Južni tok je mrtav

– Rusija ne može da nastavi realizaciju Južnog toka pošto je Bugarska blokirala gradnju podmorske deonice. Ako Evropa ne želi da realizuje projekat Južni tok, onda i neće biti realizovan – rekao je Putin.

Šef gasnog giganta Gasproma Aleksej Miler bio je još direktniji.

– Južni tok je mrtav. Projekat je zatvoren – glasno i jasno rekao je Miler.

Govorkanja da se od gasovoda odustaje nisu nova. Proteklih nedelja su u više navrata to ponavljali ruski ministar energetike i čelnici Gasproma, ali sve dok presuda nije stigla iz samog Kremlja postojala je nada.

Podsetimo, Rusija je s partnerima iz EU planirala da gasovod Južni tok bude izgrađen od te zemlje, pa po dnu Crnog mora do Bugarske, te Srbije i Mađarske do Austrije. Deonica kroz Srbiju trebalo je da bude duga oko 400 kilometara. Međutim, Evropska unija je insistirala da se Rusija povinuje pravilima tržišnih sporazuma EU koji isključuju mogućnost da snabdevač, transporter i vlasnik infrastrukture bude jedna kompanija, u ovom slučaju Gasprom. Istina, svemu je ponajviše kumovala kriza u Ukrajini i novi hladni rat EU i Rusije, pa je ceo posao propao.

Za Srbiju kao nijednu drugu zemlju u ovom projektu ovo je veoma loša vest iz mnogo razloga. Pre svega, Srbija je jedina u bescenje prodala nacionalnu naftnu kompaniju, dala polovinu skladišta u Banatskom Dvoru, koncesiju NIS u Angoli (koja sama donosi godišnje neto prihod od 200 miliona dolara) i eksploataciona prava s rudnom rentom koju Rusi plaćaju tačno deset puta jeftinije nego u svojoj zemlji. Sve je to bio srpski ulog da gasovod uopšte dobijemo. Posao bi koštao samo u Srbiji oko dve milijarde evra i značio bi puno za građevinsku opertivu, a po operativnosti gasovoda ubirali bismo nekoliko stotina miliona evra od tranzitnih taksi.

Loša vest je srpskog premijera Aleksandra Vučića zatekla u Izraelu. On je tim povodom izjavio da nije srećan zbog Putinove izjave da se na projekat Južni tok stavlja tačka, a još manje je srećan, kako je istakao, što će Gasprom graditi novi gasovod ka Turskoj.

– Srbija nije ničim doprinela donošenju takve odluke. Da li će se sad evrofili i rusofili međusobno optuživati ko je tu zašta kriv? Sigurno je da mi nismo ništa krivi. Srbija je sedam godina uložila u taj projekat. Mnogo truda, mnogo rada od prvih potpisa Borisa Tadića i Vojislava Koštunice – rekao je Vučić.

Odluka Rusije da odustane od Južnog toka sasvim sigurno će pogoditi Srbiju, kaže urednica Balkan magazina Jelica Putniković, pogotovo jer ćemo tako ostati bez alternative snabdevanja gasom preko Ukrajine, gde je situacija i dalje rovita.

– Uz to, gradnja gasovoda koji bi išao od Turske ka Evropi (preko Grčke) da zameni ukrajinski tranzit ruskog gasa, kao i Južni tok, takođe treba da se gradi preko teritorija zemalja koje su članice EU. Dakle, pitanje je da li će i kada biti izgrađen – dodala je Putniković.

Srbija nema mnogo izbora. U sukobu velikih sila ona jedino može biti žrtva, ali je pošteno reći da je sama sebe u tu poziciju dovela loše pregovarajući 2008. godine. Tada je vicepremijer vlade Mlađan Dinkić isticao da "nema nikakvih garancija da će Južni tok ikada biti izgrađen i da Rusi uporno odbijaju da potpišu posebni sporazum o garanciji gradnje".

– Neki članovi Vlade Srbije su mi rekli da time što nećemo tražiti garancije, a prodajemo NIS, čuvamo Kosovo i ubrzavamo put u EU – rekao je Dinkić na sednici parlamenta 12. decembra 2008. godine.

U sadašnjim okolnostima Srbija bi morala da razmišlja o eventualnom raskidu ili redifinisanju famoznog naftno-gasnog aranžmana, što će biti vraški težak posao jer bi nesumnjivo izazvao pogoršanje političkih odnosa Srbije i Rusije.
 

BURNE REAKCIJE U EVROPI

Brisel traži nove dobavljače

Odustajanje Rusije od projekta gasovoda Južni tok potvrđuje neophodnost da Evropska unija diverzifikuje svoje izvore snabdevanja, izjavila je potpredsednica Evropske komisije Kristalina Georgijeva.
 

– Odluka Rusije da obustavi Južni tok i način na koji je to odlučila potvrđuje koliko je diverzifikacija izvora snabdevanja važna za Evropu – rekla je novinarima Georgijeva.
Bugarski predsednik Rosen Plevnelijev veruje da je odluka o Južnom toku u rukama Rusije i da trenutno niko ne može da proceni da li Bugarska dobija ili gubi ovim projektom.

– Bugarska nema ugovor o prihodima iz Južnog toka i trenutno je sve u zoni nekakvih hipotetičkih kalkulacija – rekao je Plevnelijev.

On je naglasio da prihodi iz Južnog toka za Bugarsku nisu garantovani, budući da prethodne bugarske vlade nisu potpisivale ugovore o prihodima, već samo ugovore o troškovima.

Posle odluke Moskve, mađarska vlada je zaključila da će ta zemlja morati da pronađe nove dobavljače da bi osigurala dugoročnu energetsku stabilnost, rekao je mađarski ministar inostranih poslova Peter Sijarto.

– Rusija je imala pravo na takvu odluku i Mađarska prihvata taj stav – rekao je Sijarto, a kao nove opcije da se obezbedi energetska sigurnost spomenuo uvoz gasa iz Azerbejdžana, dodajući da je potrebno istražiti i druge mogućnosti.