Američki predsednik Donald Tramp u subotu je uputio ultimatum saveznicima u NATO-u, poručivši u pismu da će SAD uvesti „velike“ sankcije Rusiji tek kada se oni obavežu na isto i prestanu da kupuju rusku naftu.
Ispunjavanje Trampovih zahteva predstavljalo bi veliku promenu unutar saveza, a ostaje otvoreno pitanje postoji li uopšte kolektivni interes za preduzimanje takvih koraka, piše CNN.
„Spreman sam da uvedem velike sankcije Rusiji kada se sve zemlje NATO-a slože i počnu činiti isto, i kada sve zemlje NATO-a PRESTANU DA KUPUJU NAFTU OD RUSIJE“, objavio je na društvenim mrežama, citirajući pismo poslano kolegama iz NATO-a.
„Kao što znate, predanost NATO-a pobedi bila je daleko manja od 100%, a kupovina ruske nafte, od strane nekih, bila je šokantna! To uveliko slabi vašu pregovaračku poziciju i pregovaračku moć nad Rusijom. U svakom slučaju, spreman sam ‘krenuti’ kada ste i vi. Samo recite kada?“, dodao je Trump.
Zahtevi za carine prema Kini
On je takođe pozvao članice NATO-a da kao demonstraciju snage značajno povećaju carine na robu iz Kine. Smatra da bi se ruski rat u Ukrajini „brzo“ završio kada bi se preduzeli ti koraci.
„Verujem da će ovo, plus NATO, kao grupa, uvođenjem carina od 50% do 100% na Kinu, koje će biti u potpunosti povučene nakon završetka rata s Rusijom i Ukrajinom, takođe biti od velike pomoći u okončanju ovog smrtonosnog, ali smešnog, rata“, poručio je.
Evropska unija već je uvela zabranu na pomorski uvoz ruske nafte i naftnih derivata, no mnoge zemlje i dalje uvoze ruska fosilna goriva, uključujući tečni prirodni gas.
Tramp je već ranije najavljivao mogućnost dodatnih sankcija, a već je udvostručio carine Indiji na 50% zbog kupovine ruske nafte, priznajući da je taj potez „izazvao razdor“.
Zanimljivo je da u subotnjoj poruci NATO nije spomenuo Indiju, iako je ranije ove sedmice od delegacije EU tražio uvođenje carina i na Kinu i na Indiju. S obzirom na to da je EU u završnoj fazi pregovora o trgovinskom sporazumu sa Indijom, malo je verovatno da bi evropski fukncioneri na to pristali.
Obraćanjem NATO umesto EU, Tramp u svoje zahteve uključuje i Tursku, trećeg najvećeg kupca ruske nafte nakon Kine i Indije, što dodatno naglašava težinu njegovih uslova.
Rusija ne pokazuje znake deeskalacije
U međuvremenu, Rusija ne pokazuje nameru smirivanja napetosti. Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je u subotu presrelo dron koji je ušao u vazdušni prostor te zemlje tokom ruskih napada na Ukrajinu. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio je da je dron delovao u vazdušnom prostoru NATO-a „oko 50 minuta“.
„Ruska vojska tačno zna kuda idu njihovi dronovi i koliko dugo mogu intervenisati u vazduhu. Njihove rute su uvek izračunate. Ovo ne može biti slučajnost, greška ili inicijativa nekih nižih komandanata. To je očito širenje rata od strane Rusije“, napisao je Zelenski na društvenoj mreži „X“.
Ovaj incident usledio je nakon upada ruskih dronova u poljski vazdušni prostor ranije ove sedmice, nakon čega je NATO najavio jačanje bezbednosti svog istočnog krila. Američki državni sekretar Marko Rubio u subotu je upad u Poljsku nazvao „neprihvatljivim, nesrećnim i opasnim razvojem događaja“.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
