Kako je Tesla postao Gregor

Pre nekoliko dana na njenoj sceni je izvedena opera „Munje“, rađena prema istoimenom romanu i libretu Žana Ešenoza (muzika Filipa Ersana, u režiji Klemen Ervje-Ležer). Nažalost, zajednički imenitelj srpskih gledalaca glasi – ljutnja.

Upravo tako, jer kako objasniti da se u operi oslikava život legendarnog genija Nikole Tesle, da su program i katalog ispunjeni fotografijama srpskog naučnika i detaljima iz njegovog života (na šta smo ponosni), ali i da mu je u toj operi dato ime Gregor. I sve druge ličnosti su, takođe, preimenovane, a zadržano je samo ime Tomasa Edisona. Kako bez mrgođenja prihvatiti programe i katalog, kao i kompletan sadržaj opere o našem velikanu, a da on nije – Nikola, već je neki – Gregor? Možda je nepominjanje imena način izbegavanja plaćanja tantijema (porodici, Fondaciji, Muzeju ili slično), ali pri tome trošiti Teslino delo i život, ipak je, najblaže rečeno, nekorektno.

Eto, to je osnovni rezime novokomponovane opere, autorski i izvođački u potpunosti francuske, ispraćene burnim aplauzom pune sale, uz osrednje ocene kritika. I ponavljamo, ovo delo je izazvalo ogorčenost naših ljudih. Ipak, zemljaci su operu odgledali i odslušali sa znatiželjom, ponešto i novo saznali, posebnu naklonost iskazali prema baritonu Žanu Kristofu Laniesu, elegantnom, nenametljivom, skromnom i dobro pogođenom liku, Teslu nam je oživeo.

Susret sa vanzemaljcima

Dodajmo i ovo – Opera Komik je prvo osvetljeno pozorište u Evropi i šta ima normalnije nego da naruči i ugosti kreaciju posvećenu naizmeničnoj struji i njenom pronalazaču. „Rođen sam pod munjama“, na pozornici peva Gregor (Tesla), a i munjama nadojen obasjavao je celi svet, zato se u operi i nazdravlja elektricitetu.

Scenu čini dekor na točkovima, levo, desno, napred, nazad pomeraju ga tehnički radnici, pa se vide njujorški neboderi, božićna noć sa jelkom, potkrovlje hotela Njujorker gde Tesla i završava svoj život, siromašan iako je bio jedan od najumnijih ljudi u postojanju sveta.

– Vidite čoveka koji je došao, on blista, on osvetljava – tako u operi opisuju Gregora (Teslu).

Kroz svoje pevanja on objašnjava da su munje dar Boga, tu energiju hoće da transformiše, „ima mnogo projekata u glavi“, sve je namenio drugima, ne za pare, već za dobro čovečanstva. Kako uz prirodni dar poseduje i božansku moć, Tesla očekuje susret sa vanzemaljcima.

Naučnik Tomas Edison je prikazan kao sujetan, ljubomoran, majstor za smicalice, negativac koji veličajući sebe s prezirom najavljuje: „Gregor (Tesla) će u zaborav.“

To se nije dogodilo, naš (istina, i američki) Tesla je ubrzao vreme i uprkos svemu, nemaštini i krađi izuma, ostao je stamen, ponavljajući: „Slediću svoj put“. Za posao mu je bila potrebna tišina, a kako „nem više na koga da računam, osim na svoju snagu“, odgurnut, opredeljuje se za preseljenje u Kolorado, predat okrutnoj samoći. Ne zna kad spava. Radi, stvara. Govori: „Ptice su uvek moja krila. Vi, koje pevate, vi koje letite. Bolje me razumete od ljudi.“

Emotivne iskre

Golubovima Gregor (Tesla) govori svoje tajne, da bi predosećajući kraj, najavio:

– Kad me poslednji golub napusti, neću više ništa imati na ovom svetu.

I priznaje Gregor (Tesla):

– Svaka nada je ugašena. Hoću da spavam, konačno!

Naučnik-genije, ponosni stranac, čudak, egocentrik, „pesnik nauke“, preminuo je u 87. godini, na Božić, sedmog januara, u hotelu Njujorker, na 33. spratu u sobi 3.327. Sobarica ga je našla, poslednji golub bio je uz njega. U nekim memoarima piše da je Tesla tačno znao trenutak smrti, pa je obukao crno odelo, legao i zaspao zauvek.

Francuska opera „Munje“ veliča Teslu, pardon, Gregora, a u dramaturške zaplete ubacuju ljubav novinarke Elze i Etel, supruge njegovog dobrodušnog prijatelja Normana. Ne, Tesla je za celibat, smatrajući da bolje utiče na njegovo stvaralaštvo, a stvarao je mnogo, 700 patenata (mnogi su mu pokradeni) od kojih je 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata.

Opera „Munje“ je omaž „čoveku koji je izumeo 20. vek“, koji je „Prometej 20 veka“, a na našu radost ubačene su primese melosa i ritma balkanske muzike. Publici se dopalo, dopalo bi se i Srbima da je Tesla – Tesla, a ne – Gregor.

Spavao samo dva sata

Tesla je govorio srpski, engleski, nemački, italijanski, francuski, češki, mađarski, slovenački i latinski jezik. Nazivali su ga „ludim naučnikom“, pozlilo bi mu kad vidi kajsiju, za ručkom je izračunavao zapreminu tanjira, šolje i činije… Ako bi počeo da čita knjigu u nastavku bi morao da pročita sva dela tog pisca. Brojao je svoje korake i pretvarao u prosečnu brzinu, na ženama nije podnosio nakit, pogotovo biserni, ni pomodarske frizure, mrzeo je da dira kosu. Bio je opsednut brojem tri, a toliko je salveta trebalo da bude na stolu, ruke je prao tri puta, obilazio kuću tri puta, živeo na 33. spratu. Preosetljivog sluha grmljavinu je mogao čuti na udaljenosti od 800 km. Dovoljna su mu bila samo dva sata sna. I neizmerno duhovit, uživali su u njegovom društvu. Bio je veliki prijatelj sa Markom Tvenom…

Matica u srcu

U Smiljanu, u Lici, 10. jula 1856. godine, dok su munje šarale nebom, na svet je došao Nikola Tesla, majka je ponavljala da je „dete svetlosti“. Protekom godina stekao je univerzalnu slavu, a i preko okeana ostao je Srbin, maticu nikad nije zaboravio. U Beogradu, na svom jedinom susretu i predavanju, poručio je studentima:

– Podržite znanjem i radom slavu Srpstva u svetu!

Sve prevare Tomasa Edisona

Tomas Edison je zaposlio i izrabljivao Teslu, krao mu ideje, obećao ugovor na 50.000 dolara, pa izigrao („Tesla, vi ne razumete naš američki smisao za humor“), u zamenu mu ponudio deset dolara sedmično tokom naredne 53 godine. Tesla je dao otkaz.

Sam je stvarao nezamislivo, a po odlasku na večni počinak, Amerikanci su preuzeli sve njegove lične stvari i dokumente proglasivši ih vrhunskom tajnom, strogo poverljivom.

Tri veka postojanja

Pariska Opera Komik (1.200 mesta), u srcu Grada svetlosti, 2015. slavila je 300 godina postojanja. Ima impresivnu istoriju, poznata je po praizvedbama slavnih opera – „Kći puka“, „Prokletstvo Fausta“, „Minjon“, „Karmen“, „Hofmanove priče“, „Lakme“, „Manon“, „Pepeljuga“…

Svetlost celog sveta

Veća grupa Srba pratila je operu „Munje“. Ovakva su im viđenja:

„Po ovome što smo čuli zaključuje se da je Tesla svetski čovek, šteta što je samo jedanput pomenuto ime Srbin. I bolje bi bilo da su ‘Munje’ drama, a ne opera.“ (Jasna Marjanović)

„Muzika mi se dopala, od izvođača najviše Tesla, odnosno Gregor.“ (Ljubica Burgić)

„Ipak je ovo više opera, nego njegov život.“ (Jelena Lami)

„Ne volimo što su promenili Teslino ime. A, nismo znali za golubove.“ (Mila i Maksim Tomić, Anđela Duval-Lazić i Angelina Lalović, učenici)

„Muzika je najbogatija i najslikovitija, libreto osrednji, likovi nisu dovoljno razrađeni, a na bazi umetničke slobode, scenske adaptacije i ugođaja gledaoca uvedena je romantika.“ (Vojin Jagličić)

„Ja i Nikola Tesla smo u velikoj ljubavi, bila sam u Kanadi, na Nijagari, gledala Tesline turbine, napisala o tome pesmu, a ne dopada mi se što se, za razliku od Edisona, nije pomenulo Teslino ime.“ (Dana Dodić)

„Lepi su ubačeni dodaci srpske muzike.“ (Anica Tomić)

„Nema Teslinog imena, užas!“ (Božica Duval Lazić)

„Sve super, a nigde Teslinog imena.“ (Suzana Lalović)

Francuzi su rekli ovo:

„Naučnik je koji je išao ispred svog vremena, takvi u svom vremenu ne mogu biti shvaćeni.“ (Dominik Bešu)

„Istorija teška, a svetlost je celog sveta.“ (Fransoa Lami)