Izložba „Srbija u Velikom ratu“ u Kulturnom centru Srbije u Parizu: Svedočanstvo slave i stradanja

Vršilac dužnosti direktora Kulturnog centra Srbije u Parizu Marija Nestorović svečano je u ovom zdanju otvorila izložbu pod nazivom Srbija u Velikom ratu 1914-1918.

Podsećanje na slavne dane odvija se kroz 270 eksponata – geografskih mapa, fotografija, pisama, razglednica, prigodnih diploma, članaka iz novina, raznih predmeta muzejske vrednosti, vojnih zastava i uniformi, a i uz reči autora i melodiju koju je setno izveo harmonikaš Marko Đorđević. Sve to sabrano, pred uvaženim gostima, razbudilo je ponos (istina, ne velikog broja) okupljenih zemljaka.

Na postavci su radili Istorijski arhiv Požarevac, Ministarstvo odbrane Srbije, Vojni arhiv Ministarstva odbrane Srbije i Vojni muzej Ministarstva odbrane Srbije, a podršku je dalo Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Slika koju su predočili autori izložbe odisala je zadovoljstvom, a zastupnici tog timskog rada bili su: dr Jasmina Nikolić, direktor Istorijskog arhiva Požarevac, kapetan bojnog broda Goran Petrović, direktor Arhiva Srbije, potpukovnik Gradimir Matić, načelnik Vojnog muzeja Beograd, dr Marijana Nikolić, načelnik odelenja u Vojnom arhivu Ministarstva odbrane Srbije, dr Dragana Miloradović arhivski savetnik u Istorijskom arhivu Požarevac i prevodilac Irena Bilić.

Domaćinsku ulogu sa puno srdačnosti obavio je pukovnik Miroslav Nikolić, izaslanik odbrane Srbije koji je imao priliku da savezništvo i herojstvo svoje matice predstavi kolegama: korpusnom generalu Bernaru Bareru, načelniku Štaba kopnene vojske oružanih snaga Francuske, kapetanu bojnog broda Vladimiru Minkeviču, vršiocu dužnosti izaslanika Rusije, pukovniku Alenu Pejperu, izaslaniku odbrane SAD, pukovniku Pjeru Ašeu, izaslaniku odbrane Kanade, Maliki Bulahis, predstavnici francuske Kancelarije za borce i žrtve rata.

– Suočavanje sa istorijskim dokumentima je svojevrsno suočavanje sa prošlošću, bez čega nije moguće razumeti i mnoge procese koji se dešavaju u sadašnjosti niti projektovati budućnost – između ostalog naglasila je dr Jasmina Nikolić, podvlačeći neophodnost čuvanja tragova srpskog postojanja, kao i stvaranja novih vrednosti opštedruštvenog i kulturnog stvaralaštva.

Lepo je čuti kako je Srbija bila priznata kao jedina balkanska država – saveznik Atlante i koliko je mnogo doprinela pobedi, a toplinom je odjeknulo da je „najbolja mala vojska u Prvom svetskom ratu bila srpska“. I dok su eksponati (svaki je priča za sebe) temeljili izgovorene činjenice i tvrdnje, zaključeno je da je ova izložba „spomenik koji hoda, govori, objašnjava uzvišeni smisao života koji za srpske heroje nije dugo trajao“. Na to je kapetan Goran Petrović rekao:

– Malo je naroda uvek bilo na pravoj strani istorije, na strani dobra i malo je malih naroda svojim žrtvovanjem upisano velikim slovima u svetsku istoriju i ratoborstvom uvek odbramben.

Srećne čarape i Mišićeva čaša

– Ove čarape su od Janka Friškovića, iz sela Mitotin, majka mu ih je isplela, nosio ih je u torbi kroz tri rata (Prvi i Drugi balkanski i Prvi svetski). Nikad ih nije obuo, a sreću su mu donosile. Ove rakijske čašice radili su vojnici od delova čaura, kao i ovu čašu vojvode Živojina Mišića. Ovde je i fotos srpskog vojnika sa Krfa, 1916. godine, imao je 27 kilograma, oporavio se i vratio u borbu – opisuje potpukovnik Gradimir Matić.

Milošević se prvi odužio

– Lepo je sve ovo šta su uradili, ali kao i uvek mi kasnimo. Trebalo je ovakvu izložbu dovesti 2014. godine i onda je svake godine ponavljati. Mi imamo najbolju i najveću istoriju u Evropi, samo ne znamo da je čuvamo, bar da je na TV stalno ponavljamo, kao što su u svoje vreme činili komunisti. Mi nismo ništa znali o Prvom svetskom ratu do 1990. godine, sve dok za predsednika nije izabran Milošević. On je učinio da Solunci dođu u Pariz i sve im je bilo plaćeno – odeven u vojnu uniformu iz Velikog rata prokomentarisao je Petar-Pepi Petrović.

Kralj i Draža, francuski đaci

– Jedna od prvih dužnosti Saveza Srba Francuske je čuvanje francusko-srpskog prijateljstva, a ne dnevna politika, jer nije isto šta radi političar i šta misli francuski narod i vojska kod kojih postoji kult Srbije. Ne zaboravimo: kralj Petar Prvi je bio đak Francuske vojne akademije, general Draža Mihajlović je bio u istoj klasi sa generalom De Golom, mnogo je takvih primera među srpskim vojskovođama. Cerska i Kolubarska bitka se izučavaju na svim vojnim akademijama. Naša prijateljstva traju. Evo, povodom proslave 800 godina autokefalnosti srpske crkve, u četvrtak, u Budvu vodim admirala Anrija Lakaja i pukovnika Žaka Ogara, koji će u manastiru Pod Lastvom održati dva predavanja – informiše Đuro Ćetković, predsednik Saveza Srba Francuske.

Sećanje na pradedu Dragoljuba

– Iz Sedlara sam, iz okoline Požarevca, grada koji je inicijator ove izložbe, zato mi je srce dodatno ispunjeno. Sve me podseća na pradedu Dragoljuba, bio je Solunac. Uz ove eksponate svako se može osvedočiti da su Srbi uvek bili na pravoj strani i uvek težili miru i slobodi, kao i da svako bude uz svoga i u svojoj veri – analizira Slađana Stamenović, predsednica Svesrpske zajednice Francuske.

Divljenje

– Sve se više i više divim našoj zemlji. Prošli smo toliko ratova i teških momenata, a ipak smo sačuvali dokumente koji svedoče o pozitivnoj ulozi Srba u svetskoj istoriji – reči su penzionerke Vesne Žunić.

Mladi bi rat zabranili

– Kad bi kojim slučajem danas bio Prvi svetski rat, kako biste se ponašali? – upitali smo srpsku mladost Marka, Sofiju, Minu, Valeriju i Nemanju:
– Molili bismo se bogu da ne bude rata, ako molitva ne bi upalila – bili bismo učesnice rata, ali kao medicinske sestre.
Nemanja je dodao:
– Ja bih otišao u vojnu diplomatiju.
A na pitanje: Šta je rat?, rekli su:
– Idiotluk! Zakonom bismo rat zabranili. Ma, ljudi, volite se!