Jadar je uvek voleo slobodu

Dok je fašistička Nemačka gazila Evropu, poslednjeg dana avgusta 1941. godine u Loznicu je stigla sloboda zahvaljujući Veselinu Misiti, potpukovniku Vojske Kraljevine Jugoslavije, koji je predvodeći 300 ustanika oslobodio tadašnju lozničku varoš ne mireći se sa okupacijom. Tom datumu, kada je Loznica bila prvo veće oslobođeno mesto na starom kontinentu i kada su nemački vojnici pokazali belu zastavu, u bilo je posvećeno nekoliko događaja.

Najpre je na gradskom groblju služen pomen Veselinu Misiti, a onda su na njegov spomenik vence položili predstavnici Vojske Srbije, Grada Loznice, Centra za kulturu „Vuk Karadžić“, Srpske radikalne stranke kao i ravnogorskog četničkog pokreta iz Beograda, Valjeva i Sremske Mitrovice. Posle toga je u Galeriji „Mina Karadžić“ otvorena dokumentarna izložba „Od slobode do stratišta“ čiji autori su istoričari Goran Vilić i Zoran Tošić, iz Muzeja Jadra. Izložba je posvećena događajima koji su prethodili oslobođenju Loznice, ali i zločinima koje je okupator počinio u Dragincu i okolnim selima oktobra 1941. godine. Kako je kazao Tošić na otvaranju izložbe – „Jadar je oduvek ljubio slobodu“, a to potvrđuje i loznički šanac gde je 1810. Ante Bogićević Loznicu branio od Turaka, kao i tridesetak kilometara udaljeno slavno selo Tekeriš gde je pod komandom Stepe Stepanovića ostvarena prva pobeda u Velikom ratu nad Austrougarskom.

– Oslobođenje Loznice 31. avgusta 1941. pod komandom Veselina Misite samo je jedan u nizu događaja koji potvrđuju da je Jadar slobodu uvek voleo. Misita je bio elitni oficir i nije slučajno došao u Jadar polovinom jula 1941. On, kao i mnogi oficiri srpske nacionalnosti, nije želeo da položi oružje i prihvati kapitulaciju. Najpre je špijunirao Nemce u gradu početkom avgusta, da bi u nedelju, 31. avgusta sa ustanicima krenuo da zauzme Loznicu. U borbi je poginuo, ali je njegovo delo ostalo da se pamti – kazao je Tošić.

Inače, povodom obeležavanja značajnog datuma ne samo u istoriji Loznice, već i naše zemlje, u Biblioteci Vukovog zavičaja održano i predavanje „Potpukovnik Veselin Misita i ustanak u Jadru“. Godišnjicu oslobođenja obeležio je i Gradski odbor SRS polaganjem venaca na bistu Veselinu Misiti koja se nalazi ispred njihovih stranačkih prostorija, a bilo je i drugih poštovalaca njegovog dela.

Ultimatum na nemačkom

Veselin Misita je u 32. godini postao najmlađi major Vojske Kraljevine Jugoslavije, a u 37. potpukovnik. Njega je početak Drugog svetskog rata zatekao u Banjaluci, a on nije priznao kapitulaciju. Došao je u Podrinje i u Manastiru Tronoša sa igumanom Georgijem Bojićem i saradnicima počeo pripreme za borbu protiv Nemaca. Misita je, kaže istoričar Tošić, prvi koji je Nemcima u Drugom svetskom ratu postavio ultimatum i to na nemačkom jeziku. U njemu je, prema svedočenjima učesnika napada, pisalo: „Aktivni i rezervni oficiri, podoficiri i redovi, sa svojim učiteljima i sveštenicima i celim okolnim građanstvom traže predaju grada, pri čemu vam se jemči svaka vojnička čast. Ukoliko ne izvršite predaju Loznice mi ćemo vas napasti i grad oteti. U tom slučaju nemate šta da tražite od nas, a rok za ispunjenje ovog zahteva je 30 minuta.“

U borbi za oslobođenje Loznice Misita je poginuo, a posmrtno je odlikovan je ordenom Karađorđeve zvezde prvog stepena sa mačevima Prvog stepena i unapređen u pukovnika.

Zarobljenici i odmazda

Na nemačke vojnike napad su pod Misitinim vođstvom izveli ustanici među kojima su bili vojni obveznici i civili. Ustanici su imali osam poginulih i četiri ranjena, a zarobljena je grupa od 93 nemačka vojnika prema kojima se postupalo u skladu sa međunarodnim ratnim pravima i zaplenjena je značajna količina oružja. Zarobljenici su sprovedeni u susednu Zajaču, a onda u manastir Čokešina koji su, zbog tu smeštene partizanske bolnice, Nemci bombardovali i tada je poginulo dosta tih vojnika.

Nemci su po povratku u grad zbog dobrog ophođenja prema njihovim zarobljenim vojnicima poštedeli Loznicu odmazde, ali su zato po selima gornjeg Jadra izvršili brojne zločine nad civilnim stanovništvom.