Kreditiranje Ukrajine na osnovu zamrznutih ruskih aktiva u evropskim zemljama ozbiljno će narušiti poverenje stranih investitora iz država Globalnog juga u Evropu, a posebno u evro, ocenio je počasni profesor politikologije Univerziteta u Kentu u Velikoj Britaniji Ričard Sakva.
„To je ogroman rizik, zato se ranije to i nije radilo. Upravo zbog toga je (Evropska) komisija (pod vođstvom Ursule fon der Lajen) osmislila veoma složen plan da ublaži, smanji taj rizik… Oni su izmislili tu komplikovanu šemu, ali je očigledno da će ona umanjiti pouzdanost Evrope kao sigurne luke za čuvanje suverenih aktiva na Zapadu. To će potkopati i pouzdanost evra kao rezervne valute“, istakao je Sakva za Sputnjik na marginama foruma „Valdaj“.
Kak je naveo sagovornik agencije, plan Fon der Lajenove o korišćenju ruskih aktiva predstavlja „veoma složeni sa pravne tačke gledišta pokušaj ilegalne radnje“. Profesor je istakao da u Rusiji i dalje ostaje velika zapadna imovina, koju njihovi vlasnici ne mogu da iznesu iz zemlje. Tako u Rusiji ostaje imovina italijanskog, francuskog biznisa, britanske naftne i gasne kompanije British Petroleum i drugih.
Sagovornik agencije je ukazao da je deo predstavnika zapadnog biznisa nastojao da održi normalne odnose sa Rusijom i izrazio mišljenje da bi konfiskacija njihovih aktiva kao odgovor na postupke EU bila greška.
„Rusija bi trebalo da održava nivo normalnosti, a ne da preuzima nenormalne prakse zapadnih zemalja“, zaključio je on.
Ranije je nemački kancelar Fridrih Merc u članku za britanski list „Fajnenšel tajms“ predložio da se Ukrajini obezbedi beskamatni zajam od približno 140 milijardi evra koristeći zamrznutu rusku imovinu. Merc je izneo nameru da o ovom predlogu razgovara na neformalnom sastanku lidera EU u Kopenhagenu 1. oktobra.
