Jasenovo draže od Beča

Dok je bio na trećoj godini Veterinarskog fakulteta u Beogradu Stefan Poslanović (31) iz Jasenova kod Despotovca rešio je da vidi kako studiraju u inostranstvu. Na svoju inicijativu, u okviru razmene studenata, Stefan je studije nastavio u Beču. Tačnije, na bečkom fakultetu je proveo samo tri meseca, jedan polusemestar, a nastavu je slušao na engleskom jeziku, što mu nije bio problem, jer dobro vlada njime. Ali, nije imao želju ni da studije završi na bečkom fakultetu, niti da ostane u austrijskoj prestonici. Nije želeo ni u Cirih gde su mu roditelji.

– Rođen sam u Srbiji, naučio sam na našu sredinu, pa nisam mogao da se naviknem na način života u Beču. Tamo društveni život gotovo da uopšte ne postoji. Po završetku posla ideš u stan i priča za taj dan se završava. Vrlo retko možeš da izađeš sa drugarima, jer su svi pretrpani obavezama. Austrijanci ne vole auslendere, kako zovu sve strance. Jedna profesorka mi je rekla: „Šta god ovde bili, vi ste na ić“, što znači da nijedna diploma ne menja njihov odnos prema strancima. Vratio sam se i zbog toga što nisam želeo da moja deca odrastaju tamo, a da sve ono što smo mi stekli ovde neko sutradan proda i da nam zgasne ognjište. I sloboda je mnogo manja nego kod nas – iskren je Poslanović.

Da bi mogao da uživa u toj slobodi, da bude „svoj na svome“, naš sagovornik se prvo vratio u Beograd, završio Veterinarski fakultet, oženio Jelenom i potom vratio se u rodno Jasenovo.

Obrađuje 17 hektara, na kojima proizvodi krmno bilje, kukuruz, ovas i ječam. Kupio je 15 grla ovaca, na koje je ostvario povraćaj od 50 odsto. Iako gotovo da nema slobodno vreme, jer pruža i veterinarske usluge poljoprivrednicima iz okolnih sela, nije se pokajao što se vratio, a nije odustao ni od ideje da sa suprugom, koja je prehrambeni tehnolog, bavi mlečnim ovčarstvom. On će da proizvodi hranu za ovce i brine o njima, a Jelena će da pravi mlečne proizvode.

Iako je većina žitelja Jasenova već generacijama na privremenom radu u inostranstvu, Stefanova majka Biljana i otac Nebojša otišli su tek kada su imali po 40 godina. Bavili su se poljoprivredom, ali kako nisu mogli da prošire imanje i finansiraju Stefanove i studije ćerke Lidije, otišli su u Cirih. Biljana i Nebojša će u Švajcarskoj da rade još četiri-pet godina, jer će Stefanu i Jeleni biti potrebna pomoć, kako na imanju, tako i oko dece. Za sada imaju Nađu (5) i Nikolinu (3), na putu je treće dete, a Stefan kaže da najverovatnije neće biti poslednje.

Stefanova sestra Lidija, koja je završila Šumarski fakultet, pejzažna arhitektura, takođe nije želela da ode u inostranstvo.

Kupio nov traktor

– Zahvaljujući državnim subvencijama, kupio sam nov traktor od 19.000 evra, a aplicirao sam i za utovarivač, rol presu i uvijač bala. Poljoprivredom više ne može da se bavi na staromodan način, koji mora da se menja iz korena. Takođe, svaštarenje ne dolazi u obzir. Država daje mnogo veće subvencije mladima, naročito u startu i mora da prepozna mlade koji žele da ostanu na svojim imanjima i da im omogući da stanu na noge. Eto, ja sam zahvaljujući subvencijama posle tri decenije uvezao novu poljoprivrednu mašinu u dvorište. Ima i „ozbiljnijih“ traktora, jer u Vojvodini poljoprivrednici rade sa mašinama od 90 000 evra – ocenjuje Poslanović.

Francuska rasa uz pomoć države

Ovaj vredan i veoma ambiciozan mladić, planira da uveze 30 ovaca francuske rase lakon, koje daju duplo više mleka. U pregovorima je sa bračnim parom iz Hrvatske, koji imaju farmu ove rase ovaca, koje nema samo u Srbiji i Crnoj Gori.

– U Italiji se, na primer, od tog mleka proizvodi jedan od najlepših sladoleda, jer je punomasno mleko sa 7-8 procenata mlečne masti, dok kravlje ima od 3,8 do 4,2 procenta. Od tog mleka proizvodi se i najskuplji sir na svetu, kod nas poznatiji kao buđavi sir. Znači, mogućnosti su velike, ali je potrebna pomoć države da bi se ta grla uvezla u našu zemlju – zaključuje naš sagovornik.