izveli ranjeni. Taj oficir mu je rekao da nema potrebe da se trude, jer će oni ionako uskoro doći do Niša. Vasiljević nije časio časa i kao iz topa mu je odgovorio: „Možda ćete biti, ali vi ćete tada biti moj zarobljenik.“ Tako se i dogodilo, a ovaj nepoznati austrougarski oficir je ovo ispričao u Generalštabu kao jedan od zarobljenih oficira.

Predsednik udruženja „Živojin Mišić“ kaže da takvih priča ima bezbroj i da je od ključne važnosti da sa njima budu upoznate i mlade generacije.

– Nažalost, to se ne događa. Nije za to toliko kriv obrazovni sistem, koliko nastavnici koji imaju mogućnost da ove lepe priče iz naše istorije podele sa svojim učenicima ili tako što bi se organizovale tematske ekskurzije – naglašava Lazić.

Junaci iz bajke

Nenad Kovačević ističe da nimalo slučajno nisu na spomeniku isklesali da su pali junaci iz Prvog svetskog rata „junaci iz bajke“.

– To je definicija kojom je srpsku vojsku opisao austrougarski general August fon Mekenzi kada su ga srpski vojnici zarobili. On je rekao da su pravi junaci rata bili obični seljaci sa padina Posavine – naglašava Kovačević i dodaje da su zahvaljujući ljudima dobre volje spomenik čija je vrednost oko 12.000 evra platili tri puta manje.

– Hteli smo i da kamen ima simboliku, pa smo išli u kamenolom Mačkov kamen. Kada smo ispričali zbog čega nam treba, dali su nam besplatno. Upravo od tog kamena je izgrađen i Mauzolej na Zejtinliku.

Sećanje na Rajsa

Naši sagovornici podsećaju da je čuveni švajcarski naučnik boravio u Obrenovcu cele 1914. godine. Bio je smešten na spratu restorana koji se tada zvao „Kafana Antonijević“.

– Meštani ga pamte kao veoma ljubaznog čoveka koji je imao strpljenja svakoga da sasluša. Istovremeno, bio je direktan svedok Cerske i Kolubarske bitke. Posebno se iz tog perioda ističu njegovi izveštaji o zlodelima koje su austrougarski vojnici činili.

Novi poduhvat

U saradnji sa obrenovačkim vlastima udruženje „Živojin Mišić“ planira da uđe u projekat izgradnje spomenika svim nosiocima Albanske spomenice sa teritorije ove opštine.

– Do sada smo pronašli imena 105 nosioca te spomenice, ali ni taj spisak nije kompletan. Naime, reč je samo o ljudima koji su plaćali članarinu, a ipak je mnogo više bilo onih koji to nisu činili.

– Zbog toga smo podneli zahtev Opštini da uputi dopis svim mesnim zajednicama da naprave spiskove svih onih koji su učestvovali u Prvom svetskom ratu. Iz tog broja ćemo onda istražiti i koliko je nosilaca spomenice, jer maltene su svi prešli Albaniju – otkriva Lukić i dodaje da je ideja da postolje tog spomenika bude opanak.

– Nije srpski vojnik išao u rat u cokulama ili čizmama, već u opancima.

Sve manje članova

Dragan Lazić, predsednik opštinske organizacije „Živojin Mišić“, kaže da je ovo udruženje sve do poplava imalo ne samo mnogo više članstva, već i „izdašne“ sponzore.

– Tada su nas pomagali i Elektrane, Kop, mnogi privatnici, ali i naše članstvo. Međutim, nakon poplava se sve preokrenulo. Ljudi su i dalje opterećeni katastrofalnim posledicama, još se život nije vratio u normalu. Istovremeno, mi smo pre poplava imali oko 800 članova, a sada ih je jedva 30. Mnogi zbog poslovnog angažmana više nemaju vremena, drugi su se odselili… Što reče jedan moj član: „Kada ova knjiga bude pala na dva slova, zaklopićemo knjigu.“ Boriću se koliko mi godine i zdravlje to budu dozvolile – kaže Lazić.

I održavanje košta

Lazić sa suprugom poslednjih godina jedini održava brojne spomenike po Obrenovcu i okolini.

– Moja penzija je 40.000 dinara, ali se ne žalim. Nije to neki veliki izdatak, a kada zaškripi tu je i ženina penzija, pa se snađemo.

Naš sagovornik kaže da mu je sad već prešlo u naviku da tokom nedelje prođe sva mesta u centru Obrenovca gde se nalaze spomenici, a da spomenike van centra obilazi ređe.

On ipak priznaje da je zbog besparice proredio odlaske u druge gradove u Srbiji kada se obeležavaju značajni datumi iz Prvog svetskog rata.

Pola miliona siročića

Nenad Kovačević, član udruženja iz Obrenovca, kaže da su srpski istoričari detaljno ispitali sve detalje vezane za Prvi svetski rat, ali da bi javnost trebalo da bude mnogo bolje informisana o mnogim pojedinostima.

– Šira javnost ne samo što ne zna da je Srbija posle Velikog rata imala gotovo pola miliona siročića, bez jednog ili oba roditelja, već i više od 300.000 žrtava tifusa koji su Srbi dobili od zarobljenih austrougarskih vojnika. Čak ni Obrenovčani ne znaju da u Mislođinu još postoje rovovi u tri reda iz Prvog svetskog rata koji su se prostirali sve do Lazarevca – ističe Kovačević.

Dum-dum meci

Mada šira javnost veruje da su čuveni dum-dum meci izum nastao posle Drugog svetskog rata, Kovačević ističe da postoje dokazi, uključujući i municiju, koji potvrđuju da je austrougarska vojska koristila dum-dum metke prilikom napada na Srbiju.

– Na to ukazuju i obdukcioni nalazi Arčibalda Rajsa. Takođe, malo je poznato da je austrougarska vojska prvi put bojne otrove iskoristila u Zabrežju nakon okupacije Beograda. Naime, kada je prestonica pala, Obrenovčani su punih šest dana držali pozicije oko ovog sela. Na kraju ih je iz rovova isterala voda, ali i artiljerijska municija koja je u sebi sadržala i bojne otrove – navodi Kovačević.