Ruski naftovodni monopolista Transnjeft upozorio je proizvođače da će biti primorani da smanje proizvodnju nakon napada ukrajinskih dronova na ključne izvozne luke i rafinerije, otkrili su ruski izvori za Rojters.
Iz kompanije, međutim, kažu da je reč o dezinformaciji; u saopštenju na svojoj internet stranici Transnjeft je takve navode opisao kao „lažne“ i deo zapadnog „informacionog rata“ protiv Rusije.
Nafta i gas – ključni izvor ruskog finansiranja
Prihodi od nafte i gasa tokom protekle decenije činili su između trećine i polovine ukupnih prihoda ruskog saveznog budžeta, što taj sektor čini najvažnijim izvorom finansiranja vlade.
Ukrajinski dronovi pogodili su najmanje deset rafinerija (u jednom trenutku smanjujući ruske kapacitete prerade za gotovo petinu) i oštetili vodeće baltičke luke Ust-Luga i Primorsk, rekli su ukrajinski vojni zvaničnici i izvori iz ruske industrije. Ruske vlasti nisu javno komentarisale razmere štete niti njen uticaj na proizvodnju i izvoz.
Međutim, Transnjeft, koji prevozi više od 80% sve nafte proizvedene u Rusiji, poslednjih dana ograničio je mogućnost naftnim kompanijama da skladište naftu u njegovom sistemu cevovoda, rekli su Rojtersu izvori bliski ruskim naftnim kompanijama.
Napadi bi, prema tim navodima, mogli da nateraju Rusiju, koja proizvodi 9% svetske nafte, da na kraju smanji proizvodnju. U Transnjeftu sve to demantuju.
„Pojava takvih lažnih vesti, uz pozivanje na neke neimenovane izvore iz ruskog energetskog kompleksa, nanosi štetu ugledu PAO Transnjefta. To može biti izazvano samo pokušajima destabilizacije u okviru informacionog rata koji je Zapad poveo protiv Ruske Federacije“, navodi se u saopštenju kompanije.
Napadi dronovima: „Najbrže delujuće sankcije”?
Nakon zapadnih sankcija Moskva je uspela da preusmeri većinu izvoza nafte u Aziju, gde su glavni kupci Indija i Kina.
Međutim, prošle nedelje ukrajinski dronovi pogodili su najveću rusku naftnu luku Primorsk, što je privremeno primoralo na obustavu rada. Primorsk ima kapacitet izvoza veći od milion barela nafte dnevno, što je više od 10% ukupne ruske proizvodnje.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao je da su napadi naneli značajnu štetu i nazvao ih „sankcijama koje deluju najbrže“. Rojters nije mogao da potvrdi razmere štete.
Za razliku od vodećeg proizvođača OPEK-a, Saudijske Arabije, Rusija nema značajne kapacitete za skladištenje nafte. Primorsk je delimično obnovio rad u subotu, ali ostaje nejasno koliko će vremena trebati za potpuni završetak popravki, rekli su ruski izvori.
Rusija je već izgubila deo izvoznog kapaciteta nakon drugog napada dronovima na terminal Ust-Luga na Baltičkom moru u avgustu, navode izvori iz industrije.
Organizacija zemalja izvoznica nafte i njihovi saveznici, uključujući Rusiju (OPEK+), od aprila postepeno povećavaju proizvodnju posle godina rezova usmerenih na podršku tržištu. Prema poslednjem sporazumu OPEK+, ruska proizvodna kvota trebalo bi ovog meseca da poraste na 9,449 miliona barela dnevno, sa 9,344 miliona u avgustu.
„Ruska sposobnost povećanja proizvodnje nafte sada je ugrožena zbog ograničenih kapaciteta skladištenja“, navela je američka banka Džej Pi Morgan u belešci. Goldman Saks upozorio je da će zastoji u rafinerijama dodatno opteretiti proizvodnju zbog prepunih skladišta sirove nafte izazvanih smanjenim radom postrojenja.
Ipak, obe banke procenjuju da će proizvodnja pasti samo blago, jer azijski kupci i dalje pokazuju snažno interesovanje za rusku naftu.
Senka smrti potpredsednika Transnjefta
Vredi podsetiti da je u julu ove godine potpredsednik ruske državne kompanije Transnjeft, Andrej Badalov, pronađen mrtav nakon što je navodno pao sa prozora svoje kuće u elitnom moskovskom predgrađu Rubljovka.
Transnjeft je potvrdio smrt Badalova u dobi od 62 godine, ali nije komentarisao okolnosti. Kompanija je navela da je radio u „teškim i stresnim okolnostima“ usled zapadnih sankcija. Njegovo telo pronađeno je ispod prozora kuće na autoputu Rubljovo-Uspenskoje, izvestila je tada državna agencija TASS.
„Preliminarni uzrok smrti je samoubistvo“, rekao je tada izvor za TASS.
Kako ovo utiče na Srbiju?
Ovakvi događaji u ruskom energetskom sektoru mogu se posredno odraziti i na Srbiju – i to na više načina:
1. Cena nafte i derivata
Ako ruska proizvodnja zaista padne (makar i blago), to može da utiče na globalne cene nafte. Pošto Srbija zavisi od uvoza nafte i derivata, svako poskupljenje na svetskom tržištu preliva se i na domaće pumpe. Čak i kada mi nabavljamo naftu iz različitih izvora, cene se ipak formiraju po globalnim kretanjima.
2. Sigurnost snabdevanja
Srbija ima ugovorene količine sa ruskim Gaspromnjeftom (NIS), ali ako bi došlo do većih zastoja u ruskoj proizvodnji i izvozu, moglo bi biti problema u lancu snabdevanja i logistici. Za sada, kako pokazuju prognoze banaka poput Džej Pi Morgana i Goldman Saksa, očekuje se samo blagi pad proizvodnje – pa ne bi trebalo da dođe do nestašica, ali rizik postoji.
3. Geopolitički pritisak
Zapadne sankcije i ukrajinski napadi dodatno slabe ruski energetski sektor. Ako se taj trend nastavi, Srbija može biti pod većim pritiskom da diverzifikuje izvore energije i smanji zavisnost od ruske nafte i gasa. To je već tema u Briselu, a dugoročno može uticati na energetsku politiku Beograda.
4. Inflacioni efekti
Svako poskupljenje nafte preliva se i na inflaciju u Srbiji – kroz skuplji transport, skuplje sirovine i veće troškove proizvodnje. Ako bi cena barela značajno skočila, to bi moglo da uspori smanjenje inflacije kod nas.
Srbija će verovatno najviše osetiti ove događaje kroz cene goriva i inflaciju, dok su veći poremećaji u snabdevanju manje verovatni – osim ako bi napadi ili sankcije dramatično smanjili ruski izvoz.
