Naime, u intervjuu za italijanski dnevnik "Korijere dela sera" po izboru za predsednika, Ivo Josipović je istakao:
"Pregovaraću sa Beogradom o nestalim osobama, suđenjima za ratne zločine i vraćanju opljačkanog kulturnog blaga. Ako prihvate te uslove, nema razloga da se nastavi sa tužbom za genocid".
Tadić: Hrvati da nas poštujuPredsednik Srbije Boris Tadić čestitao je u ponedeljak Ivu Josipoviću pobedu na izborima za novog predsednika Hrvatske. I Tadić je nagovestio mogućnost promene srpskog kursa vezanog za kontratužbu za genocid protiv Hrvatske: "Ne postoji kolektivna krivica i svaki zločinac ima svoje ime i prezime. Zločinci moraju biti kažnjeni za svoja nedela zbog žrtava i njihovih porodica i zbog pomirenja naroda na Balkanu", naglasio je on, i dodao da je uputnije da se sve konfrontacije između država i naroda rešavaju vansudskim postupcima, a u redovnim sudovima zaštite prava žrtava, koje ne smeju ostati zaboravljene. |
Suzdržano sa BosancimaMilan Simurdić, koji je i predsednik beogradskog Foruma za međunarodne odnose, smatra da će po pitanju Bosne i Hercegovine Josipović biti suzdržan i da će više pratiti liniju svog prethodnika Stjepana Mesića, nego protivkandidata Milana Bandića, koji je imao aluzije o trećem entitetu. |
Nije ovo jedini razlog zbog kojeg treba biti uveren u normalizaciju odnosa Srbije i Hrvatske. Bivši ambasador naše zemlje u Zagrebu Milan Simurdić smatra da će Josipović imati proaktivnu politiku u regionu i da će pokušati da unapredi odnose sa komšijama. Što se tiče povlačenja hrvatske tužbe protiv Srbije, Simurdić ističe da Josipović ima mogućnost da pokrene to pitanje, jer mu to dozvoljavaju ustavna ovlašćenja, ali i činjenica da je koautor te tužbe.
"Većina Josipovićevih izjava je bila na tragu da se mnogo toga promenilo i treba pogledati šta je moguće, kao i da je bitna sama ideja tužbe, a ne toliko njena realizacija. Povlačenje tužbe je delikatna diplomatska operacija, ali ne treba očekivati da se može ostvariti pritiskom ili nekim izjavama. Nešto vremena je sigurno potrebno. Tužba neće biti u vrhu Josipovićevih prioriteta, ali će to pitanje biti mnogo važno ako želi pokretanje dijaloga sa Beogradom", rekao je Simurdić u intervjuu za B92.
Pupovac: Takav nam treba
Milorad Pupovac Lider Srba u Hrvatskoj i predsednik SDSS-a Milorad Pupovac smatra da je Josipović ono što treba “šahovničarima“ u ovom trenutku. |
Prema Simurdićevim rečima, kada je Hrvatska bezraložno učestvovala u raspravi o Kosovu, Josipović je rekao da to Hrvatskoj nije bilo potrebno. Simurdić je podsetio da je Josipović tokom izborne kampanje govorio potrebi razvoja odnosa sa komšijama, stabilnosti regiona, privrednoj saradnji, pa se može zaključiti da će želeti da unapredi odnose u budućnosti.
Pozitivno za SlovencePošto izbor Josipovića za predsednika Hrvatske možemo da ocenimo kao značajan događaj za region, naročito za bivše jugoslovenske republike, dobro je znati da Slovenci vide njegov izbor kao pozitivan, mada to ističu bez euforije. |
"Za nas je svaki sagovornik dobrodošao", izjavio je agenciji STA portparol Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Milan Balažič, dodajući da se u Sloveniji nadaju da će s Josipovićem imati kontakt kakav su imali i s predsednikom Stjepanom Mesićem.
Simurdić je zaključio da su izborom Josipovića za predsednika birači u Hrvatskoj potvrdili da ta zemlja želi što prije da se priključi EU, da žele stabilnu Hrvatsku, kao i da se što prije razriješe ključna pitanja kao što je kriminal, korupcija, ekonomske teškoće.
Kompozitor novog kursa
Ivo Josipović Ivo Josipović je rođen 28. avgusta 1957. godine u Zagrebu i profesor je prava, kompozitor i političar. Prava je završio na Pravnom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu 1981, a na Muzičkoj akademiji u Zagrebu 1983. postao je i kompozitor. |
Zvanično predsednikKandidat Socijaldemokratske partije (SDP) Ivo Josipović je, prema obavljenim konačnim zvaničnim rezultatima Državne izborne komisije u ponedeljak 11. januara 2010, na izborima za predsednika Hrvatske osvojio 1.339.385 glasova ili 60,26 odsto, dok je nezavisni kandidat Milan Bandić dobio 888.222 glasa ili 39,74 odsto. Glasalo je ukupno 2.253.570 birača, od 4.495.528 koliko ih ima u Hrvatskoj. Nevažećih listića je bilo 30.547. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
