Film „Bitka na Neretvi“ sponzorisala je vlada tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Iznos budžeta nikada precizno nije utvrđen. Pominje se rastegljiva cifra od 4,5 do 12 miliona dolara! Ovaj gornji iznos je proračun američkih filmskih stručnjaka, i kad bi se prevela u današnje novce cifra bi prešla 80 miliona dolara!
Kada bi zafalilo novca, Bulajić je Batu Živojinoviću i Borisa Dvornika vodio sa sobom po državnim preduzećima tražeći pare. Rukovodioci radnih zajednica nisu odoleli šarmu dvojice popularnih glumaca. Samo bi pitali: „Koliko?“ Čak 58 tadašnjih državnih firmi učestvovalo u njegovom finansiranju.
Zanimljivo je da je Dvornik snimao film u vreme služenja vojnog roka, pa je za razliku od srpskog kolege prošao bez honorara. Dvorniku je ovaj angažman, kao i brojnim statistima iz JNA, bio deo vojne obaveze.
Tadašnja Jugoslovenska narodna armija za potrebe filma obezbedila je vojnu mehanizaciju i 10.000 aktivnih vojnika, od kojih 3.000 direktno za scene snimanja.
I dok se štedelo na naknadama za statiste, ostalo je zabeležno da je Neretva peti najskuplji filmu svih vremena van engleskog govornog područja.
I pored ovakve finansijske konstrukcije i činjenice da su sve republika bili angažovane na ovaj ili onaj način u stvaranju ratnog spektakla, reditelj Veljko Bulajić, inače poreklom iz Crne Gore, tvrdi da se svuda u svetu „Bitka na Neretvi“, tretira kao hrvatski autorski film. Između ostalog, argumenti su mu bili i ti da su na sve važnije kreativne procese u filmu „presudno uticali Hrvati“. Tu je ubrajao sebe, pisca scenarija Ratka Đurovića, scenografe Dušana Jeričevića i Vladimira Tadeja, kao i direktora fotografije Tomislava Pintera.
Na takvo režiserovo stanovište posebno su bili osetljivi ljudi iz Bosne i Hercegovine. Na podužem spisku producenata, pored Jadran filma, u vrhu su Bosna film i Kinema Sarajevo. U Filmskom centru Sarajevo tvrdili su da poseduju dokaze da je „Bitka na Neretvi“ bosanskohercegovački film i tražili od Bulajića obeštećenje za nematerijalnu štetu zbog neovlašćene prodaje filma.
Toliko su se dve strane namerile da prisvoje film, da je reditelj Bulajić pre nekoliko godina zapretio i Sudom u Strazburu.
Zanimljivo je da su pre godinu dana mediji pisali kako je Slovenački filmski arhiv, u okviru sukcesije između bivših jugoslovenskih republika, od srpskih kolega tražio negativ filma! Ispostavilo se, ipak, da su Slovenci tražili kvalitetnu kopiju jer je i jedna njihova producentska kuća pomogla da „Neretva“ bude snimljena.
Otkud negativ filma u Jugoslovenskoj kinoteci objasnio je njen direktor Dejan Pantelić.
– Sticajem okolnosti Jugoslovenska kinoteka, kao srpski filmski arhiv, poseduje negativ „Bitke na Neretvi“, ali je taj negativ dobijen kao poklon od naših kolega iz Praga. Sam film, bez obzira što se oko prava i dalje spore kompanije iz Hrvatske i Bosne, jeste nešto što s pravom možemo da nazovemo jugoslovenski film.
Srušen pravi most
Za potrebe snimanja uništena su četiri posebno izgrađena sela, jedna tvrđava i koristile su se prave eksplozivne naprave. Srušen je pravi most zbog autentičnosti, ali nijedan kadar tog rušenja nije ušao u film jer se po miniranju podigla tolika prašina da je snimak bio neupotrebljiv. Čuvena scena rušenja na kraju je odrađena uz pomoć maketa.
Zbog upotrebe pravog oružja Bugojno, u kome je snimana scena bombardovanja Bihaća, posle snimanja je izgledao kao posle pravog bombardovanja. Greškom je raznet i pravi trezor sa novcem.
Za Pikasa 12 boca vina
Kao što je jugoslovenska književnost jurila Nobela, tako je i jugoslovenska kinematografija jurila Oskara, najprestižnije priznanje u svetu filma. Te 1969. godine ozbiljno se računalo na ratni spektakl „Bitka na Neretvi“. Nije se štedelo na novcu i resursima, ali i na marketingu. Čak je i najveći slikar 20. veka, čuveni Pablo Pikaso bio angažovan da izradi filmski plakat za englesko tržište.
Original Pikasovog plakata na kraju nije završio ni u jednoj od saveznih institucija niti u Titovom kabinetu. Ostao je kod Veljka Bulajića, koji ga je u neku ruku i platio. Slavni slikar nije tražio novac, već samo 12 flaša domaćeg vina, što mu je režiser i obezbedio.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
